Smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje
Predstavnici Rumunske vlade nameravaju da poslodavcima od 1. oktobra za 5 odsto smanje doprinos za socijalno osiguranje. Prema nacrtu zakona, koji je usvojen u oba doma parlamenta, posle ponovnog upućivanja na razmatranje i usvajanje od strane predsednika Trajana Baseskua. «Želim ponovo da naglasim da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje je dobra mera, koju bezrezervno podržavam, jer rasterećujuće privredu. Istovremeno, ne mogu da ne izrazim rezerve u vezi sa održivošću ove mere», precizirao je šef rumunske države.
Florin Orban, 16.09.2014, 11:21
Predstavnici Rumunske vlade nameravaju da poslodavcima od 1. oktobra za 5 odsto smanje doprinos za socijalno osiguranje. Prema nacrtu zakona, koji je usvojen u oba doma parlamenta, posle ponovnog upućivanja na razmatranje i usvajanje od strane predsednika Trajana Baseskua. «Želim ponovo da naglasim da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje je dobra mera, koju bezrezervno podržavam, jer rasterećujuće privredu. Istovremeno, ne mogu da ne izrazim rezerve u vezi sa održivošću ove mere», precizirao je šef rumunske države.
Ovu ideju podržava i privredni analitičar Valentin Jonesku, bivši ministar privatizacije: «Ja smatram da svako povećanje penzija, kao i svako smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje imaju isti efekat, odnosno povećanje deficita javnog penzijskog sistema, u uslovima kada visina prikupljanja poreza ostaje nepromenjena. Ova mera je doneta kada uslovi fiskalne administracije nisu poboljšani, stepen prikupljanja poreza ostao je isti i tada se deficit povećava umesto da se smanji. Ne možemo računati na to da imamo ekonomski rast i da će ovaj automatski generisati veći angažman u nacionalnoj privredi, odnosno da imamo više poreskih obveznika.»
Ipak, vlada je saopštila da je pronašla neophodne budžetske resurse. Valentin Jonesku dodaje: «Kada tvrdite da ste pronašli budžetske resurse, treba precizirati koji su to resursi. Deficit će se povećati i mi to znamo. Ne znam ako će se sa 2 milijarde 700 miliona evra povećati na 4 milijarde 300 miliona evra, kako tvrdi fiskalni savet. Ја računam na oko 4 miliajrde evra, vodeći računa o sadašnjem deficitu i deficitu posle smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje, kome treba dodati godišnju indeksaciju penzija predvidjenu zakonom iz 2010. godine. Nije isključeno da imamo deficit povećan za skoro 1,36 milijardu evra. Ovaj novac treba od nekud nabaviti, a ja sam oduvek rekao da kada se usvoji jedna odluka fiskalne prirode treba računati na individualni fiskalni pritisak. Odnosno, koliko budžetski obveznik terba da plati državi u odnosu na svoj bruto lični dohodak? Ako se jedan porez smanji da bi se drugi povećao, fiskalni pritisak se ne smanjuje.»
Privredni analitičar Valentin Jonesku izjavio je da poslovni ljudi ne mogu investirati veće iznose: «Ovde se radi o troškovima koji, po zaposlenom mogu se smanjiti za 20 do 30 evra. Problem je da sa uštedjenim iznosom ne možete imati velike investicije. Ovo važi za velike firme koje zapošljavaju na hiljade radnika. A u Rumuniji udeo velikih kompanija koje zapošljavaju više od 500 radnika predstavlja samo 0,24 odsto od ukupnog broja preduzeća, dok se broj preduzeća sa 10 do 15 hiljada zaposlenih mogu brojati na prstima jedne ruke.»
Privredni analitičar Valentin Jonesku prognozira: «Zabrinut sam, jer će se deficit penzijskog sistema povećati i ako se ove godine neće doneti odluka o povećanju taksi bićemo, u narednim godinama, svedoci uvodjenja novih taksi ili povećanja postojećih. Budžet ne može izdržati pred ovim rashodima, jer stepen prikupljanja poreza ostaje isti već više od 10 godina.»
Ministarka finansija Joana Petresku izjavila je da za primenu mere od 1. oktobra a ne od 1. jula, kako se ranije tvrdilo, postoje resursi za pokrivanje gubitaka u budžetu: «Nisam bila uverena da od 1. jula imamo neophodne fondove za ovu godinu. Od 1. oktobra sigurna sam da postoje resurse i za 2015. godinu. Na srednji i duži rok posledice smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje doneće pozitivne privredne efekte.»
