Vesti 16.02.2023
Tri aviona rumunskog ratnog vazduhoplovstva izvela su u četvrtak humanitarnu misiju podrške stanovništvu pogođenom zemljotresima u Turskoj i Siriji, u kojima je stradalo više od 41 hiljada ljudi.
Newsroom, 16.02.2023, 19:55
Tri aviona rumunskog ratnog vazduhoplovstva izvela su u četvrtak humanitarnu misiju podrške stanovništvu pogođenom zemljotresima u Turskoj i Siriji, u kojima je stradalo više od 41 hiljada ljudi. Dva aviona C-27J Spartan odletela su za Gaziantep u Turskoj, a avion C-130 Herkules za Bejrut, Liban, za transport oko 12 tona materijalnih dobara koje je donirala rumunska država. U noći od srede na četvrtak, prvi rumunski spasioci koji su bili u područjima pogođenim zemljotresima u Turskoj vratili su se u zemlju sa dva transportna aviona Spartan rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Spasavanje 4 turska državljana iz ruševina pokazuje da je rumunski tim pokazao humanost i vratio nadu beznadežnima, istakao je premijer Nikolae Čuka. Sa svoje strane, ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode izjavio je da je akcija rumunskih spasilaca dokazala da Rumunija može da pruži podršku svim evropskim građanima koji su u kritičnim situacijama. U Turskoj ima 59 rumunskih spasilaca koji i dalje podržavaju lokalne vlasti. Prema podacima UN, 9 miliona Sirijaca i 2,2 miliona Turaka očekuje pomoć koja ima je preko potrebna. Premijer Rumunije najavio je danas formiranje međuresorske grupe koja će uglavnom pratiti prevenciju, pripremu i reagovanje institucija u vanrednim situacijama.
Predsednik Poslaničkog doma u Bukureštu, Marčel Čolaku, koji boravi u dvodnevnoj poseti Italiji, razgovarao je u četvrtak sa gradonačelnikom Rima Robertom Gualtierijem o organizovanju bilateralnog ekonomskog foruma u glavnom gradu ove zemlje. Marčel Čolaku je rekao da je Italija drugi komercijalni partner Rumunije, a da je Rim dom za više od 200.000 rumunskih državljana. Takođe u četvrtak, predsednik Poslaničkog doma sastao se u Rimu sa svojim italijanskim kolegom Lorencom Fontanom. Marčel Čolaku će u petak imati sastanak sa italijanskim ministrom unutrašnjih poslova Mateom Pjantedosijem, a zatim će se sastati sa predstavnicima eparhijskih zajednica u regionu Lacio.
Više od 130 događaja održaće se od 17. do 19. februara, za kada je planirano pokretanje programa Temišvar – Evropska prestonica kulture 2023“. Gradonačelnik Temišvara, Dominik Fric, najavio je da će zvanična ceremonija otvaranja, koja će se održati na gradskom Trgu Unirea, početi simboličnim trenutkom u kojem će gradu biti uručena nagrada Evropske komisije Melina Merkuri. Ova nagrada dodeljuje se evropskim prestonicama kulture koje su uspešno ispunile sve obaveze preuzete putem prijavnog dosijea. Imamo istorijsku šansu da promenimo percepcije i rušimo predrasude. Hajde da iskoristimo evropsku priču Temišvara da kreiramo novu evropsku sudbinu Rumunije i da se repozicioniramo kao grad na evropskoj mapi, rekao je gradonačelnik. On je naveo da će kulturni program, koji će trajati cele godine, obuhvatiti više od 1.000 manifestacija.
Od četvrtka se održava 73. Berlinski međunarodni filmski festival, koji će se održati u uobičajenom formatu, nakon dve godine ograničenja zbog pandemije. Gotovo 400 filmova predviđeno je za prikazivanje, u okviru festivala, do 26. februara. Za nagrade Zlatni medved i Srebrni medved takmiči se 19 filmova, od kojih 6 režiraju žene. Rumunska produkcija Mamalija u režiji Sebastijana Mihaileskua izabrana je u takmičarskoj sekciji Foruma Berlinala. Takođe, u žiriju kojim predsedava američka glumica Kristen Stjuart su i rumunski reditelj Radu Žude, nagrađen Zlatnim medvedom, 2021. godine, za komediju Porno ludilo i Srebrnim medvedom, 2015. godine, za istorijski film Aferim!
Parlament Republike Moldavije odobrio je program i sastav vlade Dorina Rećanua. Većina ministara je zadržala svoje resore, a objavljena su samo četiri nova imena. Istovremeno, u novoj vladi osnovano je novo ministarstvo energetike. Među ciljevima programa koji je predložio Dorin Rećanu je otvaranje pregovora za pristupanje EU i ubrzanje procesa integracije. Dorina Rećanua je za mesto premijera predložila predsednica Republike Moldavije, prozapadno orijentisana Maja Sandu, nakon što je Natalija Gavrilica prošle nedelje najavila ostavku. Zvaničnici iz Kišinjeva su objasnili da je promena vlade neophodna zbog komplikovane bezbednosne situacije, a Dorin Rećan se smatra odgovarajućim s obzirom na njegovo iskustvo kao ministar unutrašnjih poslova i savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti predsednice Maje Sandu. Dodatni argument iznet je početkom nedelje, kada je Maja Sandu iznela detalje ruskog plana za rušenje proevropske vlade u Republici Moldaviji.
Evropski parlamentarci izglasali su u četvrtak rezoluciju kojom traže da ruski lideri krivi za ratne zločine u Ukrajini budu suđeni i kažnjeni pred međunarodnim sudom. Rezolucija je usvojena uoči godišnjice rata koji je Rusija započela 24. februara 2022. Predsednik Komiteta za spoljne poslove, evropski poslanik Dejvid McAllister, izjavio je u Strazburu da ruski napad nije usmeren samo na Ukrajinu, već i na celokupnu bezbednosnu strukturu i mir Evrope. Kao takva, ekonomska, finansijska, humanitarna i vojna podrška EU Ukrajini mora biti intenzivirana, naglasio je Dejvid McAllister.
