Mesec jun za majke i decu (21.06.2022)

Mesec jun za majke i decu

Ana-Maria Cononovici, 21.06.2022, 22:39

Mesec jun za majke i decu

Svake godine, mesec jun nas podseća da proslavimo decu i detinjstvo, a prvi dan juna — Dan deteta, prvi se put pominje u Ženevi, na Svetskoj konferenciji za zaštitu i dobrobit dece, avgusta 1925. godine, na kojoj je 54 predstavnika različitih zemalja usvojilo Deklaraciju o zaštiti deteta. Posle te konferencije mnoge vlade su proglasile 1. jun — Dan deteta.

I kako je u društvenom centru u Bukureštu dobrobit dece i roditelja neophodna, pridružili smo se večeri radionica za decu i roditelje da vidimo rezultate. Dobrodošlicu nam je poželela Melanija Medeleanu, član osnivač društvenog centra:

Nalazimo se u društvenom centru Dan dobrote“, koji je od početka otvoren posebno za ukrajinsku zajednicu i koji je od 1. juna otvorio svoja vrata i za rumunsku zajednicu. Tako smo danas dočekali nekoliko dece i njihove majke. Rano ujutru, imali smo radionicu gimnastike sa majkama i bebama, bile su jako fine i nisu plakale. A sada afrički bubnjevi. To je prvi takav događaj, s druge strane, sa ukrajinskom zajednicom radimo već treći mesec i imamo za njih kurseve rumunskog jezika, kurseve engleskog jezika, sesije joge za majke, art terapiju za decu ili časove plesa. Sastaju se četiri puta nedeljno, od jutra do večeri i do sada ovaj društveni centar su posetile preko 500 Ukrajinki sa njihovom decom i veoma smo srećni što one ovaj prostor osećaju kao prijateljski prostor, gde mogu jednostavno da budu zajedno, učestvuju u radionicama, ako to požele, il’ da plaču il’ da se smeju, ako osete potrebu.“

Aleksandra Aksinte, organizator manifestacije Ponedeljak dobrote“, dodala je:

Danas imamo neke radionice. Ponedeljak je, pa smo se oprostili od nedelje i nazvali smo ga Ponedeljak dobrote“, u našem centru Dan dobrote“. I zato što ovde želimo da posejemo seme nove zajednice, počeli smo sa decom i njihovim roditeljima. Imali smo nekoliko radionica zbližavanja. Prvo su majke sa bebama radile gimnastiku i plesale ujutru, zatim smo imali zbližavanje putem emocija i napravili mapu emocija“ sa starijom decom, od 5-8 godina, a sada, u pozadini se čuje radionica bubnjeva u kojoj se zbližavamo sa svim uzrastima: deca i roditelji će zajedno da udaraju bubnjeve i stvaraju raznovrsne muzičke ritmove. Namera je da se pronađu različiti načini spajanja, izvan reči, kroz pokret i kroz muziku i emocije, da vidimo tačno koje su trenutne potrebe da se u ovom društvenom centru učini najbolje.“

Pitali smo Aleksandru Aksinte kakva je bila povratna informacija tog dana:

Majke koje su došle ujutro su bile oduševljene. Za majke na početku puta, sa malim bebama, sjajno je što mogu da upoznaju druge majke i da se njihove bebe druže, a i one da se međusobno druže. To je velika potreba! Zatim smo imali radionicu emocija u kojoj su se majke opuštale odvojeno od dece, sele na terasi, a deca su se igrala sa nama, a kako se upravo sada čuje, čini da se svet zabavlja, aplaudira, za sada je dobro! „

Alina Tofan, glumica i eko-performer, priča nam o svom iskustvu ovde:

Moja radionica je bila radionica terapije kroz umetnost. Izradili smo mapu emocija, vežbu koja pokreće pažnju dece na konture njihovog tela. Ona, pošto su mala, tek sad otkrivaju, u stvari, koja su prostorna ograničenja njihovih tela, i radili smo više na maštovitom planu, pokušavajući da probudimo njihovu kreativnost i spontanost. Radionica je prilagođena potrebama svakog deteta. Danas je u mojoj radionici bilo četvoro dece. Obično može da bude do 12 dece, ali kad god ih je manje, to je prednost, jer je fokus veći na svakom od njih. Podjednako dobro funkcioniše pri radu u većim grupama jer brže uče jedni od drugih. Druga vežba je bila da, od kesica za poklone, koje praktično recikliramo, izradimo lik koji da priča o detetu kome pripada, ko ga je stvorio. Lepili smo perje, praktično smo naučili da malo poradimo zajedno, da obratimo pažnju na potrebe onih oko nas, da budemo inspirisani ako vidimo nešto što nam se sviđa. Zatim smo se predstavili: tu dolazi deo kreativnosti, u verbalnom izražavanju, u tome kako zamišljamo lik, njegovu priču, kako lik predstavlja dete, koji su strahovi ili zabrinutosti. I zanimljivo je videti kako brzo mnoge stvari izlaze na videlo, koje ih stvari vezuju, šta važi za njihov univerzum. To je odlična vežba, jer ih naterate da veruju jedni drugima i olakšava njihov rad u grupnim aktivnostima.“

Alina Tofan je dodala:

Ono što sam primetila je veoma visok nivo dostupnosti sa njihove strane. To je drugačije za svaku grupu, tako da ono što govorim važi za decu sa kojom sam danas radila, jer oni veoma dobro znaju svoje granice: šta žele, kako žele. Mislim da još uvek ima prostora da se stimulišu i ohrabruju da iskažu svoju kreativnost. Naišli smo na mala ograničenja u kreativnom izražavanju, iako se kreativnost pojavljuje na nivou izražavanja namere, ali kad je trebalo da se primeni u praksi, pojavila su se ograničenja. Što me je iznenadilo, jer je u drugim grupama sa kojima sam radila bilo upravo suprotno: obično kreativnost radi, dok verbalno izražavanje ne radi. Svaka grupa ima svoje specifičnosti, ali verujem da današnja deca znaju i izražavaju mnogo više stvari i budućnost sa njima dobro mi izgleda!“

Puni radosti da otkrijemo koliko entuzijazma donose takve inicijative, uživali smo i mi u ritmu afričkih bubnjeva.