Vinski i vinogradarski sektor ( 10.11.2015)
Prema nepotpunim podacima Medjunarodne organizacije vinograda i vina ove godine proizvodnja vina u Rumuniji je povećana za 9% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvedeno je 4,07 miliona hektolitara u 2015. godini a u 2014. 3,75 miliona hektolitara. Po proizvodnji vina naša zemlja se nalazi na 13. mestu u svetu i 5. u Evropi po površinama pod vinovom lozom i na 6. po proizvodnji. Izvršni director Medjunarodne medjuprofesionalne organizacije vina i vinogradarstva Emil Dumitru u intervju za Radio Rumunija izjavio je izmedju ostalog: ”Vinskom i vinogradarskom sektoru Rumunije posle ulaska u Evropsku uniju dodeljeni su veliki fondovi. Realizovali smo investicije u nove sadnice koje proizvode isključivo kvalitetna vina na oko 38 000 hektara. Uložili smo u vinske podrunme, ove godine imali smo duži sušni period koji je pogodovao vinogradima i nadamo se da ćemo imati sve kvalitetnija vina. Praktično računamo na proizvodnju od 4,5 miliona hektolitara, prosečnu proizvodnju u poslednjem periodu, ali sa većim udelom kvalitetnih vina. U vinogradske podrume uložili smo skoro 440 miliona evra. Imamo visokokvalitetna vina koja su osvojila medalje na medjunarodnim sajmovima. Vinski i vonogradarski sektor je veoma dobro organizovan i u punom je razvoju. Ako bi svi poljoprivredni sektori Rumunije funkcionisali kao vinski i vinogradarski sektor, drugačije bismo sada razgovarali o organizovanju rumunske poljoprivrede.”
Florin Orban, 10.11.2015, 11:01
Prema nepotpunim podacima Medjunarodne organizacije vinograda i vina ove godine proizvodnja vina u Rumuniji je povećana za 9% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvedeno je 4,07 miliona hektolitara u 2015. godini a u 2014. 3,75 miliona hektolitara. Po proizvodnji vina naša zemlja se nalazi na 13. mestu u svetu i 5. u Evropi po površinama pod vinovom lozom i na 6. po proizvodnji. Izvršni director Medjunarodne medjuprofesionalne organizacije vina i vinogradarstva Emil Dumitru u intervju za Radio Rumunija izjavio je izmedju ostalog: ”Vinskom i vinogradarskom sektoru Rumunije posle ulaska u Evropsku uniju dodeljeni su veliki fondovi. Realizovali smo investicije u nove sadnice koje proizvode isključivo kvalitetna vina na oko 38 000 hektara. Uložili smo u vinske podrunme, ove godine imali smo duži sušni period koji je pogodovao vinogradima i nadamo se da ćemo imati sve kvalitetnija vina. Praktično računamo na proizvodnju od 4,5 miliona hektolitara, prosečnu proizvodnju u poslednjem periodu, ali sa većim udelom kvalitetnih vina. U vinogradske podrume uložili smo skoro 440 miliona evra. Imamo visokokvalitetna vina koja su osvojila medalje na medjunarodnim sajmovima. Vinski i vonogradarski sektor je veoma dobro organizovan i u punom je razvoju. Ako bi svi poljoprivredni sektori Rumunije funkcionisali kao vinski i vinogradarski sektor, drugačije bismo sada razgovarali o organizovanju rumunske poljoprivrede.”
U poslednjih pet godina rumunskom vinogradarstvu namanjeno je više od 200 miliona evra iz evropskih fondova. Praktično u ovoj oblasti stepen apsorpcije evropskih fondova za 2007-2014 godinu bio je od 100%. Ali iako je veliki proizvodjač na svetskom i evropskom planu, Rumunija je u 2014. godini izvozila samo male količine vina ukupne vrednosti od 19,4 miliona evra: ”Ne izvozimo dovoljno jer su se uglavnom proizvodjači grozdja i vina orijentisali više na investicije u proizvodnju i preradu. Promovisanje je ostalo po strani. Sada je red da promovisemo kvalitetne proizvode. Naša vina nisu manje kvalitetna od spanskih, italijanskih ili francuskih vina, ali zbog slabog promovisanja, koje zaista kosta mnogu, mi ne izvozimo dovoljno. Ja sa uveren da će se postepeno i izvozna poslovi poboljšati. Potrebno je da domaći potrošači imaju odredjenu dozu nacionalizma jer treba da im objasnimo da kupovinom flaše domaceg vina doprinose očuvanju radnih mesta i nastavljanju tradicije vinsko-vinogradarskog sektora Rumunije. Treba promovisati naša vina i na domaćem i na inostranom tržištu.’’
Izvršni director Nacionalne medjuprofesionalne vinsko-vinogradarske organizacije govorio je i o glavnim izvoznim destinacija: ”Na kineskom tržištu se veoma tesko može izvršiti prodor. Izvozimo u Južnu Koreju, Japan, SAD. Praktično imamo nekoliko interesnih tržišta. Postepeno gubimo rusko tržište zbog embarga. Možda je termin izvoz malo isforsiran, pre bih rekao da se radi o medjukomunitarnoj trgovini. Mislim da da treba stvoriti šansu rumunskom vinu za snazniji prodor u zemalje Evropske unije gde se vino smatra hranom. Praktično ovde je najveći ulog, a ne u trećim državama. Treba da udjemo u velike prodavnice članica Unije i da dokažemo šta možemo mi da proizvodimo.”
Sa svoje strane stručni inspector Nacionalnog biroa vina Trajan Petre odnosio se na unutrašnje tržište vina:’’ Finansijska kriza još nije prošla za večinu potrošača. Proizvodjaci su počeli da se reorijentisu. Istina je da je premijum-premijum ali lokomotiva prodaje su vina po pristojnim cenama, kvalitetna vina po pristojnim cenama. Uvezene su velike količine vina iz Španije i Čilea, uglavnom stolna vina.
Zahvaljujući merama prestrukturacije i konverzije vinograda proizvodjači iz Rumunije imali su šansu da modernizuju vinograde u skladu sa zahtevima tržišta.
