Perspektive rumunske poljoprivrede (09.02.2016)
Ministar poljoprivrede Akim Irimesku izjavio je da su prioritetni zadaci institucije u 2016. godini poboljšanje apsorpcije evropskih fondova, implementacija Zajedničke poljoprivredne politike i realizacija jednog efikasnog sistema navodnjavanja za koji će se izdvojiti više od miliardu evra do 2020. godine: ’’ Drugi prioritet je, po našem mišljenju, podsticanje raznih vrsta udruživanja. Rumunija gubi ogromne sume jer kod nas ne postoje udruženja proizvodjača voća i povrća. Bez ozbiljnog udruživanja i kooperacije ne može se govoriti o usmeravavanju proizvoda malih proizvodjača. Udruživanjem stvaraju se velike šanse da proizvodi stignu na tržište.’’
Florin Orban, 09.02.2016, 12:03
Ministar poljoprivrede Akim Irimesku izjavio je da su prioritetni zadaci institucije u 2016. godini poboljšanje apsorpcije evropskih fondova, implementacija Zajedničke poljoprivredne politike i realizacija jednog efikasnog sistema navodnjavanja za koji će se izdvojiti više od miliardu evra do 2020. godine: ’’ Drugi prioritet je, po našem mišljenju, podsticanje raznih vrsta udruživanja. Rumunija gubi ogromne sume jer kod nas ne postoje udruženja proizvodjača voća i povrća. Bez ozbiljnog udruživanja i kooperacije ne može se govoriti o usmeravavanju proizvoda malih proizvodjača. Udruživanjem stvaraju se velike šanse da proizvodi stignu na tržište.’’
Sa svoje strane premijer Rumunije Dačijan Čološ je izjavio da je razgovaro sa ministrom poljoprivrede o blagovremenoj isplati direktnih fondova za poljoprivredu, kao i o realizaciji Nacionalnog programa ruralnog razvoja pod povoljnim uslovima: ’’Pozvao sa ministarstvo da zamisli novu vrstu realizacije Nacionalnog programa ruralnog razvoja, koji, u skladu sa novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom, pruža mogučnost primene odredjenih mera koje bi uključile odredjenu kategoriju korisnika, podršku investicijama kao i forme udruživanja.’’
Na pitanje koje su poljoprivredne prognoze u 2016. godini, ministar poljoprivrede Akim Irimesku je izmedju ostalog rekao: ’’Što se finansijske strane tiče, trebalo bi da imamo jednu dobru godinu, jer svake godine iznosi za poljoprivredu rastu. Ako smo prošle godine za direktne isplate imali 1,59 miliardi evra, ove godine imamo 1,7 miliardi. U drugom redu kada je reč o Programu ruralnog razvoja već imamo projekte, a prve isplate se nalaze u fazi odobravanja. Ne mogu lako prihvatiti činjenicu da smo prošle godine zaključili Program za 2007-2013 godinu i nismo uspeli da potrošimo 900 miliona evra iz ovog programa. Posla imamo napretek, treba da preispitamo strategiju navodnjavanja, da pokrenemo program navodnjavanja, preispitamo odredbe polljoprivrednih komora. Poznato je da je sadašnji premijer i bivši evropski komesar i ministar poljoprivrede insistirao na uvodjenju poljoprivrednih komora, jer ove savetima pomažu ne velikim poljoprivrednim proizvodjačima, koji imaju sve što im je potrebno, već malim i srednjim proizvodjačima koji treba da se organizuju za tržište.’’
O prošlogodisnjim poljoprivrednim rezultatima ministar poljoprivrede je rekao: ’’Prošlogodisnji prinosi bili su pogodjeni produženom sušom, ali ipak rezultati nisu bili loši. Predvideli smo odštetu od suše od oko 60 miliona evra za 80 hiljada naših proizvodjača. Prošlog leta prinosi žitarica bili su zadovoljavajući. Kada su prinosi veliki na evropskom nivou, cene padju, a finansijska strana za naše proizvodjače nije bila najbolja.’’
Prošle godine izdato je 204 sertifikata za tradicionalne proizvode tako da sada imamo 513. O inicijativama za priznavanje proizvoda sa zastičenim geografskim poreklom ministar je rekao: ’’ U završnoj fazi se nalazimo sa ’’Sibijskom salamom’’, je rok za žalbu na evropskom nivou ističe uskoro. Imamo zatim slani sir Ibanešti, Dimljeni kačkavalj Novak. U toku je i proces identifikovanja proizvoda koje mi želimo da zaštitimo na evropskom nivou.
Do sada evropski certifkat sa zaštičenim geografskim poreklom ima samo Fabrika proizvoda od šljiva Topoloveni.
