Vesti 20.12.2022
Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak da prisustvo portugalskih vojnika iz Jugoistočne multinacionalne brigade u Karakalu (južni deo zemlje), pored vojnika iz Severne Makedonije i drugih saveznika, ima važan doprinos jačanju odbrane i bezbednosti R
Newsroom, 20.12.2022, 19:10
Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak da prisustvo portugalskih vojnika iz Jugoistočne multinacionalne brigade u Karakalu (južni deo zemlje), pored vojnika iz Severne Makedonije i drugih saveznika, ima važan doprinos jačanju odbrane i bezbednosti Rumunije. Povodom posete koju je učinio Prvom bataljonu za obuku Olt“ u Karakalu, zajedno sa svojim portugalskim kolegom Marčelom Rebelom de Souza, Predsednik je naveo da je invazija Rusije na Ukrajinu još jednom istakla kapacitete NATO-a i saveznika da deluju čvrsto, solidarno i koherentno kako u podršci ukrajinskom narodu tako i za jačanje i uveravanje saveznika na istočnom boku. Razgovori Klausa Johanisa i Marčela Rebela de Souze bili su fokusirani na bezbednosnu situaciju u Ukrajini, sa akcentom na intenziviranju humanitarne pomoći koja je dodeljena susednoj zemlji Rumunije u kontekstu dolaska zime, kao i na podršku u olakšavanju izvoza žitarica. Na bilateralnom nivou, razgovaralo se o intenziviranju rumunsko-portugalske saradnje u oblasti odbrane, ekonomije, trgovine, digitalne agende, obnovljivih izvora energije, zdravstva i obrazovanja.
Vlada Rumunije je ove nedelje, kroz nacrt zakona, odobrila sporazum o podršci projektu blokova 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda (jugoistok) – saopštio je portparol Vlade, Dan Karbunaru. On je precizirao da će oba bloka povećati doprinos nuklearne energije u nacionalnom energetskom sistemu sa 20 na 36 odsto. Istovremeno će se otvarati nova radna mesta i razvijati lanac snabdevanja. Dan Karbunaru je rekao i da će, prema procenama, krajem 2030. godine biti pušten u rad blok 3 iz Černavode, a godinu dana kasnije blok 4. Nakon odobrenja Vlade, sporazum o podršci će biti dostavljen Parlamentu.
U Temišvaru (na zapadu zemlje) sirene su se oglasile, u utorak, u 12:00 u trajanju od tri minuta u znak obeležavanja dana kada je ovaj grad postao prvi grad u Rumuniji koji je oslobođen od komunizma. Poštujući tradiciju poslednjih godina, grupa bivših revolucionara izašla je na balkon Opere da se priseti događaja koji su se desili pre više od tri decenije. Oni su obeležili Dan pobede, kada je 20. decembra 1989. desetine hiljada Temišvaraca izašlo na ulice demonstrirajući protiv diktatorskog režima Nikolaea Čaušeskua. Pobuna protiv komunističkog režima u Rumuniji potom se proširila na Bukurešt i druge gradove. Poginulo je više od 1.000 ljudi, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do promene režima uz krvoproliće.
Mesto Rašinari, u centru Rumunije, izabrano je među najbolje ruralne destinacije na svetu od strane Svetske turističke organizacije. Nalazi se na listi od 32 lokaliteta iz 18 zemalja širom sveta. Gradonačelnik opštine pokazuje da se nalazi u podnožju planine, vazduh je čist, ima jelovih šuma, ima mnogo pansiona i organizovanih turističkih ruta. Ko ovde stigne ima šta da radi i vidi“, kaže gradonačelnik. Svečana dodela nagrada Najbolja turistička sela biće upriličena u februaru, a njihovo određivanje je ujedno i priznanje posvećenosti inovacijama i održivosti u svim aspektima: ekonomskom, socijalnom i ekološkom, navodi Svetska turistička organizacija.
Vlada Rumunije je usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje jednakih šansi i prevenciju i borbu protiv nasilja u porodici za period 2022-2027. Dokument predviđa mere i akcije u obrazovanju i zdravstvu ili na tržištu rada, uvođenjem rodne perspektive u nacionalne politike. U cilju prevencije i borbe protiv nasilja u porodici, cilj je da se žrtvama obezbedi više zaštićenog smeštaja i psihološka pomoć i pravno savetovanje. Druge mere su usmerene na marginalizovane grupe, kao što su Romkinje, žene sa sela i žene sa invaliditetom.
Prema podacima koje je u utorak objavila Evropska kancelarija za statistiku (Eurostat) potrošnja prirodnog gasa u Evropskoj uniji, između avgusta i novembra 2022. godine, smanjena je za 20,1% u poređenju sa prosečnom potrošnjom gasa za isti period 2017-2021. Cilj EU je smanjenje potrošnje gasa za 15% između avgusta 2022. i marta 2023. u poređenju sa prosekom u istom periodu u poslednjih pet uzastopnih godina, kako bi se zaustavila zavisnost komunitarnog bloka od fosilnih goriva iz Rusije. Prema podacima Eurostata, između avgusta i novembra 2022. godine potrošnja prirodnog gasa je smanjena u većini zemalja članica EU. Najznačajniji pad potrošnje, preko 40 odsto, zabeležen je u Finskoj, Letoniji i Litvaniji. Luksemburg, Holandija, Rumunija i Estonija prijavile su pad potrošnje od preko 30%. Šest članica EU, čak i ako su smanjile potrošnju, još nisu dostigle cilj, a potrošnja prirodnog gasa je povećana na Malti i u Slovačkoj.
