Vesti 17.01.2023

Uspeh ukidanja Mehanizma za saradnju i verifikaciju (MCV) mora biti upotpunjen ove godine zasluženim pristupanjem Rumunije Šengenu, rekao je predsednik Klaus Johanis u utorak, na godišnjem sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji.

Newsroom, 17.01.2023, 18:26

Uspeh ukidanja Mehanizma za saradnju i verifikaciju (MCV) mora biti upotpunjen ove godine zasluženim pristupanjem Rumunije Šengenu, rekao je predsednik Klaus Johanis u utorak, na godišnjem sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji. Šef države je rekao da je Bukurešt u potpunosti speman za to i dao uveravanja da će na svim nivoima biti uloženi napori da se obezbedi povoljna odluka. Rumunija je svakako važan deo rešenja bezbednosnih izazova sa kojima se suočavamo na evropskom nivou, mi smo doprineli i dosledno nastavljamo jačanju bezbednosti Unije“, naglasio je šef države. Istovremeno, Klaus Johanis je ocenio da Rumunija na primeran način upravljala situacijom na granici EU i NATO-a izazvanom ratom u Ukrajini koji je izazvala Ruska Federacija, pokazujući da je profil Rumunije eksponencijalno porastao na regionalnom, evropskom i globalnom nivou.

NATO avioni- radar, specijalizovani za osmatranje vazdušnog prostora, sleteli su u utorak u Rumuniju. Ove letelice pod nazivom AVACS imaju stalnu bazu u Nemačkoj i dolaze u Rumuniju u okviru mera za jačanje odbrambenih kapaciteta Severnoatlantske alijanse u regionu Crnog mora. Od invazije na Ukrajinu, AVACS avioni su vršili periodične patrole u ​​istočnoj Evropi i regionu Baltičkog mora kako bi identifikovali ruske avione u blizini granica NATO-a. Tri avion, biće raspoređeni u vazduhoplovnoj bazi Otopeni (kod Bukurešta), zajedno sa odredom od 180 vojnika i pilota NATO-a. Planirano je da misija traje nekoliko nedelja. Iako ne nose nikakvo oružje, to su avioni Boing 707 opremljeni elektronskom opremom za praćenje radio spektra i vazdušnog prostora. AVACS ima izviđački domet od 400 kilometara od 360 stepeni kada je avion na velikoj visini.

2023. će biti godina važnih kulturnih događaja u Rumuniji najavio je, na Radio Rumunija, ministar kulture Lućijan Romaškanu. Otvaranje kulturnog programa Temišvar, prestonica kulture Evrope, zakazano je za 17. februar. Romaškanu je precizirao da će i u Temišvaru biti održano više koncerata Međunarodnog festivala klasične muzike Đorđe Enesku. Ministar je rekao i da će najveći svetski orkestri učestvovati na 26. izdanju ovog festivala koji se organizuje od avgusta do septembra. On je pomenuo i druge kulturne događaje godine – 30. Međunarodni pozorišni festival u Sibiuu (centar), gde će doći pozorišne trupeiz celog sveta, ili Festival nacionalnog pozorišta u Bukureštu. Lućian Romaškanu rekao je da ima za cilj da privuče što više mladih ljudi, uključujući promociju kulture na digitalnim kanalima, i najavio je značajna sredstva za nezavisne događaje.

Rumunski premijer Nikolae Ćuka predsedavao je u utorak
vanrednim sastankom Međuministarskog koordinacionog komiteta Nacionalnog plana
za oporavak i otpornost na kome je analizirana faza njegove primene nakon
podnošenja prva dva zahteva za plaćanje. On je istakao da privlačenje
evropskog novca predstavlja šansu za budućnost Rumunije i ocenio da je prošla
godina bila najbolji period od kada je zemlja pristupila ovoj vrsti
finansiranja, koja je prešla nivo od 11,3 milijarde evra. Šef vlade je zamolio
prisutne da ispune obaveze preuzete u trećem zahtevu za isplatu, koji do kraja
marta mora da bude podnet Evropskoj komisiji.

Rumunija
ima 6,7 miliona registrovanih ugovora o radu, što je najviši nivo u poslednjih
10 godina i za 16 odsto više nego prošle godine. Broj zaposlenih je takođe
najveći u poslednjoj deceniji, sa 5,8 miliona zaposlenih, rekao je ministar
rada Marius Budai. Najviše ljudi zapošljavaju prerađivačka industrija i
trgovina, preko milion, zatim građevinarstvo, transport i skladištenje, sa oko
500.000 zaposlenih

Rumuni
su potrošili skoro 10% manje energije u prvih 11 meseci 2022. godine, pokazuju
podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Industrijska
potrošnja je takođe opala za 6%, ali ne zbog smanjenja ekonomske proizvodnje,
što može ukazivati na bolju energetsku efikasnost. Rumunija je i dalje morala
da uvozi mnogo energije, nafte i drugih primarnih izvora, posebno sa smanjenjem
proizvodnje hidroenergije za 20% zbog suše. Opala je i proizvodnja termo i
nuklearnih elektrana, dok je povećana količina energije vetra i sunca.

Rumunska
teniserka Sorana Kirstea (42 WTA) izgubila je danas od igračice Julije
Putinceve (47 WTA) iz Kazahstana rezultatom 1-2 na Australijan openu, prvom
grend slemu u godini, koji je počeo u ponedeljak u Melburn. Kirstea i Putinceva
su se sastajale pet puta: rumunska teniserka je pobedila na Majorci 2016. i
Nirnbergu 2017., a u Kontreksvilu 2015., Istanbulu 2018. i Nirnbergu 2019
teniserka iz Kazahstana. Rumunka Patriša Marija Štig (Zaštićena 79) danas igra
protiv Kineskinje Šuai Žang (24 VTA, favorit 23). Ovo je prvi susret dve
teniserke. Meč, ujedno i prvi susret, između Irine Begu (28 WTA) i Amerikanke
Elizabet Mandlik (130 WTA), zakazan danas, zbog lošeg vremena odložen je za
sredu