Letnja turistička sezona izazov za rumunski turizam (26.06.2018)
Prema statističkim podacima Rumunija u letnjem periodu privlači najveći broj turista. Postavlja se pitanje da li turisti dolaye u vecem broju zbog sunca I provoda na obalima Crnog. Da bi smo saznali nešto više o razlozima ovakve situacije obratili smo se predsedniku Federacije hotelske industrije Rumunije Kalinu Iliju. Pitali smo našeg sagovornika koje su omiljene destinacije stranih turista:,, Počeo bih sa Deltom Dunava, kao vektorom. U Delti ne možemo imati masovni turizam ali Delta je naša etiketa. Zatim imamo Transilvaniju koja beleži u poslednje vreme rastući broj turista i veoma uspešno upravlja pojedinim turistikim centrima. Tu su zatim veći gradovi koji su uložili velike fondove u turizam, u programe siti brejk ili u ekskurzije. Ove su najvažnije destinacije. Banjski, planinski i morski turizam spadaju u masovni turizam sa najvećim brojem turista. Letovanje na moru privlači najveci broj turista u 2-3 letnja meseca. Nažalost organizacija nam je slaba tačka u svim ovim destinacijama.
Ștefan Baciu, 26.06.2018, 08:37
Prema statističkim podacima Rumunija u letnjem periodu privlači najveći broj turista. Postavlja se pitanje da li turisti dolaye u vecem broju zbog sunca I provoda na obalima Crnog. Da bi smo saznali nešto više o razlozima ovakve situacije obratili smo se predsedniku Federacije hotelske industrije Rumunije Kalinu Iliju. Pitali smo našeg sagovornika koje su omiljene destinacije stranih turista:,, Počeo bih sa Deltom Dunava, kao vektorom. U Delti ne možemo imati masovni turizam ali Delta je naša etiketa. Zatim imamo Transilvaniju koja beleži u poslednje vreme rastući broj turista i veoma uspešno upravlja pojedinim turistikim centrima. Tu su zatim veći gradovi koji su uložili velike fondove u turizam, u programe siti brejk ili u ekskurzije. Ove su najvažnije destinacije. Banjski, planinski i morski turizam spadaju u masovni turizam sa najvećim brojem turista. Letovanje na moru privlači najveci broj turista u 2-3 letnja meseca. Nažalost organizacija nam je slaba tačka u svim ovim destinacijama.
Prema najnovijim podacima najomiljenija destinacija je sada Bukurešt. Kalin Ilije o evoluciji turističke ponude glavnog grada kaže:,, Bukurešt je u poslednje vreme napredovao. Prošle godine prvi put je broj turista premašio 2 miliona. Od ukupnog broja turista koji dolaze u Rumuniju 45% boravi u Bukureštu i ovi rezultati mogu samo da nas raduju. Jul i avgust nisu vise jeftina sezona za nas, ahvaljujući pre svega resursima i prednostima Bukurešta. Najvaća prednost glavnog grada Rumunije je autentičnost. Glavni grad Rumunije ima svoje specificnosti. Domaci i strani turisti vole Bukurešt zbog specifičnog nacina života, zbog kombinacije raznih kultura. Način života stanovnika Bukurešta i gostoprimstvo predstavljaju važnu stavku za ovaj grad. Ne treba medjutim zaboraviti da je glavni grad Rumunije destinacija novijeg datuma. Na kraju ako bismo uporedili kulturno iistorijsko nasledje Bukurešta sa ostalim prestonicama evropskih država bili bismo u minusu. Mnogi bi rekli da turizam nema šanse jer mi nemamo istorijsku, kulturnu i arhitektonsku baštinu Praga, Beča, Budimpešte, Pariza ili Rima. Ako na ovaj način gledamo, gubimo trku. Ako turistima pružamo autentična iskustva Bukuresta, mislim pre svega na gastronomiju I odlične uslove za smeštaj. U poslednjih 10-15 godina podigli smo moderne hotele koji ispunjavaju sve zahteve. Zatim tu su način života, naročito nočni i muzeji odlična kombinacija za trodnevni boravak bez problema. Za sada ne možemo da nudimo turistima sedmodnevni boravak, ali se nadamo da možemo da ponudimo nažim klijentima odmor duži od tri dana.
Veliki problem je promovisanje rumunskih turističkih destinacija. Kalin Ilije, predsdenik Federacije hotelske industrije Rumunije kaže:,,,, Strategiju treba napraviti na nivou centralnih javnih vlasti. A kasnije svaka destinacija bi trebala da napravi sopstvenu strategiju koja bi se integrisala u globalnu. Ja pozdravljam ideju o osnivanju menadžment organizacija za destinacije, ovu inicijativu mi podržavamo već duže vreme i sada je upućena na javnu raspravu. Nadamo se pozitivnim rezultatima. Ove menadžmet organizacije destinacija trebalo bi da se aktivno uključe u javno-privatno partnerstvo kako bi se privatni subjekti i lokalne vlasti ukljuciji u proces promovisanja. Ovakvu praksu sve češće susrećemo u Evropi. Kod nas ova se finansira fondovima prikupljenih od taksi koje plaćaju turisti i ako bi se ovi efikasno upotrebili, situacija bi bila daleko bolja i ovaj problem nestao.
