Ekonomske prognoze (04.11.2014)
Analitičari procenjuju da će ove godine rumunska privreda zabeležiti privredni rast od 1,5% do 2,5%. Podsećamo da je prošle godine privredni rast naše zemlje dostigao 3,5%. Rejting agencija Standar i Purs saopštila je nedavno da je Rumunija ušla u tehničku recesiju, posle dva tromesečja ekonomskog pada, pre svega zbog smanjenja obima investicija. Agencija procenjuje da će se ekonomski rast Rumunije ove godine usporiti na 2,2%. Za period 2015-2017. godina pomenuta agencija prognozira prosečni ekonomski rast od 2,7% i postepeno povećanje potražnje, uprkos smanjenju broja stanovnika i faktora koji uticu na rast, poput neodgovarajuće infrastructure. Istovremeno, agencija smatra da će Rumunija ove godine ostvariti predvidjeni budžetski deficit od 2,2% bruto nacionalnog proizvoda, dok će visina javnog duga ostati na nivou od
40%.
Florin Orban, 04.11.2014, 10:40
Analitičari procenjuju da će ove godine rumunska privreda zabeležiti privredni rast od 1,5% do 2,5%. Podsećamo da je prošle godine privredni rast naše zemlje dostigao 3,5%. Rejting agencija Standar i Purs saopštila je nedavno da je Rumunija ušla u tehničku recesiju, posle dva tromesečja ekonomskog pada, pre svega zbog smanjenja obima investicija. Agencija procenjuje da će se ekonomski rast Rumunije ove godine usporiti na 2,2%. Za period 2015-2017. godina pomenuta agencija prognozira prosečni ekonomski rast od 2,7% i postepeno povećanje potražnje, uprkos smanjenju broja stanovnika i faktora koji uticu na rast, poput neodgovarajuće infrastructure. Istovremeno, agencija smatra da će Rumunija ove godine ostvariti predvidjeni budžetski deficit od 2,2% bruto nacionalnog proizvoda, dok će visina javnog duga ostati na nivou od
40%.
I agencija Fič prognozira ekonomski rast ove godine od 2,2%, ali i ubrzanje rasta na 3% u periodu 2015- 2016. godina, pre svega zahvaljujući povećanju obima investicija. Medjunarodni Monetarni Fond je korigovalo prognozu o ekonomskom rastu Rumunije ove godine sa 2,8% u maju na 2,4%. Za narednu godinu Fond predvidja privredni rast Rumunije od 2,5%. Sa druge strane, Nacionalni institut za statistiku u Bukureštu objavio je kratkoročne prognoze menadžera kompanija koji najavljuju umereni trend rasta proizvodnje preradjivačke industrije i uslužnih delatnosti, relativnu stabilnost trgovine na malo i umereni pad obim aktivnosti u gradjevinarstvu. U ovom periodu predvidja se i smanjenje broja gradjevinskih radnika i relativno stabilni broj radnika u preradjivačkoj industriji i uslužnim delatnostima.
Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže da su menadžeri firmi promenili percepciju o ovogodišnjoj ekonomskoj situaciji posle neubedljivih privrednih rezultata u zemljama Evropske unije: ’’U Rumuniji postoji odredjena korelacija nacionalnih pokazatelja sa evropskim, jer evropski privredni tokovi utiču na domaće izvozne kompanije. Mislim da zbog toga ovi pokazatelji ukazuju na stagnacioni trend, a oni koji se tiču trgovine i potrošnje pokazuju korekciju optimističke prognoze. Ako ćemo se oslanjati na ove pokazatelje do kraja godine, verovatno, nećemo biti svedoci boljih privrednih rezultata. Posle dva tromesečja privrednog opadanja, odnosno takozvane tehničke recesije, očekuje nas treće tromesečje koje će, prema prognozama, najverovatnije, neće doneti veći rast i u 2014. godini možemo se nadati privrednom rastu od 2% ako ne manjem’’.
Prema prognozama, ove godine rumunski izvoz premašiće granicu od 50 miljardi evra. Ministar ekonomije Konstantin Nica izjavio je da Rumunija treba da diverzifikuje izvozna tržišta, da, lično, očekuje da će u narednim godinama naša zemlja postati važan izvoznik energije regiona. Da bi se pridružila zemljama sa razvijenim privredama, Rumuniji je potreban godišnji ekonomski rast od 5%. Konstantin Nica objašnjava: ’’Bar zasada, ne verujem da ćemo zabeležiti privredni rast iznad 2-3%, jer nam ekonomski kontekst nije povoljan. Možda će sledeća godina biti bolja. U drugom redu ne možemo postizati bolje rezultate na inostranom tržištu kada pojedine kompanije rade sa opremom starom 40-50 godina”.
Po oceni Rumunskog akademskog društva, 2014. godinu završićemo skromnim rastom ne većim od 2%. Razvan Orašanu, predstavnik ove nevladine organizacije kaže: ’’Ovaj skromni ekonomski rast neće smanjiti stopu nezposlenosti, povećati obim investicija u gradjevinarstvu i neće doprinostiti osetnijem rastu berzanskih tranzakcija. Iako postoji opasnost od skretanja sa zacrtanih ciljeva u ovoj izbornoj godini, analitičari ne veruju da će budžetski deficit izmaći kontroli. Skoro svi se slažu sa prognozama Medjunarodnog Monetarnog Fonda i žale što ne možemo da prikupimo veće budžetske prihode. Stopa prikupljanja poreza na dodatnu vrednost u Evropi je od 80%, a kod nas od svega 58%.’’
