Vesti 19.12.2022
,,Nema opravdanog razloga da ne poželimo dobrodošlicu Rumuniji i Bugarskoj u šengenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje“, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola u ponedeljak u Bukureštu.
Newsroom, 19.12.2022, 19:30
,,Nema opravdanog razloga da ne poželimo dobrodošlicu Rumuniji i Bugarskoj u šengenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje“, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola u ponedeljak u Bukureštu. Ona je na konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom navela i da se ulažu napori da se ova situacija reši što pre, čak i sledeće godine. Spoljna granica Evropske unije je branjena. Vidimo da sve zemlje, uključujući i Rumuniju, primenjuju sve komponente šengenskog akija, što odgovara na bilo koju vrstu zabrinutosti koja bi mogla postojati sa ove tačke gledišta“, dodala je zvaničnica iz Brisela. Sa svoje strane, Klaus Johanis je precizirao da tema Šengena neće biti na dnevnom redu vanrednog Evropskog saveta od februara 2023. godine, već će se razgovarati samo na marginama sastanka. Podsećamo, Austrija je početkom meseca blokirala pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, što je bilo suprotno od stava ostalih država članica, pozivajući se na pitanja u vezi sa ilegalnim migracijama.
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku sastao se u Kišinjevu sa predsednicom Majom Sandu, predsednikom parlamenta Igorom Grosuom i premijerkom Natalijom Gavrilica, sa kojom je razgovarao o evropskom putu Republike Moldavije. Auresku je ponovio punu podršku Rumunije u upravljanju širokim krizama sa kojima se Moldavija suočava i u napredovanju odlučnim tempom u reformama neophodnim za pridruživanje Evropskoj uniji. On je pomenuo brze korake koji su doveli do snabdevanja od strane Rumunije, u kritičnom periodu energetske krize, preko 80% potreba za električnom energijom Republike Moldavije. Takođe se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Sa ekonomskog aspekta na kraju godine očekuje se rekordna vrednost robne razmene između Rumunije i Moldavije od 3,5 milijardi dolara, za oko 46% u odnosu na 2021. godinu.
Evropski ministri energetike postigli su sporazum o ograničavanju cene prirodnog gasa, saopštilo je češko predsedništvo u ponedeljak, u objavi na Tviteru. Sporazum dolazi nakon nekoliko nedelja razgovora o paketu hitnih mera koje su stvorile podele među državama članicama u pokušaju da odgovore na energetsku krizu. Prema dokumentima koje je konsultovao Rojters, dogovoreno je da će gornja granica cene gasa biti aktivirana kada kotacije, u gasnom čvorištu Holandskog Title Transfer Faciliti (TTF) u Amsterdamu, dostignu 180 evra za megavat-sat (MWh) tokom tri dana. U istom dokumentu se precizira da bi plafon mogao da bude uveden od 15. februara 2023. godine i da se u početku neće primenjivati na transakcije tipa van tržišta.
U Temišvaru, zapadni deo Rumunije, nastavljene su demonstracije povodom obeležavanja 33. godišnjice antikomunističke revolucije iz decembra 1989. Demonstracije ponovo skreću pažnju na hrabrost i požrtvovanu moć stradalih heroja, kao i na potrebu da mlada generacija prenosi duh slobode. Ovih dana održane su šetnje trgom Revolucije, bogosluženja, polaganje venaca, koncerti, izložbe, projekcije filmova i tribina i hodočašće do spomenika Spomen-obeležja Revoluciji. Demonstracije će kulminirati 20. decembra, na dan kada je Temišvar proglašen prvim gradom bez komunizma u Rumuniji. Pobuna protiv komunističkog režima u Rumuniji izbila je u Temišvaru 16. decembra 1989. i od 21. decembra proširila se na Bukurešt i druge gradove zemlje. Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do nasilne promene režima.
Rumunija će za podršku Muzeju žrtava komunizma u Vašingtonu, dati dobrovoljni finansijski prilog u vrednosti od 3 miliona dolara i daje se u jednoj rati. Prilog je namenjen izgradnji muzeja, kao i zadužbini sekcije koja predstavlja žrtve komunističkog režima u Rumuniji. Ministarstvo spoljnih poslova, Akademija, Nacionalni savet za proučavanje bezbednosnih arhiva i druge institucije rumunske države mogu dostaviti informacije u cilju dobrog predstavljanja žrtava komunizma u Rumuniji.
