Rumunska privreda pod lupom Evropske komisije (24.04.2018)

Na samom početku u Izveštaju se naglašava da bez strukturnih reformi i fiskalno-budžetske konsolidacije dinamičan ekonomski rast Rumunije rizikuje da stvori uslove za takovzvano ,,prinudno sletanje.Sadašnji ekonomski rast omogučila je potrošnja, dok su investicije ostale na skromnom nivou.

Ciklično lansiranje privrede nastavljeno je prošle godine, ali u 2018. očekuje se usporavanje rasta, navodi se u Izveštaju Komisije. Realni rast bruto nacionalnog proizvoda ubrzan je prošle godine do najveće vrednosti posle krize zahvaljujući privatnoj potrošnji u ekspanziji posle povećanja ličnih dohodaka u javnom i privatnom sektoru i smanjenju posrednih poreza.

Zbog smanjenja poreza, povećanja plata i penzija u javnom sektoru budžetski deficit nalazi se na uzlaznom trendu, precizira Komisija. Posredne takse smanjene su prošle godine, a porez na dohodak fizičkih lica smanjen u januaru 2018. godine. Kada je reč o troškovima, plate u javnom sektoru i starosne penzije su osetno povećane prošle godine, a ove godine se nagoveštvaju nova povećanja. U ovim uslovima nominalni i strukturni budžetski deficiti nalaze se na uzlaznom trendu.

Predstavljajući izveštaj Komisije Andjela Kristea, šefica Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu je naglasila: ,,Budžetski deficit se opasno približava granici od 3%, a strukturni deficit udaljava od proseka od 1%. Već 2016. bio je od 2,2, prošle godine od 3,3% i postoji opasnost da premaši 4% ove godine. U ovoj situaciji Rumunija je uvrštena u poceduru ozbiljnog udaljavanja od proseka strukturnog deficita.

Na skupu Predstavništva Evropske komisije prisustvovao je i ministar za finansije Eudjen Teodorović. O mogućem probijanju gornje granice budžetskog deficita od 3% ministar je izjavio: ,,Imam obavezu da posvetim posebnu pažnju svim brojkama, svim makroekonomskim elementima. Deficit se opasno približavao kada smo utvrdili visinu od 2,97% za tekuću godinu. Treba biti veoma pažljiv da se stvari ne udalje od naših ciljeva. Uveren sam da će postavljeni ciljevi ili oni na kojima se oslanja budžet za 2018. godinu biti poštovani. Iako je jasno da budžet neće premasiti 2,97%, ja imam obavezu da učinim sve što mogu da se smanje rashodi i deficit. Ovo je svakodnevna obaveza svakog ministra finansija.

Prošle godine stopa zapošljavanja bila je od 0,75%. Andjela Kristea, šefica Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji kaže:,, Imamo dobru vest o stopi nezaposlenosti u Rumuniji. Ova stopa je najniža u poslednjih 20 godina i mnogo je manja od evropskog proseka. Istovremeno pojavljuju se problemi sa nestašicom radne snage zbog starenja stanovništva i kombinovanog efekta smanjenje unutrašnje i povecanja spoljne mobilnosti.

Rumunija je postigla ograničene rezultate u sprovodjenju preporuka Komisije u 2017.godini, precizira se u Izveštaju Komisije. Nisu postignuti pozitivni rezultati u procesu primene nacionalnog budžetsko-finansijskog okvira i nedovoljni rezultati u jačanju fiskalnog uskladjivanja i boljeg prikupljanja poreza. O reformi fiskalnog okvira Eudjen Teodorović, ministar finansija je rekao:,,Čini se su ovi malo nejasni, mislim ovde na Poreski zakon i poreski postupak. Imali smo mnoge izmene u poslednjoj godini. Imali smo i ove, ali ove su opravdane, jer je bilo potrebno da se isprave pojedine stvari u skladu sa zahtevima ekonomije. Rekao sam da bi bilo dobro da se na ovome zaustavimo, da na kraju prvog polugodišta napravimo analizu Poreskog zakona I Poreskog postupka u Ministarstvu finansija zajedno sa svim zainteresovanim ekonomskim subjektima, da pojednostavimo ono što je potrebno i predložimo nove izmene, tamo gde su ove opravdane, kako bi smo imalali dobar okvir kao ostale evropske drzave. Ovaj predlog treba staviti na javnu raspravu u julu, avgustu, septembru i oktobru, kako bismo na kraju godine imali poslednju izmenu Poreskog zakona.

Izveštaj o privredi Rumunije odnosi se i na visok stepen siromaštva i nepostojanje socijalnog dijaloga, uz napomenu da i dalje postoje problemi u oblastima socijalne zaštite i inkluzije. Nejednakost šansi ostaje veliki izazov, posebno u ruralnim sredinama. Nejednakost prihoda je veoma visoka, a efekat preraspodele poreskog sistema i socijalnih usluga je ispod proseka Evropske unije. U Izveštaju se tkodje navodi da su postignuti pozitivni rezultati u javnim nabavkama, suzbijanju neprijavljenog rada i neformalnih plaćanja u zdravstvenom sistemu.