Kako utiču političke tenzije na ekonomsku atmosferu (15.05.2018)
Istovremeno stopa inflacije je povečana, a budžetska ravnoteža ugrožena. Evropska komisija je upozorila vlasti u Bukureštu da se budžetski deficit zemlje opasno približava gornjoj granici od 3%. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da su budžetski prihodi u naglom opadanju zbog politike Kabineta socijal-demokratske premijerke Viorike Dancila. U poslednje dve nedelje predsednik je u dva navrata tražio ostavku premijerke Dančila. Na visokom nivou političke tenzije izmedju Predsedništva i Vlade poprimaju nove dimenzije. U ovoj situaciji nameće se pitanje kako utiče ova situacija na ekonomsku atmosferu. Mirča Košea, profesor univeriziteta, bivši član vlade u 90-tim godinama i jedan od autora političko-ekonomske strategije Rumunije na početku postkomunističkog periopda naglasava: ,,Stvorili smo tmosferu u kojoj ekonomija ne može da napreduje, već naprotiv suočavaće se sa velikim problemima. Jer ova politička situacija, koju mnogi nazivaju nestabilnošću a drugi svadjom , na kraju krajeva stvara neizvesnosti i nepredvidljivost. Postoji odredjena nesigurnost. Gubi se poverenje u rumunsku ekonomsku klimu, u takozvanu funkcionalnu tržisnu privredu, jer se u Rumuniji ponavlja dobropoznati scenario za vreme predizborne kampanje. Kada ulazimo u kampanju, privreda zemlje opada. Sada imamo tri izborna procesa u skoro dve godine. Po meni izborna borba je već počela i odvija se u primitivnim uslovima jer ne postoji sučeljavanje projekata ili principa, vež samo čista svadja.
Florin Orban, 15.05.2018, 19:30
Rumunija je u poslednje dve godine postigla rekodan ekonomski rast. Oslanjajući se na pozitivne pokazatelje, potvrdjene i u medjunarodim institucijama, Vlada u Bukureštu povečala je ove godine budžetske rashode za lične dohoke u javnom sektoru i smanjila porez na dohodak sa 16% na 10%.
Istovremeno stopa inflacije je povečana, a budžetska ravnoteža ugrožena. Evropska komisija je upozorila vlasti u Bukureštu da se budžetski deficit zemlje opasno približava gornjoj granici od 3%. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da su budžetski prihodi u naglom opadanju zbog politike Kabineta socijal-demokratske premijerke Viorike Dancila. U poslednje dve nedelje predsednik je u dva navrata tražio ostavku premijerke Dančila. Na visokom nivou političke tenzije izmedju Predsedništva i Vlade poprimaju nove dimenzije. U ovoj situaciji nameće se pitanje kako utiče ova situacija na ekonomsku atmosferu. Mirča Košea, profesor univeriziteta, bivši član vlade u 90-tim godinama i jedan od autora političko-ekonomske strategije Rumunije na početku postkomunističkog periopda naglasava: ,,Stvorili smo tmosferu u kojoj ekonomija ne može da napreduje, već naprotiv suočavaće se sa velikim problemima. Jer ova politička situacija, koju mnogi nazivaju nestabilnošću a drugi svadjom , na kraju krajeva stvara neizvesnosti i nepredvidljivost. Postoji odredjena nesigurnost. Gubi se poverenje u rumunsku ekonomsku klimu, u takozvanu funkcionalnu tržisnu privredu, jer se u Rumuniji ponavlja dobropoznati scenario za vreme predizborne kampanje. Kada ulazimo u kampanju, privreda zemlje opada. Sada imamo tri izborna procesa u skoro dve godine. Po meni izborna borba je već počela i odvija se u primitivnim uslovima jer ne postoji sučeljavanje projekata ili principa, vež samo čista svadja.
Privredni analitičar Adrijan Mitroj objašnjava posledice političkih tenzija na ekonomsku atmosferu: ,,Navikli smo da živimo u jednu ravnodušnu atmosferu prosperiteta, bez obzira na dogadjaje na političkoj sceni. Ako že se nastaviti ovi oprečni stavovi, tržište že reagovati bez milosti. Ovaj mehanizam finansijskog tržišta je veoma grub i nije pristrasan. Ima samo jedan mehanizam: veće kamate ili pritisak na kurs. Najbolje rešenje do odredjene tačke je tržište koje ima ekonomske stabilizatore. Slobodno privredno tržište u kojem radimo i koje smatramo najboljim rešenjem za posperitet ima i mehanizme podešavanja.
Zasada pokazatelji nisu razlog za zabrinutost, dodaje privredni analitičar Adrijan Mitroj: ,,Kada je ekonomija u porastu kao što je sada i kada beleži rast od 7% godišnje normalno je imati i privremenu stopu inflacije od 5%. Ova će se najverovatnije smanjiti na 3%. Kada sve ide veoma dobro, imamo na raspolaganje dve moguće akcija: monetarnu politiku Centarlne banke koja ublažava ekonomski rast i povećava kamate ili drugu varijantu, fiskalnu politiku koja zaustavlja povećanje ličnih dohodaka i povećava poreze. Nagomilale su se mnoge stvari pored smanjenja pdv-a i povećanja plata. Imamo nisku stopu inflacije u ovoj dobro poznatoj situaciji. Rumunski potrošač je optimista, jer moze da štedi više nego pre 10 godina. Ali najvažnija stvar je investicioni potencijal. Produktivnost rumunske privrede je u porastu. Imamo veliki udeo sektoru IT. Napreduje jako i poljoprivreda. Ovi su veoma važni privredni motori i mislim da za sada nemamo razloge za zabrinutost.
