Master plan saobraćaja Rumunije (24.03.2015)

Rumunsko ministarstvo saobraćaja izradilo je a vlada usvojila Generalni Master plan saobraćaja Rumunije, document koji za infrastrukturne projekte do 2030. godine predvidja investicije od 45,45 miliardi evra. Plan predvidja izgradnju 1300 km autoputeva za koje bi se izdvojilo 13,7 miliardi evra i 1825 km. ekspresnih puteva u koje treba investirati 9,9 miliardi evra. Nisu zaboravljene ni izgradnja transevropskih i transregionalnih puteva, rehabilitacija železnickih pruga u dužini od 2800 km, investicije od 3 miliarde evra u pomorski sektor i investicije od miliardu evra u modernizaciju aerodroma u Bukureštu, Temišvaru, Klužu i Jašiju. Pojedini analitičari gledaju na plan sa nevericom, jer je poznato da Rumunija ima samo 700 kilometara izgradjenih autoputa, od kojih samo 600 posle 1990. godine. Ali ovi infrastrukturni projekti uživace finansijsku podršku Evropske unije do 2020. godine u visini od od 6,8 miliardi evra. Evropska komesarka za regionalne politike Korina Krecu je izjavila: Komisija smatra da je prioritet Master plana saobraćaja taj da obezbedi blagovremenu realizaciju glavne mreže TEN-T, Transevropske saobraćajne mreže.

Florin Orban, 24.03.2015, 10:31

Rumunsko ministarstvo saobraćaja izradilo je a vlada usvojila Generalni Master plan saobraćaja Rumunije, document koji za infrastrukturne projekte do 2030. godine predvidja investicije od 45,45 miliardi evra. Plan predvidja izgradnju 1300 km autoputeva za koje bi se izdvojilo 13,7 miliardi evra i 1825 km. ekspresnih puteva u koje treba investirati 9,9 miliardi evra. Nisu zaboravljene ni izgradnja transevropskih i transregionalnih puteva, rehabilitacija železnickih pruga u dužini od 2800 km, investicije od 3 miliarde evra u pomorski sektor i investicije od miliardu evra u modernizaciju aerodroma u Bukureštu, Temišvaru, Klužu i Jašiju. Pojedini analitičari gledaju na plan sa nevericom, jer je poznato da Rumunija ima samo 700 kilometara izgradjenih autoputa, od kojih samo 600 posle 1990. godine. Ali ovi infrastrukturni projekti uživace finansijsku podršku Evropske unije do 2020. godine u visini od od 6,8 miliardi evra. Evropska komesarka za regionalne politike Korina Krecu je izjavila: Komisija smatra da je prioritet Master plana saobraćaja taj da obezbedi blagovremenu realizaciju glavne mreže TEN-T, Transevropske saobraćajne mreže.

Sa detaljima upoznao nas je generalni director u Ministarstvu saobraćaja Marčel Bološ: Master plan kao strateški document razvoja saobraćajne infrastructure treba da poštuje pravila Evropske komisije. Na teritoriji Rumunije postoji serija transevropskih saobraćajnih mreža, koje se u stručnoj terminologiji zovu mreze TEN-T Kore i TNT-T Komprehensiv, koje se moraju poštovati. Drugim rečima kada ćemo izbrati trasu za odredjenu deonicu autoputa, treba da vodimo računa o ovim transevropskim saobraćajnim mrežama koje prolaze kroz našu zemlju. Do 2030. godine treba da završimo glavnu transevropsku saobraćajnu mrežu Kore, a do 2050. TNT-T Komprehensiv. Evropska unija izdvaja sredstva isključivo za ove saobraćajne mreže koje su predvidjene i nasim Master planom saobraćaja.

Marčel Bološ je precizirao da su u okviru Master plana saobraćaja predvidjeni i standardni troškovi za projekte: Baš ovde smo posebnu pažnju poklanjali standardnim troškovima kada smo identifikovali projekte u okviru Maste rplana. Na primer, kada se radilo o autoputevima vodili smo računa i o reljefu. Kilometar autoputa u planinskoj zoni košta 20 miliona evra, kilometar u brdsko-planiskim zonama košta 12 miliona evra. U iskljucivo brdskoj zoni kilometar autoputa košta 8 miliona evra, a u ravničarskoj 4,5 miliona evra. Želeo bih da naglasim da smo na svakoj deonici autoputa vodili računa o reljefu i troškovima.

Od izuzetnog interesa za rumunske i strane prevoznike kao i za ostale vozače je izgradnja deonice autoputa od Piteštija do Sibiua, na četrvtom evropskom transportnom koridoru. Generalni director Marčel Bološ kaže: Najdelikatniji deo je izrada strudije izvodljivosti, a zatim izvodjenje radova jer se ovi izvode u planinskoj zoni, gde će po našim procenama radovi trajati 3-4 godine. Zajedno sa tenderom realizacija ovog projekta, uz najbolje namere, trajala bi od 5 do 7 godina.

U saopštenju rumunska Vlada precizira da Rumunija od 2014 do 2020 može za drumski, železnicki, pomorski i multimodalni saobraćaj da izdvoji ukupno 6,8 miliardi evra. Pored ovog iznosa izdvojiće se dodatnih sedam miliardi evra iz javnih pozajmica i akcize na gorivo, sredstva koja su neophodna za obezbedjivanje izvora finansiranja implementacije putne infrastructure, posebno autoputeva. Ukupna vrednost finansiranja za 2014-2020 godinu iznosi 13,8 miliardi evra.