Vesti 29.12.2017.
75 odsto Rumuna misli da stvari u zemlji idu u pogrešan pravac- pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje je realizovala agencija IRES.
Florentin Căpitănescu, 29.12.2017, 18:09
Prema rezultatima istog ispitivanja javnog mnjenja, samo 17 odsto ispitanika je zadovoljno pravcem u koji ide Rumunija, 7 odsto nema jasnu sliku situacije, a 2 odsto ne zna. 40 procenata Rumuna nije zadovoljno načinom na koji živi, 36 odsto je dosta zadovoljno, 19 odsto nikako zadovoljno, a 4 odsto veoma zadovoljno. 45 odsto ispitanika smatra da je 2017. bila lošija od prethodne godine, 30 odsto da je bila slična, 24 odsto da je bila bolja, dok 1 odsto ne zna. Najvažniji dogadjaji 2017. su smrt Kralja Mihaja Prvog 5. decembra i antivladini protesti u januaru i februaru. Prema istom ispitivanju javnog mnjenja, najviše poverenja Rumuni imaju u Evropsku uniju- 38 procenata, gradonačelnike i medije- po 31 procenat, a najmanje poverenja u Parlament i političke stranke. 64 odsto Rumuna misli da naša zemlja treba da ima bolje odnose sa Nemačkom, a 57 odsto sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Predsednik glavne formacije rumunske vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Liviju Dragnea je saopštio da će idućeg meseca analizirati sa partnerima iz Alijanse liberala i demokrata (ALDE) moguću smenu nekih ministara. On je dodao da lično nema šta da prebaci ministrima i zadovoljan je aktivnostima socijaldemokratskog premijera Mihaja Tudosea. Sa druge strane, Dragnea je rekao da se ne slaže sa vanrednom sednicom Parlamenta, radi izmene krivičnih zakona i sa donošenjem hitne uredbe na ovu temu. On smatra da i ove zakonodavne inicijative treba da budu usvojene posle debata, ali podseća da, do aprila meseca, u rumunsko zakonodavstvo treba da se uključe evropske direktive o pretpostavci nevivnosti i pravu na pravično sudjenje. Druge izmene krivičnih zakona su izazvane odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Desničarska opozicija, gradjansko društvo i mediji upućuju žestoke kritike vlasti zbog izmena krivičnih zakona, optužujuci ih da žele da podredi pravobranioce i blokira borvu protiv korupcije. Prošle nedelje, ambasade sedam zemalja članica Evropske unije su svim učesnicima u procesu reforme sudstva uputile apel da izbegnu bilo koju akciju koja bi mogla dovesti do podrivanja nezavisnosti pravosudja.
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, tvrdio je da se u 2018. godini očekuje učvršćenje dijaloga Alijanse sa Rusijom, kako na političkom nivou, tako i vojnim kanalima komunikacije. Izjava je data u kontekstu u kojem je nedavno američki državni sekretar Reks Tilerson ocenio da ojačani dijalog sa Rusijom ne znači normalizacija odnosa. Odnosi NATO- Rusija su dostigli najniži nivo posle Hladnog rata usled aneksije Krimskog poluostrva od strane Rusije, početkom 2014., i podrške koju je Moskva dala proruskim separatistima na istoku Ukrajine. Nakon dve godine zamrzavanja odnosa, NATO i Rusija su u 2016. obnovili razgovore na nivou ambasadora i u 2017. godini imali prve razgovore na visokom vojnom nivou.
Rumunski ministar odbrane Mihaj Fifor je izmedju 27. i 29. decembra posetio Vazdušnu bazu u Kandaharu, na jugu Avganistana, gde se sastao sa rumunskim vojnicima. Zajedno sa šefom Vrhovnog štaba odbrane, Nikolajem Čukom, ministar je zahvalio oficirima i podoficirima rasporedjenim u Kandaharu za učešće u vojnim misijama. Rumunija učestvuje od 2001. godine u operacijama antiterorističke koalicije u Avganistanu, gde u ovom trenutku ima 600 vojnika.
