Novo izdanje festivala

U Bukureštu, prvi vikend u junu tradicionalno je posvećen urbanom festivalu Žene iz Matasarija“, koji se ove godine organizuje po 9. put. Drugačiji pristup, kombinacija tradicije prepletene sa malo današnjeg kiča, kako su rekli i organizatori. Sigurno je da su bila tri dana kao iz bajke, o čemu ćemo vam i mi danas pričati.

Ana-Maria Cononovici, 11.06.2019, 15:28

U Bukureštu, prvi vikend u junu tradicionalno je posvećen urbanom festivalu Žene iz Matasarija“, koji se ove godine organizuje po 9. put. Drugačiji pristup, kombinacija tradicije prepletene sa malo današnjeg kiča, kako su rekli i organizatori. Sigurno je da su bila tri dana kao iz bajke, o čemu ćemo vam i mi danas pričati.

Ovogodišnja tema je bila Venčanje“, a odvijala se, kao u bajci, tri dana i tri noći. Bajka na ulici, sa stolovima, različitom muzikom, lureksom i dijamantima… Ponegde su se videli filmovi iz arhive, fotografije za minut, haljine i lakovane cipele.

Krenuli smo u razgledanje starih i novih učesnika na Matasari iz dela posvećenog nevladinim organizacijama. Ovde smo sreli Roksanu Ene, profesoricu umetnosti iz Nemačke, koja je prisutna u Rumuniji još od 2010. godine sa volonterskim projektima za decu sa autizmom, Daunovim sindromom, psihičkim traumama, čime se bavi u obe zemlje, i u Rumuniji i u Nemačkoj: Fota, deo rumunske ženske narodne nošnje, je deo poslednje kampanje za prikupljanje fondova. I Nemci imaju fotu u narodnoj nošnji. I onda sam našal ovu vezu između ove dve zemlje, samo što se kod Nemaca vezuje drugačije: ako je vezana sa strane, devojka je još neudata, postoji simbolistika. I rekla sam sebi da je fota svuda prisutna i veoma jednostavna, tako da sam uzela tkaninu i stavila je na ove odevne aksesoare, i dobro sam uradila jer su veoma tražene i veoma raznovrsne. Mogu se nostiti na struku, preko grudi, sa strane“ rekla nam je Roksi pokazujući na jednu od šarenih fota sa štanda i dodala je: Znam da ovaj urbani Festival ima tradiciju i došla sam par puta kao posetilac, a od 2017. godine, budući da sam i predsednik nevladine organizacije Roxy and Kids Art, smatrala sam da treba da i učestvujem, jer postoji deo posvećen nevladinim organizacijama i moje učešće je došlo prirodno“.

U istoj ulici se nalazi i najšareniji štand gde nasw je dočekala Teodora Roseti, izvršni direktor udruženja Accept: Na ovom festivalu hteli smo da pokažemo prolaznicima da će se Bucharest Pride održati 22 juna, da ćemo ići zajedno za solidarnost i za zajednicu, da smo prisutni u javnom životu i da je veoma važno da govorimo o ljubavi među svim ljudima. Ove godine Bucharest Pride šalje veoma jednostavnu poruku, svi za ljubav i ljubav za sve. Igrali smo se, kao i obično, svim bojama duge, imamo kišobrane Rainbow, zastave na prodaju za Bucharest Pride i veoma mnogo ručno rađenih proizvoda koje su napravili ljudi iz ove zajednice: imamo sapune, sveće, magnete“.

Kada napustimo deo posvećen nevladinim organizacijama, ulazimo u ulicu mode. Ovde se već četiri godine na festivalu nalazi radionice Zuza Muza i njihova vlasnica Madalina, koja i pravi odeću Zuza Muza: Projekat je u početku bio namenjen punijim ženama, ali na festivale i sajmove donosim odeću i manje veličine. Festival Žene iz Matasarija“ se organizuje po deveti put i nadam se da će se organizovati još sto puta, jer je najvažniji vajb Bukurešta. Ljudi su lepi, svet je lep, muzika je lepa. Dođite na festival!“

Osim ekstravagantne odeće, i prirodna kozmetika verno očekuje svoje kupce. Tudor Adrijana je na tržištu još od 2011. godine sa proizvodima čije ime podseća na vreme vitezova: Mi proizvodimo prirodnu kozmetiku i doneli smo svega: prirodne sapune, kreme bez konzervansa, šampon. Došli smo da bismo bili bliže publici i sviđa nam se. Atmosfera je iz godine u godinu sve prijatnija. Organizatori su izuzetni, veoma nas raduje što su mladi, a mi smo došli da predstavimo naše proizvode, da nas svet upozna. Ako poštuješ kupca i proizvod je dobar, svet će doći i kupiti. Bitno je da voliš to što radiš. Ako ne voliš, ništa nije dobro! Ovde smo po peti put, i uvek se vraćamo!“

Andrej Abrudjan iz Temišvara pravi nakit od srebra u kombinaciji sa olovkama u bojama i drugim nekonformističkim materijalima, a na Matasari je došao sa projektom Mislim na tebe“: Ideja mi je došla iz mojih diplomiranih studija, odnosno uređenja okoliša. Počeo sam skupljanjem kapice žireva, zatim smo napravili telo od smole, a unutar žira smo stavili različite biljke i tako smo stvorili male pejzaže, terarije. Prodali su se, svet je prijemčiv i otvoren za nove stvari. Ovde sam po drugi put, došao sam je je prijatna atmosfera i svet je veoma lep — kao što mi kažemo u Banatu: fin!“

I Paul iz Greenarium“-a, već tradicionalno prisutan na festivalu, nakon što nas je navikao na biljke postavljene u zdele i terarije različitih oblika, veoma neuobičajnih, ove godine nas je dočekao sa novim živim artifektima: Donosimo vam novi pokušaj kombinacije korisnog sa estetskim: lampu napravljenu tehnikom Tifanija od stakla Tifani, umetnost koja nas podesća na kubizam, nešto sa čime smo se mi do sad igrali i što je veoma prihvaćeno. Ovi izlazi u javnost su uglavnom da bi nas ljudi upoznali“.

Hrane i pića je bilo, kako kaže bajka, za celo kraljevstvo. Želimo vam prijatan dan!