Odnosi Rumunija sa MMF-om (22.02.2015)
Misija MMF-a, Evropske komisije i Svetske banke završena je pre dve nedelje, ali komentari i dalje traju. U prvom redu misija je napustila Bukurešt bez pisma o namerama i razgovori sa rumunskim vlastima nastaviće se u aprilu. Strane se nisu dogovorile oko masovne prestrukturacije energetskih kompanija Hunedoara i Oltenija i povećanju cene prirdnog gasa za individalne potrošače. Premijer Viktor Ponta je izjavio: ’’Zahtev delegacije Evropske komisije i MMF-a odnosio se na povećanje cene megavata sa 53,3 leja (12 evra) na 62 leja (14 evra) od 1. aprila. Mi smo smatrali da je ovo povečanje neodrživo. Nismo se dogovorili ni oko prestrukturacije Nacionalne kompanije Hunedoara i Komanije Oltenija jer su Evropska komisija, MMF i Svetska banka tražili masovnu i radikalnu restrukturaciju, koja po nama neće spasiti proizvodnju energije na bazi uglja pa ni radna mesta, već će praktićno za nekoliko godina izazvati ozbiljno smanjenje ovog sektora.’’
Florin Orban, 24.02.2015, 12:03
Misija MMF-a, Evropske komisije i Svetske banke završena je pre dve nedelje, ali komentari i dalje traju. U prvom redu misija je napustila Bukurešt bez pisma o namerama i razgovori sa rumunskim vlastima nastaviće se u aprilu. Strane se nisu dogovorile oko masovne prestrukturacije energetskih kompanija Hunedoara i Oltenija i povećanju cene prirdnog gasa za individalne potrošače. Premijer Viktor Ponta je izjavio: ’’Zahtev delegacije Evropske komisije i MMF-a odnosio se na povećanje cene megavata sa 53,3 leja (12 evra) na 62 leja (14 evra) od 1. aprila. Mi smo smatrali da je ovo povečanje neodrživo. Nismo se dogovorili ni oko prestrukturacije Nacionalne kompanije Hunedoara i Komanije Oltenija jer su Evropska komisija, MMF i Svetska banka tražili masovnu i radikalnu restrukturaciju, koja po nama neće spasiti proizvodnju energije na bazi uglja pa ni radna mesta, već će praktićno za nekoliko godina izazvati ozbiljno smanjenje ovog sektora.’’
Posle odlaska delegacije medjunarodnih kreditora, predsednik Komisije Poslaničkog doma za budžet i finansije, social-demokrata Viorel Štefan izjavio je da će u narednom periodu rumunski i inostrani eksperati voditi razgovore o uskladjivanju stavova: ’’Nepotpisivanje pisma o namerama znači da se aramžman privremeno suspenduje dok se eksperti vlade i medjunarodnih institucija ne usaglase oko spornih pitanja.’’
Iz opozicije liberalni poslanik Gjorgje Jalomicianu, bivši minister finansija, smatra da pregovori sa MMF-om predstavljaju novi neuspeh vlada Viktora Ponte: ’’MMF-a kaže da aktuelna vlada nije ispunila preuzete obaveze, dok vlada nam poručuje da je situacija ružičasta. Nalazimo se u delikatnoj situaciji jer se spoljnim kreditorima šalje poruka koja nije povoljna.’’
Rumunija je postigla sa MMF-om aranžman iz predostrožnosti vredan 2 miliarde evra koji ističe ove jeseni ali naša zemlja nije iskoristila do sada nijedan evro. Iako nije potpisano pimo o namerama delegacija Fonda, Evropske komisije i Svetske banke u saopstenju naglašava da je Rumunija rešila veliki deo problema nastalih u vreme ekonomske krize, ali da loša javna infrastruktura predstavlja veliku prepreku na putu razvoja zemlje. Uprkos dobrim evolucijama u makroekonomskom delu Rumunija nije uspela da nadoknadi zaostajanje za razvijenim državama i ostaje i dalje vulnerabilna na spoljne šokove. Predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru kaže da ocene medjunarodnih eksperata ukazuju na mere kije naša zemlja treba da preduzme kako bi postigla solidan ekonomski rast: ’’Ističe se da je ekonomija izašla iz recesije, da je nadoknadjen pad iz kriznog perioda, postigli smo ubrzanje ali nedovoljno da bismo ubrazali ekonomski rast. Kada je reč o fiskalnoj politici, ako zelimo da smanjimo takse imamo obavezu da potignemo opipljive rezultate u prikupljanju poreza.’’
Privredni analitičar Aurelijan Dokija postavlja pitanje dali nam je potreban aranžman sa Fondom ili ne:’’ Ova opcija bi mogla da dodje u obzir ako će se stvari odvijati kako treba na unutrašnjem i spoljnom planu. Bez aranžmana sa Fondom ne znamo kakve će ekonomske politike voditi vlade bez nadzora Fonda. Iskustvo nas uči da postoje rizici, ali na kraju krajeva treba da stanemo na sopstvene noge.’’
Prema prognozama Fonda ove godine Rumunija bi mogla da postigne ekonomski rast od 2,7% a nredne godine od 2,9%. Glavne stavke privrednog rasta su privatna potrošnja, rast realne plate, smanjenje cene nafte i rekordno niske kamatne stope.
