Ekonomske prognoze za 2017. godinu (10.01.2017)

Nakon prognozirang ekonomskog rasta Rumunije od 4,5%-5,2% u 2016. godini, tekuće godine očekuje se umereniji privredni rast naše zemlje. Evropska komisija prognozira rast od 3,9%, Svetska banka i MMF od 3,8%, Evropska banka za obnovu i razvoj od 3,7% i rejting agencija Mudis od 3,7%. Nacionalna komisija za prognozu ocenije da će posle privrednog rasta od 4,8% u 2016. godini uslediti rast od 4,2% u 2017. ,,Privatna potrošnja ostaje i dalje glavni motor rasta rumunske privrede, iako u manjoj meri nego u 2016. jer se očekuje poskupljenje goriva i povratak inflacije’’- navodi se u Izveštaju Mudisa. ,,Nastavljanje ekspansionističke politike zemlje u 2017. godini, uključujući eliminisanje poreza na specijalne objekte, dodatne akcize na gorivo i smanjenje pdv-a uticaće negativno na fiskalni položaj Rumunije, ocenjuje Mudis. Agencija procenjuje da će bužetski deficit probiti granicu od 3% bruto nacionalnog proizvoda. Pogoršanje fiskalnog položaja Rumunije i efekti na javni dug mogu negativno uticati na kreditni rejting zemlje.

Florin Orban, 10.01.2017, 09:21

Nakon prognozirang ekonomskog rasta Rumunije od 4,5%-5,2% u 2016. godini, tekuće godine očekuje se umereniji privredni rast naše zemlje. Evropska komisija prognozira rast od 3,9%, Svetska banka i MMF od 3,8%, Evropska banka za obnovu i razvoj od 3,7% i rejting agencija Mudis od 3,7%. Nacionalna komisija za prognozu ocenije da će posle privrednog rasta od 4,8% u 2016. godini uslediti rast od 4,2% u 2017. ,,Privatna potrošnja ostaje i dalje glavni motor rasta rumunske privrede, iako u manjoj meri nego u 2016. jer se očekuje poskupljenje goriva i povratak inflacije’’- navodi se u Izveštaju Mudisa. ,,Nastavljanje ekspansionističke politike zemlje u 2017. godini, uključujući eliminisanje poreza na specijalne objekte, dodatne akcize na gorivo i smanjenje pdv-a uticaće negativno na fiskalni položaj Rumunije, ocenjuje Mudis. Agencija procenjuje da će bužetski deficit probiti granicu od 3% bruto nacionalnog proizvoda. Pogoršanje fiskalnog položaja Rumunije i efekti na javni dug mogu negativno uticati na kreditni rejting zemlje.

Predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru o sporom ritu privrednog rasta Rumunije u 2017. godini kaže: ,,Usporavanje se moglo očekivati jer smo imali smanjenje pdv-a sa 24 na 20% od 1. januara 2016. smanjenje koje je bilo glavni factor snažnog privrednog rasta i,onako kako nas teorija uči, praktično podsticanje potrošnje vrši se fiskalnim stimulisanjem. Sve ovo medjutim ne može da potraje, jer se ovakav rast ispoljava na kratki rok, a ne na srednji i dugi.’’

Jonuc Dumitru kaže da će ove godine Rumunija imati najniži nivo fiskalnih prihoda u posledjih 20 godina zbog smanjenja taksi i poreza predvidjenih Poreskim zakonom: ,,Prema projekciji u 2017. godini Rumunija će verovatno imati najniže fiskalne prihode u poslednje dve decenije. Jedna država sa niskim prihodima ne bi mogla da preživi. Prihodi od poreza i taksi u Rumuniji iznosiće samo 25,4% bruto nacionalnog proizvoda u odnosu na evropski prosek od 40% Razlika koja nas odvaja od evropskog proseka je ogromna. Čak i naši susedi Bugari imaju skoro 30%.’’

Sa svoje strane privredni analitičar Konstantin Runicki objašnjava: ,,Imamo jednu dobru vest koja nam je stigla od statistike prema kojoj investicije imaju veći udeo u ekonomskom rastu, što je bez sumnje dobro, jer se uspostavlja balans izmedju investicija i potrošnje u okviru ekonomskog rasta. Loša vest je ta da ako vlast nije veoma pažljiva sa državnim budžetom možemo lako probiti gonju granicu budžetskog deficita od 3% predvidjenu Sporazumom iz Mastrihta. Svi u Evropi govore o budžetskom jačanju, o smanjenju budžetskog deficirta. Što se ovog pitanja tiče, Rumunija se nalazi na suprotnom trendu. Pored evropskih obaveza naše zemlje koje se tiču potšovanja gornje granice budžetskog deficita, upućuju se signali investitorima da bi rumunska privreda mogla da skrene sa trase. Na kratki rok čini se da je sve u redu, jer imamo ekonomski rast i potrošnju, ali večina gleda na srednji i duži rok kada nije iskljuceno skretanje rumunske privrede. Možda je bolje da usvojimo konzervativni trend, da sačuvamo makroekonomsku ravnotežu da bismo ubrali plodove investicija a radnici i penzioneri osetili ovaj privredni rast u svakodnevnom životu.’’

Prema prognozi Evropske komisije spoljnotrgovinski deficit tekućeg računa povečao bi se sa 2,2 u 2016. na 2,6 bruto nacionalnog proizvoda u 2017. godini i na 2,8% u 2018. Stopa inflacije prema prognozi Evropske komisije povečaće se sa minus 1% u 2016. godini na 1,8%. Komisija ocenjuje da se inflatorni pritisci povećavaju kao posledica nestanka efekata prethodnog smanjenja poreza, solidne unutrašnje potrošnje i povećanje plata. U ovim uslovima prognozira se godišnja stopa inflacije u 2018. godini od 2,9%.