Život kao izložba ili izložba kao život (08.02.2022)

Ana-Maria Cononovici, 08.02.2022, 18:30

Život kao izložba ili
izložba kao život

One su umetnice, dolaze
iz Rumunije i Nemačke i tokom pandemije su izabrale da provode vreme zajedno,
kao alternativu istraživanju umetnika, u zatvorenom prostoru. A kada 12 umetnica
provode više vremena zajedno razgovarajući o svemu i svačemu, zajedno
kuvajući, istražujući urbanu deltu, ili deleći prostor za
spavanje, nije ni čudo što rezultat može
biti izložba. Kao što nije iznenađujuće što
ta izložba ilustruje život,
onako kako ga je doživela grupa umetnica: lično
nasuprot kolektivnom, univerzalno nasuprot individualnom, privatno nasuprot
javnom, slobodno nasuprot radnom vremenu. Kustosice Katinka Tabakaru i Danijela
Palimarju govorile su za Radio Rumunija Internacional, o izložbi Stejkajšon
i o projektu u celini.

Stejkejšon je proizašao iz
pandemije, jer smo svi mi, kao ljudska bića, morali da pronađemo prostor da se
opustimo i budemo u svom prostoru, sedeći kod kuće. Zamišljala sam to više kao
sastanak, nego kao izložbu, to je bio simpozijum koji smo održali u julu, sa 6
umetnica iz Berlina i 6 iz Rumunije i zajedno sa Danijelom Palimarju iz Sendviča
i Rejčel Monosov, iz CTG Kolektiv, stvorili smo situaciju u kojoj smo živele
7 dana zajedno, 12 umetnica, 12 kreativaca, pekle hleb, šetale smo deltom Vakareštj,
mnogo smo pričale o svetu, o tome šta se dešava sa ekologijom, pandemijom i
životom.

Danijela Palimarju nam je
rekla kako se projektni tim okupio:

Svaka od tri partnerki
u projektu – ja, Katinka i Rejčel, predložila je nekoliko mladih umetnica u usponu
iz Bukurešta i Berlina; neke smo bolje poznavale, a u vezi drugih je postojala
radoznalost i intuicija. I nekako se grupa organski formirala i među nama su se
stvorile neke veze; i nekako je taj odnos rastao i zato što smo imali ovo vreme
posle simpozijuma, koji se desio u julu, i sadašnje izložbe. Ova pauza je bila
veoma važna za grupu. Želele smo da imamo umetnice koje rade u različite
sredine, različite tematike, sa različitim pristupima, odnosno nismo tražile
određeni tip umetnica, već umetnice koje su posvećene da to rade na duge staze,
a to se vidi u njihovoj praksi i načinu rada, u načinu komunikacije, u njihovoj
profesionalnosti. Kod najmlađih se vidi da su obrazovane i da ćemo moći da
nastavimo i razvijamo ovaj odnos dugoročno.

A umetnice su pronašle
najbolje načine za saradnju i komunikaciju, kao što nam je Katinka Tabakaru
rekla:

Ja sam radila mnogo
rezidencija u kojima se uvek nešto izdvojilo, neka frustracija, neka napetost.
Ali pošto smo ovde mi birale umetnice i po njihovoj praksi, ali i po osećanju
o kakvoj je osobi reč, a svaka od njih je elegantna, ambiciozna, ali dobrodušna;
u velikoj meri smo se oslanjali na ideju o usporavanju života koji se sada prebrzo
odvija, tako da smo sve što
smo radile, radile u usporenom ritmu: išle smo na pijacu, kupovale hranu od
farmera, zajedno kuvale, razgovarale o temama koje su bile važne za grupu i
univerzalne, ali i lične; šetale smo parkom Vakareštj, što bi nam ulepšalo dan,
i spavale smo. Jedna od umetnica, sa Tajvana, kreirala je meditaciju u kojoj
smo pokušavale kolektivno spavanje, kolektivni san, a čak i to je retka ideja
kod odraslih osoba. Deca uvek spavaju zajedno, ali mi kao odrasli veoma retko. Dakle,
uložili smo sve napore da stvorimo atmosferu u kojoj više da osećamo i slušamo,
nego što radimo i pričamo, iako se puno razgovaralo.

Jen Čun Lin, Izabela
Furnkas, Leksia Hahtman, Betan Hjugs, Lera Kelemen, Barbara Lude, Katinka
Malajmare, Rejčel Monosov, Danijela Palimarju, Ana Pasku, Joana Stanka,
Ana-Marija Štefan su umetnice koje učestvuju u projektu. Rezultati ovog događanja
mogu se videti do 12. februara u Galeriji Katinka Tabakaru i galeriji
Sendvič Malmezon. O tome šta može publika da vidi govori nam Danijela
Palimariu:

Drugi prostor je Sendvič
of spejs, produžetak Sendvič prostora otvoren 2016. godine i radovi su
raznovrsni u oba prostora, imamo i instalacije specifične velične za svaki
prostor, ali i slikarstvo, vajarstvo, keramiku, video instalacije i performans
umetnice Katinka Malajmare u prostoru Sendvič of spejs, u zgradi Malmezon, na
drugom spratu. Radi se o jednoj izložbi, u dve lokacije, koje ne bih rekla da
su konceptualno različite. Naravno da mnogi radovi imaju kao početnu tačku letnje
iskustvo i odnose koji su tada stvoreni, mnogi imaju jasne, konkretne reference
na ovu grupu – broj 12 se često pojavljuje u nekoliko radova, ili različite
slike sa naših zajedničkih iskustava, ali to nije veoma očigledno, veoma jasno,
svaka umetnica je imala slobodu da tumači kako je želela to iskustvo, a to se može videti u
radovima.

Izložba je najizraženiji
deo projekta i predstavlja zaključak simpozijuma održanog u leto 2021. godine,
gde su se učesnice sastale i upoznale sa gradom domaćinom – Bukureštom. Ali ono što
se čini najvažnijim
je da su umetnice pronašle funkcionalan način da prežive pandemiju, a da ne
izgube same sebe.