Investicije u hotelsku industriju (14.11.2017)

Rumunija je u poslednje vreme postala sve atraktivnija turistička destinacija, tako da ne iznenadjuje rast obima investicija u hotelsku industriju. Ovaj povećani interes turista i obima investicija karakteristični su i za druge zemlje centralne i istočne Evrope. Prošle godine obim investicija u hotele u ovoj zoni dostigao je 1,2 miliarde evra, a godinu dana ranije samo 700 miliona. Povećana stopa noćenja u odnosu na 2007, 2008. godnu još jedan je od razloga za ulaganje u hotelsku industriju. Kalin Ilije, predsednik Federacije rumunske hotelske industrije, objasniće na razloge za povećani interes turista za ovaj sektor: ,,Sa jedne strane povoljan regionalni kontekst je element stabilnosti i sigurnosti, tako da je ovo tržište srednje i istočne Evrope postalo atraktivno za investitore pre svega zbog interesa turista za ovu zonu, jer je sigurnija i stabilnija, sa manje imigranata koji stvaraju odredjene probleme na Zapadu. Sa druge strane i zbog promene ponašanja mladih za koje ne postoje mnoge barijere i koji traže nova iskustva.’’

Ștefan Baciu, 14.11.2017, 09:18

Rumunija je u poslednje vreme postala sve atraktivnija turistička destinacija, tako da ne iznenadjuje rast obima investicija u hotelsku industriju. Ovaj povećani interes turista i obima investicija karakteristični su i za druge zemlje centralne i istočne Evrope. Prošle godine obim investicija u hotele u ovoj zoni dostigao je 1,2 miliarde evra, a godinu dana ranije samo 700 miliona. Povećana stopa noćenja u odnosu na 2007, 2008. godnu još jedan je od razloga za ulaganje u hotelsku industriju. Kalin Ilije, predsednik Federacije rumunske hotelske industrije, objasniće na razloge za povećani interes turista za ovaj sektor: ,,Sa jedne strane povoljan regionalni kontekst je element stabilnosti i sigurnosti, tako da je ovo tržište srednje i istočne Evrope postalo atraktivno za investitore pre svega zbog interesa turista za ovu zonu, jer je sigurnija i stabilnija, sa manje imigranata koji stvaraju odredjene probleme na Zapadu. Sa druge strane i zbog promene ponašanja mladih za koje ne postoje mnoge barijere i koji traže nova iskustva.’’

Rastući interes turista za ovaj deo Evrope doneo je i veće hotelske cene i veći profit. Najveće povećanje cena ugostiteljskih usluga u 2016. u odnosu na 2015. godinu zebeležen je u Bratislavi od 9,5%, Budimpešti od 6,1%, Bukureštu i Sofiji od 5,8% i u Pragu od 3,4%. Interes investitora za Rumuniju usmeren je na pojedine zone, kaže predsednik Federacije rumunske hotelske industrije: ,,Ja bih koncentrisao interes za Rumuniju na tri zone. Sa jedne strane je Transilvanija, koja ima sve bolji ugled, i transilvanski gradovi. Zatim dolazi Bukurešt koji je u poslednje vreme postigao zapažene rezultate zahvaljujući uglavnom ekonomskom razvoju ali i Delta Dunava i Crnomorska obala gde su u poslednje vreme uložena značajna sredstva u segment zabave. Ovde postižemo zapažene rezultate u toku tromesečne sezone.’’

Rumunska crnomorska obala i posebno letovalište Mamaja predstavlja pol letnje zabave za Rumune kao i za strance. Bukurešt je postao siti brejk destinacija za skoro 20 % od ukupno 1,1 milion stranih turista koji su posetili Rumuniju 2016. godine. Treba reći medjutim da je 60% ukupnog broja turista dosao na konferencije i posebne dogadjaje. Prema statističkim podacimao sim Bukurešta i Konstance, najposećenije županije u 2016. godini bile su Tamiš, Sibiu i Brasov u Transilvaniji. Za razliku od Tamiša i grada Temišvara, županije Sibiu i Brasov iako nisu bas najpristupačnije I dalje su veoma popularne. Grad Brašov ima sopstvene turističke objekte i mnoge u okolini. Dovoljno je spomenuti samo tvrdjavu Ršnov, utvrdjenu crkvu Prežmer i zimski centar Pojana Brašov koja pored hotela i restorana raspolaze i sa najmodernijom infrastrukturom za zimske sportove. Grad Sibiu, bivša evropska prestonica kulture 2007. godine i zahvaljujuci aerodromu uspeva da valorizuje svoje prednosti.

Rumunija ima i veliki banjski potencijal, ali interes investitora za ovaj segment ostaje i dalje veoma slab. Kalin Ilije, predsednik Federacije rumunske hotelske industrije objašnjava: ,, Banjski sektor ostaje i dalje naša velika nada, ali već nekoliko godina ovde se tapka u mestu. Sa druge strane u banjsko lečilište potrebno je da se ulože veća sredstva nego u ostalim sektorima, jer infrastruktura ovde nalaze velike investicije, a investitori nisu bas raspoloženi da ulazu u ovaj sektor. Banjsko lečilište ima ogroman potenmcijal i nadam se da ćemo uspeti da privučeno investitore, pod uslovom da odredjene destinacije imaju na medjunarodnom tržištu potrebnu atraktivnost.’’

Vazduhoplovne agencije lou –kost do[prinele su povecanju broja inostranih poestilaca, posebno u Bukurestu, gradu koji zasda jos nije skupa destinacija. Prema prognozama za jedno pernociste u hotelu, hranu I transport jednom turisti je piotrebnosamo 40 evra Investitorima je poznato da je ovo trziste u usponu tako da je u posldnjih 15. godina broj hotelskih mesta u Bukurestu povecan na skoro 20 000.