Tržište logistike i saobraćaja (21.06.2016)
U analizi Finansijske revije navodi se da se tržište saobraćaja procenjuje na više od 6,5 miliardi evra u slučaju teretnog i na 2 miliarde putničkog. Ovo tržište podržavaju i logističke kompanije koje su proširile aktivnosti i investirale u skladišta i logističke centre. U situaciji kada cene transporta rastu, mnoge kompanije će se opredeliti za regionalnu proizvodnju, a manji troškovi postaće magnet za nove investicije. Veća proizvodnja predpostavlja i veću potražnju za uslugama logističkih i transportnih kompanija. Posle najnovijih investicija Dajmlera u gradu Sebeš ili Boša i Delongija u Klužu, logističke i transportne firme moraće da investiraju u skladišta i kamione da bi mogle da zadovolje potražnju. Lokalni prevoznici nastoje da prošire aktivnost i na medjunarodnom planu, u zapadnoj Evropi kao i u Aziji, gde mogu da ostvare veći profit. Podpredsednik Rumunske logističke asocijacije Jon Liksandru kaže: ,, Jasno je da logistika ima trend razvoja i da se transport razvija. Sa ili bez infrastructure, stvari su na dobrom putu i ja ocenjujem da će se protok robe povećati naglo jer tržište ovo traži. U ovom trenutku tržište je zrelo, počela je onlajn prodaja, logistika distribucije vodi direktno na adresu, naglo se razvija i kurirsko tržište, a sistem je počeo da pokrije slabu nacionalnu infrastrukturu rumunske pošte. Pojavio se privatni sektor. Kapital dolazi iz inostranstva sa logističkim resenjima, kurirskim i bankarskim uslugama, posredovanjem, garancijama i stvarima koje nas prikljucuju na evropski nivo.
Florin Orban, 21.06.2016, 09:07
U analizi Finansijske revije navodi se da se tržište saobraćaja procenjuje na više od 6,5 miliardi evra u slučaju teretnog i na 2 miliarde putničkog. Ovo tržište podržavaju i logističke kompanije koje su proširile aktivnosti i investirale u skladišta i logističke centre. U situaciji kada cene transporta rastu, mnoge kompanije će se opredeliti za regionalnu proizvodnju, a manji troškovi postaće magnet za nove investicije. Veća proizvodnja predpostavlja i veću potražnju za uslugama logističkih i transportnih kompanija. Posle najnovijih investicija Dajmlera u gradu Sebeš ili Boša i Delongija u Klužu, logističke i transportne firme moraće da investiraju u skladišta i kamione da bi mogle da zadovolje potražnju. Lokalni prevoznici nastoje da prošire aktivnost i na medjunarodnom planu, u zapadnoj Evropi kao i u Aziji, gde mogu da ostvare veći profit. Podpredsednik Rumunske logističke asocijacije Jon Liksandru kaže: ,, Jasno je da logistika ima trend razvoja i da se transport razvija. Sa ili bez infrastructure, stvari su na dobrom putu i ja ocenjujem da će se protok robe povećati naglo jer tržište ovo traži. U ovom trenutku tržište je zrelo, počela je onlajn prodaja, logistika distribucije vodi direktno na adresu, naglo se razvija i kurirsko tržište, a sistem je počeo da pokrije slabu nacionalnu infrastrukturu rumunske pošte. Pojavio se privatni sektor. Kapital dolazi iz inostranstva sa logističkim resenjima, kurirskim i bankarskim uslugama, posredovanjem, garancijama i stvarima koje nas prikljucuju na evropski nivo.
Jon Liksandru je procenio i vrednost tržišta: ,,Logističko tržište robnog saobraćaja vredi od 28 do 30 miliardi evra, ne računajući transport električne energije, gasa i nafte,,
Podpredsednik Rumunske logističke asocijacije o povoljnostima na rumunskom tržištu je istakao: ,,Rumunija pored povećane potrošnje u poslednje dve- tri godine je zemlja koja proizvodi. U centralnim zonama zemlje imamo veliki broj fabrika koje proizvode autokomponente i koje su povezane autoputem, iako još treba završiti oko 80 kilometara autoputa. Mogu da vam kažem da sada saobraćaj nije toliko intenzivan. Dobra strana je ta da saobraćaj u luci Konstanca raste. Izgradnja mosta u naselju Adjidja i lučke infrastructure donose velike benficije lučkom robnom saobraćaju i izvoznicima. Južna zona se razvija zahvaljujući investicijama u autoindustriju u Krajovi. Postojeći putevi medjutim nisu dovoljni i veoma bi važno bilo da se razvija saobraćaj na Dunavu u lukama Oršova, Korabija, Turnu Magurele, Djurdju pa sve do Kalarašija.
Jeftina radna snaga iz zone Moldavije može da bude prednost, iako je drumska infrastruktura, neophodna za razvoj saobraćaja i logistike,nerazvijena. Jon Liksandru kaže: ,,Nažalost odgovor je ne, jer ovde imamo najsiromašnije zone i u ovakvoj situaciji nema ni investicija. Sada investitori zaobilaze Moldaviju, uz časne izuzetke, u zoni gradova Jaši, Sučava i Bakau , jer ne postoji ni radna snaga, a ako nemamo radnu snagu ne postoji ni potrošnja. U ovoj situaciji nemačke investicije sa velikom dodatom vrednošću koncentrisale su u zoni Brašova, Sibiu , Sebeša, Deve. Mislim na investicije Mercedesa, Audija i drugih kompanija.
O zonama koje imaju najveće sanše da se ekonomski razvijaju u naredne 2-3 godine, podpredsednik Rumunske logističke asocijacije je rekao: ,,Ja smatram da Oltenija ima dobre šanse. Očekujemo takodje i brzi razvoj turizma. Pored poljoprivrede, turizam treba da postigne nagli uspon.
Oko 84% obrtnih sredstava logističkih kompanija generišu drumski saobraćaj, 3% železnicki, 8 pomorski i preostali deo vazdušni.
