Muzej čokolade u Bukureštu
Ulazimo u svetao i gostoljubiv prostor. Zapažamo otiske stopala kao od čokolade na podu i sladak miris čudesnog deserta. Nalazimo se u muzeju čokolade. Danas svakodnevni proizvod, koji ne bi bio na listi zabranjenih zadovoljstava“ – ne sme se jesti uveče jer nećeš spavati; ne sme se jesti previše jer goji – ako ga ne bi doneo pre 500 godina u Evropu, tačnije na dvor španskog kralja, konkvistador Hernando Kortez.
Ana-Maria Cononovici, 12.02.2019, 15:38
Ulazimo u svetao i gostoljubiv prostor. Zapažamo otiske stopala kao od čokolade na podu i sladak miris čudesnog deserta. Nalazimo se u muzeju čokolade. Danas svakodnevni proizvod, koji ne bi bio na listi zabranjenih zadovoljstava“ – ne sme se jesti uveče jer nećeš spavati; ne sme se jesti previše jer goji – ako ga ne bi doneo pre 500 godina u Evropu, tačnije na dvor španskog kralja, konkvistador Hernando Kortez.
Istorija čokolade počinje pre dve hiljade godina, kada se u Južnoj Americi već koristilo drvo kakaa. Kristofer Kolumbo (1502) bio je prvi istraživač koji je stupio u kontakt sa zrnima kakaa iz Novog Sveta. Kad su tad stigle u Evropu nisu bile u centru pažnje, jer niko nije znao kako da ih koristi. Konkvistador Hernando Cortez je otkrio 1519. godine da Montezuma, vođa Asteka, ima običaj da pije piće napravljeno od zrna kakaa, nazvanog kokolatl“. Montezuma je imao običaj da pije skoro pedeset šolja dnevno. On je ovo kraljevsko piće ponudio Hernandu Kortezu, koji ga je smatrao gorkom za svoj ukus. Ali, Španci su dodali šećernu trsku i obogatili su aromu vanilom i cimetom. Otkrili su i da je piće ukusnije ako se služi toplo. A od tad je španska aristokratija počela da ceni ovaj magični napitak, čiju tajnu nisu otkrili Evropi ceo jedan vek. Španski kaluđeri su bili ti koji su javno pokazali način pripreme ovog napitka koji su brzo prihvatili i Kraljevske kuće iz Francuske i Velike Britanije.
Ali više o priči čokolade možete saznati posetom muzeja u Bukureštu, gde nas je dočekao direktor Augustin Pleša: Ideja nije originalna, ne mogu se time pohvaliti; bio sam sa suprugom u kratkoj poseti Dablinu pre četiri godine. Posetili smo tad njihov Muzej čokolade, a zatim smo posetili i bečki muzej koji se nalazi pored fabrike čokolade. A uz pomoć interneta i IT specijalista, napravili smo snimak od 6 minuta da posetioci vide prirodno okruženje u kom raste drvo kakaa. Ali i da nauče ponešto o tehnologiji proizvođenja čokolade. U muzeju predstavljamo stvari koje ni ja nisam znao pre četiri godine. Predstavljamo kako se pio kakao stotinama godina u Južnoj Americi, dajemo informacije o Montezumi, o Astecima, o Majama, a zatim smo bliže našim danima, te govorimo o Kortezu koji je doneo čokoladu na španski dvor. Imamo uzorke stabla kakaa, naravno plastičnog, kao i uzorke kakao voća i semenki. Napravili smo i nekoliko statua Južnoameričkih urođenika sa njihovom opremom za žetvu. Imamo nekoliko vaga koji se koriste za kakao prah. Malo smo se igrali, te smo napravili i nekoliko statua od čokolade, imamo i Emineskuov lik napravljen prema skulpturi koju je načinio Žalja. Naša jaka tačka je radionica. Nakon što vidimo film, nakon što nas čokolater nauči kako se prave praline i čokoladne bombone, imamo degustaciju sa čokoladne fontane i posetu radionici gde posetilac dobija čokoladnu tablu i olovku sa belom čokoladom sa kojom može napisati poruke ili nacrtati nešto dragim ljudima, a zatim poklope čokoladu i mogu je pokloniti“.
Rekacije posetilaca smo saznali od Augustina Pleše, directora Muzeja čokolade: Ovo je slatka poseta i uvek je veliko iznenađenje, jer mnogo posetilaca ne zna kako se pravi kakao prah, kao što ni ja nisam znao pre četiri godine. Tad nisam ni znao da je to spektakulrano drvo, kao što vidimo na filmu i na uzorku.“
A od Augustina Pleše smo saznali i tajne pravljenja čokolade: Tajne nisu velike, reč je o pravom odnosu čokoladnog putera u mešavini sa prahom od čokolade, a što je ova mešavina homogenija, operacija koja se naziva temperacijom – i mi imamo mašinu za ovo, te posetiocima možemo pokazati ovu tajnu – što je odnos tačniji, kao i tehnologija, toliko je čokolada ukusnija. Čokolada mora biti primamljiva i izgledom, tako da nakon sipanja u oblike, čokolada treba da vibrira – da bi nestali balončići, upravo kao u procesu pravljenja cigli“.
A pošto u muzeju imamo i statue od čokolate, uključujući i Emineskuov bust, pitali smo Augustina Plešu kako se prave ovakve statue: Čokolada je iz vana. Statua je kopija, a i ostale statue su samo prelivene čokoladom. Da se ne bi otopila, čokoladu treba držati na najviše 20 stepeni celzijusa. I ovo smo naučili, jer smo godinama držali čokoladu u frižideru i mislili smo da je pokvarena. Nije pokvarena, samo je van dometa temperature u kojima se čuva čokolada, da ne bi pobelela. I ovo možemo naučiti u muzeju.“
Ovo je muzej koji namerava da postane jedna od atrakcija glavnog grada Rumunije!
