Proslava rabarbare (24.05.2022)

Proslava rabarbare

România Internațional, 24.05.2022, 18:32

Proslava rabarbare

Destinacija Transilvanijska brda“ obuhvata 7 lokaliteta, od nacionalnog interesa, i po veličini, drugo je zaštićeno područje u zemlji, posle rezervata biosfere delte Dunava. Destinacija se graniči sa lokalitetima Sibiu, Brašov, Fagaraš, Rupja, Sigišuara i Medijaš, protežući se oko dolina reka Hrtibači, Velika Trnava i Olt. Ima 267.438 ha i 90.000 stanovnika, u 44 opština, iz 3 okruga (Sibiu, Mureš i Brašov). Destinacija je povezana sa srednjovekovnim mozaičkim pejzažom, sa brdima i visokim brdima, dolinama praćenim terasama i livadama, multikulturalnim selima, tvrđavama i utvrđenim crkvama, neka od koji su spomenici UNESKO. Vekovne šume hrasta i bukovine su neprocenjive, a livade i pašnjaci imaju visoku prirodnu vrednost, zahvaljujući očuvanju tradicionalnih metoda ispaše i obrade sena.

Transilvanijska brda“ su aktivna destinacija, sa mrežom od 500 km pešačkih i biciklističkih staza, koja posetioce vodi kroz preko 60 lokaliteta. Turisti mogu da posete lokalne zanatske radionice, male privatne proizvođače ili gastronomska mesta.

Početkom maja ovde je organizovana Proslava rabarbare. Bjanka Štefanuc, viši specijalista za komunikacije u Svetskom divljem fondu Rumunije“ – SDF, ispričala nam je o toj interesantnoj proslavi:

Proslava rabarbare“, koja je održana u Saskizu, u stvari je primer dobre prakse ovdašnje zajednice, primer koji treba slediti. Ova proslava okuplja ljude koji žele da promovišu svoje kulturne, prirodne i gastronomske vrednosti. Rabarbara donosi sopstvenu tradiciju, to je biljka koja raste u izobilju i dobro je negovana, naročito u Transilvanijskim brdima“ i koja se priprema na razne načine: od čorbe, do pića spravljenih sa rabarbarom, i, naravno, divnih pita koje su takođe bile prisutne u Saskizu“.

Kako mogu ljudi i lokalne vlasti zajedno da odgovore na potrebe zajednice? Kako da sačuvamo tradicionalne i prirodne vrednosti, ali i da se finansijski razvijamo? To su validna pitanja koja traže odgovore u takvim zajednicama. Bjanka Štefanuc je dodala:

“SDF Rumunija“ zajedno sa našim lokalnim partnerima, sa Transilvanijskih brda“, a ima nas 11 organizacija, trudimo se da edukujemo, informišemo i okupimo što više stanovnika i zajednica sa Transilvanijskih brda, kako bi živeli na skladniji način sa prirodom, ali u isto vreme, da postanu glas koji da se čuje i poštuje u lokalnom procesu donošenja odluka, pa se trudimo, posebno kroz ovaj projekat pod nazivom PAKT 2020“, koji sprovodi SDF Rumunija“, u partnerstvu sa fondacijom Mihaj Eminesku Trast Faundejšn“ uz finansijsku podršku fonda Aktiv Sitizen Faund Rumunija“, koji finansiraju Island, Lihtenštajn i Norveška kroz grantove programa Evropskog ekonomskog prostora“ – EEP za period 2014-2021, da naučimo od lokalnih zajednica, kako se one organizuju, koje su njihove glavne potrebe i da im pomognemo kroz obrazovni proces da postanu još aktivnije i održivije zajednice.

Kako je zajednica u Saskizu porasla poslednjih godina, saznajemo od Bjanke Štefanuc:

U Saskizu imamo veoma dobar primer građanske akcije. Radi se o asocijaciji Susedstvo žena Saskiza“, koja, od 2015. od kad postoji, trudi se da doprinese blagostanju cele zajednice, ne samo žena članica i njihovih porodica – što je bio glavni cilj, već i svim pripadnicima zajednice. Realizacija Proslave rabarbare“ čini upravo to, to je model za nekoliko zajednica, koji treba slediti, kako u Rumuniji, tako i na međunarodnom planu“.

Na Proslavi rabarbare“, u Saskizu, pre nego što su uživali u pitama sa rabarbarom, prisutni su razgovarali o procesu informisanja i obrazovanja koji će pratiti 150 ljudi iz 10 zajednica iz okruga Brašov, Sibiu i Mureš. Više o evoluciji projekta ispričala nam je Bjanka Štefanuc:

Mi iz SDF Rumunija“, želimo da vas pozovemo da pratite projekat, kako na društvenim mrežama tako i na veb stranici projekta: colinele-transilvaniei.ro/pact 2020 i tamo ćete pronaći informacije koje mogu pomoći vama i vašim zajednicama. To je zbirka dobre prakse, korisnih informacija o tome kako se obratiti lokalnim ili regionalnim vlastima i kako najbolje odgovoriti na izazove sa kojima se suočavate u zajednici.

Takvi projekti imaju za cilj da razviju dugoročnu održivost i kapacitet sektora civilnog društva, jačajući njegovu ulogu u promovisanju aktivnog građanstva i ljudskih prava uz jačanje bilateralnih odnosa sa državama donatorima Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom. Opšti cilj je smanjenje ekonomskih i socijalnih razlika između ljudi u ovim oblastima i jačanje bilateralnih odnosa između područja država korisnica i država donatora.