Vlogeri, muzika i promocija Rumunije u inostranstvu (06.09.2022)

U novembru prošle godine, jedan od najpopularnijih francuskih vlogera, Skvizi“, imao je veliki uspeh sa melodijom u kojoj je bilo nekoliko rečenica na rumunskom jeziku. Reč je o pesmi Tajm, tajm, pesmi koja parodira muziku 2000., u izvođenju benda Tri prsta u kojem su Skvizi“ i dvojica prijatelja. Video je na Jutjubu pogledalo preko 9 miliona ljudi u roku od pet dana od objavljivanja, a CD singl je prodat u skoro 40.000 primeraka u prvih 48 sati.

Ana-Maria Cononovici, 06.09.2022, 18:30

U novembru prošle godine, jedan od najpopularnijih francuskih vlogera, Skvizi“, imao je veliki uspeh sa melodijom u kojoj je bilo nekoliko rečenica na rumunskom jeziku. Reč je o pesmi Tajm, tajm, pesmi koja parodira muziku 2000., u izvođenju benda Tri prsta u kojem su Skvizi“ i dvojica prijatelja. Video je na Jutjubu pogledalo preko 9 miliona ljudi u roku od pet dana od objavljivanja, a CD singl je prodat u skoro 40.000 primeraka u prvih 48 sati.

Skvizi“, dvadesetpetogodišnjak, čije je pravo ime Luka Ošrad, ima više od 16 miliona pretplatnika na svom Jutjub kanalu. Proslavio se predlažući humoristične klipove, spotove sa reakcijama na različite aktuelne teme, ali i muzičke spotove komponovane sa raznim prijateljima.

Razgovarali smo sa sociologom Bogdanom Vojkuom, istraživačem na Institutu za istraživanje kvaliteta života, Rumunske akademije, o uticaju koji pesma može da ima na imidž Rumunije.

Naš jezik je malo poznat van Rumunije, pa zvuči čudno, sa nekim rečima koje su dobro odabrane, u duhu onih koje koristi grupa O-zone“ – zapravo sve je odatle krenulo i hit je zaživeo. Uz to, doprinela je popularnost, u to vreme, u diskotekama u Španiji i Italiji, gde su zapravo popularne bile grupe O-zone“ i Hajduči“, čije su pesme slušale čitave generacije Rumuna na privremenom radu i tim zemljama, koji su ​​plesali u ritmu te muzike. To im je omogućilo da veoma dobro prodru i da vrlo lepo naprave propagandu za rumunski jezik.

A sada zapadnjak lako može da kaže na rumunskom rado jedem lubenicu bez semenki“. Bogdan Vojku dodaje.

I sve ostale reči koje skoro da nemaju smisla. To je skoro dadaistički tekst koji koristi francuski vloger, a on zapravo imitira ono što je grupa O-zone“ uradila, držeći isti ritam koji se prodaje i danas. Mi zapravo imamo savršenu validaciju da je melodija pesme O-zone“ bila jaka, oživljavajući još jednu novu generaciju slušalaca i terajući ih da plešu.

Pitali smo Bogdana Vojkua da li je dobro ili loše, ili pak svejedno, biti ovako promovisan:

Za grupu O-zone je to jako dobro. Za Rumuniju je izuzetno dobro i istovremeno je masivan šamar svim vladama Rumunije, koje uzastopno nisu uspele da iskoriste tako male stvari i da ih kao takve promovišu, da bi probudili dalje interesovanje za ovu zemlju. Mislim, mogli bismo da promovišemo jedno takvo muzičko delo. Ili da se promoviše 40 takvih pesama, i to mnogo jeftinije, pa ako bi bar jedna stigla na top listama kao što je to bio slučaj grupe O-zone, koju sada imitira grupa Tri prsta, bilo bi fantastično. U stvari, interesovanje za celu priču, koje je započelo prošlog novembra, kulminiralo je dospevanjem te pesme na top liste u nekoliko evropskih zemalja. I ne samo s tim, već i sa popularnošću vlogera koje ju je objavio. I sa komentarisanjem, prokomentarisanjem, seciranjem na brojnim klipovima koji su dostupni na Jutjubu, TikToku i drugim sličnim socijalnim mrežama. Što znači da se zapravo radi o nekoj vrsti umnožavanja, dovodeći u prvi plan rumunski jezik. To što se rumunski jezik dovodi u prvi plan je implicitno propaganda i za našu zemlju“.

Bogdan Vojku je živeo nekoliko godina na Zapadu, pa smo ga pitali da li mu je ponekad neprijatno kada kaže da je iz Rumunije:

Pa, zavisi gde si. Sećam se da sam 90-ih godina bio u Sjedinjenim Državama i kada su me pitali odakle sam, rekao bih da sam iz Rumunije. A onda su Amerikanci, po pravilu, studenti sa kojima sam komunicirao, govorili: Rumunija, pa to je Evropa. Evropa je drugačija“. I to je bilo otprilike to. Za njih, da li ste iz Rumunije ili Francuske, bilo je isto. Dakle, sa te tačke gledišta, to što sagovornik nije znao da razlikuje da ste iz Rumunije a ne iz Francuske, mislim da je bilo povoljno. S druge strane, ja sam tih godina bio i u Francuskoj i sećam se, stajao sam na tramvajskoj stanici u Strazburu; jedna me je meštanka pitala kuda ide ne znam koji autobus. Rekao sam da ne znam, jer nisam iz mesta. Onda me je pitala odakle sam. Ja sam rekao da sam iz Rumunije, a ona je na to odgovorila o, pa to je bivša Jugoslavija. To nije bilo dobro!

Sada, mislim da nije važno znati sve o Rumuniji, i šta je Stefan Veliki uradio, na kraju krajeva. Mislim da je važnije da zemlja dobro funkcioniše, da privuče turiste, da ima pozitivan imidž. I poželjno je da to bude pozitivna propaganda. Takvim pesmama dolazimo do pozitivne propagande. Jednom prilikom mi je nemački novinar rekao da je neki evropski komesar rumunske nacionalnosti veoma dobar, a drugom prilikom mi je drugi nemački novinar rekao o drugom rumunskom komesaru da je katastrofa. Ali to su prirodne stvari. Mislim, to se dešava svuda. Bilo koji političar, glumac, ličnost bilo koje vrste, u bilo kojoj zemlji, može imati dobar ili loš imidž i manje ili više uticati na imidž zemlje. To nas, malo više pogađa, jer smo relativno nepoznati, a kada budemo poznatiji više neće biti važno šta radi jedan ili šta drugi radi, jer ćemo biti poznati kao nacija“.

Trenutno se čini da je mimo čuvenih Čaušeskua i Nadije Komaneči u svesti zapadnjaka prisutna i grupa O-zone sa stihovima Vrei sa pleci, dar NU MA, NU MA IEI…, a sada i grupa Tri prsta, koja predaje rumunski bez nastavnika: Ponovite: Este grozav să te plimbi prin oraş!; Sunt fericit că mănânc un pepene fără sâmburi; dansăm în time, time; Plecăm, suntem gata să călătorim în Time, time; preistorie; antichitate; Egiptul antic; vestul sălbatic; tako da Baj, baj… kao što nam i sam videoklip govori: Viitorul e grozav!