Rumunsko vinogradarstvo (30.09.2014)

Iako su očekivali dobar prinos grozdja ove godine, rumunski prioizvodjaci vina su veoma zabrinuti. Zbog čestih kiša u periodu april -jun proizvodnja grozdja će ove godine biti manja za 25 % u odnosu na 2012.godinu kada je proizvedeno 746 000 tona–ističu predstavnici Nacionalnog poslodavstva vinogradarstva i vinarstva. Prinos nije uporedjen sa prošlogodisnjim kada je proizvedeno 950 000 tona– naglašavaju stručnjaci jer je 2013. bila izuzetno dobra za poljoprivredu. Direktor Istraživačkog centra vinogradarstva i vinarstva Pjetroasa iz županije Buzau Sorin Marin kaže:’’ Kiše koje su pale u periodu april- jun dostigle su od 115 do 145 litara po kvadratnom metr, što je odložilo radove i omogučilo pojavu bolesti. Evoluciji bolesti doprineli su temperature i vlažnost ali i druge sekundarne pojave. Ako smo prošle godine morali da izvrsimo 5-6 prskanja, ove godine na pojedinim parcelama intervenisali smo i 11 puta. Ne mogu sada da vam kažem koliko nas je sve ovo koštalo, ali sigurno znam da je ovogodišnji prinos mnogo manji. Procenjujem da ćemo imati oko 7 tona grodja po heltaru, što će bez sumnje uticati na cenu vina.’’

Florin Orban, 30.09.2014, 09:38

Iako su očekivali dobar prinos grozdja ove godine, rumunski prioizvodjaci vina su veoma zabrinuti. Zbog čestih kiša u periodu april -jun proizvodnja grozdja će ove godine biti manja za 25 % u odnosu na 2012.godinu kada je proizvedeno 746 000 tona–ističu predstavnici Nacionalnog poslodavstva vinogradarstva i vinarstva. Prinos nije uporedjen sa prošlogodisnjim kada je proizvedeno 950 000 tona– naglašavaju stručnjaci jer je 2013. bila izuzetno dobra za poljoprivredu. Direktor Istraživačkog centra vinogradarstva i vinarstva Pjetroasa iz županije Buzau Sorin Marin kaže:’’ Kiše koje su pale u periodu april- jun dostigle su od 115 do 145 litara po kvadratnom metr, što je odložilo radove i omogučilo pojavu bolesti. Evoluciji bolesti doprineli su temperature i vlažnost ali i druge sekundarne pojave. Ako smo prošle godine morali da izvrsimo 5-6 prskanja, ove godine na pojedinim parcelama intervenisali smo i 11 puta. Ne mogu sada da vam kažem koliko nas je sve ovo koštalo, ali sigurno znam da je ovogodišnji prinos mnogo manji. Procenjujem da ćemo imati oko 7 tona grodja po heltaru, što će bez sumnje uticati na cenu vina.’’

Direktor Istraživačkog centra vinogradarstva i vinarstva Pjetroasa rekao nam je nesto i o tržištima na kojima se prodaje vino iz ove zone:’’ Vino iz zone Pjetrosa prodaje se isključivo na domaćem tržištu, ali vodimo pregovore i sa drugim potencijalnim klijentima kako bismo izvršili prodor na tržišta Nemačke, Kile i Francuske. Poznato je da je Centar za istraživanje i razvoj vinogradarstva Pjetrosa u sastavu Univerziteta agronomskih nauka i veterinarske medicine iz Bukurešta i da zajedno sa Univerzitetom ulažemo velike napore kako bismo po najvišim standardima promovisali naša vina na domaćem i inostranom tržištu.’’

Prošlogodisnja proizvodnja vina bila je od 5,11 miliona hektolitara, a ove godine očekuje se prinos od 4 miliona hektolitara. Po prošlogodisnjoj proizvodnji vina. Rumunija je zauzela peto mesto u Evropi. Joan Oprea, ekspert za evropsko tržište vina objašnjava:’’ Bez sumnje da je potencijal Rumunije daleko veći. Namera je da se proizvedu veće količine, posebno kvalitetnih vina. Kvalitetna rumunska vina se po pravilu prodaju na medjunarodna tržišta, naročito u Nemačkoj, Francuskoj , SAD i u poslednje vreme čine se napori za prodor na kinesko tržište jer je ova država veliki potrošač vina i postoji veliki interes za naša vina, posebno crna.’’

Direktor poslodavstva vinogradarstva i vinarstva Ovidiju George o rumunskom izvozu vina kaže:’’ Po tradiciji Nemačka je najveće tržište za rumunska vina. Ulažemo velike napore na promovisanju naših vina i na kineskom tržištu, kao i na tržištima SAD I Rusije. Lepe perspektibne naša vina imaju i na tržištu Japana i naši proizvodjači posebno pažnju poklanjaju ovom tržištu.’’

Ovidiju George je podsetio da ’’Rumunija ima oko 60 000 hektara kvalitetnih vinograda, od kojih 30 000 mladih i da će se ove površine povećati pomoču programa podrške vinogradarstvu koji predvidja izdvajanje 200 miliona evra za rekonverziju’’ Od ukupne površine dogovorene sa Evropskom unijom u predpristupnom periodu od 180 000 hektara Rumunija u trgovinskom ciklusu ima samo 60 000 hektara, dok su ostale površine u vlasništvu individualnih proizvodjača. Prema podacima poslodavstva vina, restrukturisana površina pod vinovom lozom od 2008. godine do 2013 dostigla je 28 000 hektara, odnosno oko 5000 hektara godišnje. Za ovu oblast u planu za 2014-2018. godinu predvidjaju se sredstva od oko 238,5 miliona evra, odnosno oko 47,7 miliona godišnje, za mere promovisanjana na treća trzista, restrukturaciju i rekonverziju vinograda, investicije i podproizvode vinifikacije.