Rumunsko pčelarstvo (27.09.2016)
Zbog nepovoljnih meteoroloskih usvola ovogodišnja proizvodnja meda u Rumuniji procenjuje se na 50% proseka poslednjih godina. Podsećamo da je prosećna proizvodnja meda u poslednjim godinama bila od 20-22000 tona. Pčelari kažu medjutim da med neće nedostajati na rumunskom tržištu i da se cena neće povećati jer postoje zalihe meda, a Rumuni nisu veliki potrošaći. Predsednik Rumunske asocijacije uzgajivača pčela Joan Fetea ističe: ,,Najveći problem ove godine bile su klimatske promene koje nisu omgućile valorizacija mednog potencijala, tako da je 2016. možda najslabija u poslednjih 50 godina. Ostvareno je samo 40-45% prosečne proizvodnje, odnosno samo 9-10 hiljada tona meda, što nije dovoljno ni za pokriće troškova. Pored ostalih problema, fitosanitarni tretmani, uvoz surogata koji dolazi po niskim cenama pomešan sa našim medom ili drugim proizvodima, iako mi imamo višak meda, stvara nelojalnu konkurenciju. Potrošaču se prodaje lažan med pod etiketom ,,med iz Evropske unije’’ ili ,,med iz vankomunitarnih država’’.
Florin Orban, 27.09.2016, 09:16
Zbog nepovoljnih meteoroloskih usvola ovogodišnja proizvodnja meda u Rumuniji procenjuje se na 50% proseka poslednjih godina. Podsećamo da je prosećna proizvodnja meda u poslednjim godinama bila od 20-22000 tona. Pčelari kažu medjutim da med neće nedostajati na rumunskom tržištu i da se cena neće povećati jer postoje zalihe meda, a Rumuni nisu veliki potrošaći. Predsednik Rumunske asocijacije uzgajivača pčela Joan Fetea ističe: ,,Najveći problem ove godine bile su klimatske promene koje nisu omgućile valorizacija mednog potencijala, tako da je 2016. možda najslabija u poslednjih 50 godina. Ostvareno je samo 40-45% prosečne proizvodnje, odnosno samo 9-10 hiljada tona meda, što nije dovoljno ni za pokriće troškova. Pored ostalih problema, fitosanitarni tretmani, uvoz surogata koji dolazi po niskim cenama pomešan sa našim medom ili drugim proizvodima, iako mi imamo višak meda, stvara nelojalnu konkurenciju. Potrošaču se prodaje lažan med pod etiketom ,,med iz Evropske unije’’ ili ,,med iz vankomunitarnih država’’.
Jon Fetea ukazuje i na druge probleme sa kojima se pčelari suočavaju: ,,Ove godine izvoz meda je smanjen ispod 10% i ne samo zbog manjka proizvodnje već i drugih aspekata. Niko više ne kontrolise uvoz iz Evrope i vankomunitarni zemalja, med ulazi bez carinskih dažbina i mi ostajemo bez aštite sopstvene proizvodnje. Osim toga ovi surogati uništavaju pčelarstvo, jer su ovi zapravo mešavina kvalitetnog rumunskog meda sa surogatom. Mi smo više puta dostavili inicijative u Parlamentu za usvajanje zakona o etiketiranju pčelarskih proizvoda. Ostaje da vidimo i šta će Evropska unija da kaže. Uvoze se velike količine ne samo u Rumuniji već u celoj Evropi, jer Meksiko, Argentina, Kina , posebno Meksiko i Argentina, imaju dužu pčelarsku godinu od nas. Zatim u Evropu ulazi oko 5-10 hiljada tona meda iz Ukrajine, kao pomoć protiv ruskog embarga Kijevu. Svi ovi problemi se odražavaju i na pčelarski sektor koji je do sada bio solidan i nisu nam bile potrebne finansijske intervencije kao drugim oblastima.’’
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Rumunija je prošle godine izvozila 10 863 tone meda u vrednosti od 41,48 miliona evra i uvozila 2450 tona u visini od 5,5 miliona evra. Prošle godine u Rumuniji je registrovano 40 000 pčelara i 1,47 miliona pčelinih društava.
Treba spomenuti da će rumunski pčelari u narednom periodu dobiti pomoć u visini od 3,4 evra za svako pčeljinje društvo kako bi bar delimično pokerili proizvodni gubitak zbog nepovoljnih meteoroloških uslova. Za Nacionalni pčelarski program 2017-2019. godina Rumunija će imati budžet od 21,5 miliona evra, za 7,2% viši nego u periodu 2014-2016. godina. Nacionalni pčelarski program za 2017-2019 godinu predvidja fondove za nabavku lekova, pčelinih društava, matica ili opreme.
Prema statističkim podacima jedan stanovnik Rumunije troši u proseku 450-500 grama meda godišnje, za razliku od potrošača iz Nemačke, Holandije ili Belgiji gde potrošnja meda po stanovniku dostiže 1,5 kg godišnje.
