Produktivnost rada, plate i socijalni dijalog (31.11.2017)

Florin Orban, 31.10.2017, 12:15

Rumunija je članica Evropske unije od pre nešto više od 10 godina. U ovom razdoblju, Rumuni su se nadali da će se njihovi prihodi nekako približiti platama na zapadu Evrope. Prema statističkim podacima, plate na istoku Evrope su povećane ali nedovoljno- naglasio je u Briselu Luka Visentini, generalni sekretar Evropske sindikalne konfederacije: ,,U Evropi se i dalje suočavamo sa neverovatno velikom razlikom u platama. Prema podacima Eurostat I OECD-a, jasno je da sve dok produktivnost rada na istoku Evrope dostiže 70%, 80% pa čak i 90% proseka zapadnih plata, plate na istoku se ne kreću u ovom smeru, već iznose samo 30%, 40% i u najsrećnijem slučaju 40% proseka plata na zapadu. Jasno je da ako ćemo nastaviti sa ovom nepravednom unutrašnjom konkurencijom, koja se zasniva na jeftinoj radnoj snazi, zajedničko tržište nema nikakvu budućnost. Potrebno je da se pozabavimo više ovim pitanjem i mislim da je najbolje rešenje snažna alijansa izmedju javnih vlasti i društvenih partnera, kako bismo uskladili plate sa produktivnošću rada. Možemo na ovaj način da doprinesemo rastu produktivnosti rada u Evropskoj uniji.

Koji su razlozi kašnjenja sa povećanjem plata na istoku Evrope prema Zapadu pitali smo Dumitrua Fornju, člana Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, zadužen za medjunarodne odnose u okviru Nacionalne sindikalne konfedercije Meridijan: «Politike plata se razlikuju od jedne do druge zemlje. Razlog smanjene konkurentnosti nije više aktuelno, jer se na evropskom nivou priznaje da se zemlje istoka brzo približavaju nivou konkurentnosti zemalja zapadne Evrope. Medjutim, čini se da postoje razlike u socijalnoj politici i politici plata kao i ugovora zemalja srednje i istočne Evrope sa multinacionalnim kompanijama koje su uslovljavale njihov dolazak na teritoriju dotičnih zemalja povoljnim politikama plata. Multinacionalne kompanije pokušavaju da po svaku cenu sačuvaju konkurentsku prednost u odnosu na druge zone sveta. U razgovorima sa vladama zemalja na istoku Evrope, ističe se posebno da se vladama preti da će kompanije migrirati prema Bangladešu, Pakistanu ili drugim zonama sveta u kojima su plate manje, u slučaju povećanja minimalne ili prosečne plate.»

Predstavnici poslovnih krugova imaju različita mišljenja. Čujmo objašnjenje Eme Marcegalije, predsednice poslodavne organiazcije BusinessEurope: ,,Mogli bismo da se složimo da postoje neki problemi sa platama, naročito u istočnoj Evropi i ne samo sa cenom rada, već i produktivnošću na nivou zemlje. Ovo treba anlizirati na nivou svake kompanije, a ne na generalnom nivou. Pojedine kompanije mogu da povećaju plate, ali druge nisu saglasne sa povećanjem plata. U ovom smislu uloga društvenog dijaloga i pregovaračka uloga su veoma važne.

Društveni dijalog i pregovori ne funkcionišu besprekorno svuda u Evropi. U Rumuniji, u poslednjoj deceniji, vladine odluke nisu mnogo pomogle. Dumitru Fornea, član Evropskog ekonomskog i društvenog komiteta izjavio nam je: ,,Izmenjen je Zakon o društvenom dijalogu i promovisana amerikanizacija industrijskih odnosa, drugim rečima nije podsticano postizanje kolektivnih ugovora na nacionalnom i granskom nivou. Sve ove promene dovele su do nove vrste industrijskih odnosa, a protestni mitinzi su strogo propisani nefleksibilnim zakonskim okvirom, stavljajući praktično svaku sindikalnu organizaciju u nepovoljan položaj. Sa druge strane kompanije i poslodavstvo odbacuju društveno partnerstvo, jer imaju dovoljne garancije od vlada zemlje domaćina, u ovom slučaju Vlade Rumunije, da se neće promovisati sindikalizacija, postizanje kolektivnih ugovora i socijalne klauzule.

U Rumuniji, u decembru 2016. godine, Socijal-demokratska partija (PSD) je pobedila na izborima, obećavajući pre svega povećanje plata, u okviru realnog i aktivnog društvenog dijaloga. Aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Mihajom Tudoseom izrazila je spremnost da prihvati inicijative sindikalnih organizacija. Dumitru Fornea precizira: ,,Ova Vlada je došla na vlast obećanjem da će izmeniti Zakon o društvenom dijalogu, da će povećati plate u javnom sektoru i izmeniti okvir za društveni dijalog. Mi treba da se uverimo da li su ova obećanja samo fasada ili ne. Nadamo se da se uz pritisak evropskih tela može napredovati ka konstruktivnijoj zoni i kvalitetnijem društvenom dijalogu, a ne samo da razgovaramo o nacrtima zakonskih izmena u kojima istina učestvujemo, ali koji do sada nisu doneli nijedan konkretan rezultat.

Na nivou Vlade prvi korak ka osetnom povećanju ličnih dohodaka napravljen je posle usvajanja Zakona o platama u javnom sektoru. Pojedine odredbe zakona, kao i najavljene poreske mere, naišle su, medjutim, na nezadovoljstvo sindikata, ali i poslodavaca.