Vesti – 17.01.2024
Porodični lekari iz
brojnih gradova u Rumuniji protestovali su i u sredu, nezadovoljni iznosima
koje su vlasti predložile za izmirenje usluga. Kažu da će smanjenje budžeta
ordinacija porodične medicine imati negativne posledice posebno na pacijente,
ali i na ceo zdravstveni sistem. Nacrtom normativnog akta, na javnoj raspravi
na sajtu Nacionalne kuće za zdravstveno osiguranje, predviđeno je, između
ostalog, da će se sredstva koja se dodeljuju porodičnim lekarima u 2024.
godini smanjiti za preko 30%, a dodatak lekarima koji rade u ruralnim oblastima
će biti uklonjen. Istovremeno, čelnici Sanitasa zahtevaju povećanje svih
plata u javnom zdravstvu za 20% i eliminisanje neslaganja u platama između
različitih kategorija u zdravstvenom sektoru. Oni će u četvrtak otići u
Ministarstvo finansija da iznesu svoje zahteve i upozore da se spremaju za
generalni štrajk ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni. Spontani protest
izazvali su i zaposleni u nekim od devet agencija za mala i srednja preduzeća
u zemlji. Odbili su da rade dva sata i traže povećanje plata na nivo onih u
Ministarstvu privrede, s obzirom da neki zaposleni primaju platu od oko 600
evra mesečno. I protesti poljoprivrednika i prevoznika su nastavljeni u zemlji,
iako poslodavci iz domena tvrde da su postigli konsenzus sa ministrom Sorinom
Grindjanuom i da je potpisan protokol sa jasnim rokovima, koristan za prevoz i ljudi
i robe, čak i za one koji protestuju. Sa strukovnim udruženjima razgovarao je i
ministar poljoprivrede Florin Barbu, koji kaže da u ovom trenutku nema više
iznetih i nerešenih zahteva poljoprivrednika.
Newsroom, 17.01.2024, 18:15
Porodični lekari iz
brojnih gradova u Rumuniji protestovali su i u sredu, nezadovoljni iznosima
koje su vlasti predložile za izmirenje usluga. Kažu da će smanjenje budžeta
ordinacija porodične medicine imati negativne posledice posebno na pacijente,
ali i na ceo zdravstveni sistem. Nacrtom normativnog akta, na javnoj raspravi
na sajtu Nacionalne kuće za zdravstveno osiguranje, predviđeno je, između
ostalog, da će se sredstva koja se dodeljuju porodičnim lekarima u 2024.
godini smanjiti za preko 30%, a dodatak lekarima koji rade u ruralnim oblastima
će biti uklonjen. Istovremeno, čelnici Sanitasa zahtevaju povećanje svih
plata u javnom zdravstvu za 20% i eliminisanje neslaganja u platama između
različitih kategorija u zdravstvenom sektoru. Oni će u četvrtak otići u
Ministarstvo finansija da iznesu svoje zahteve i upozore da se spremaju za
generalni štrajk ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni. Spontani protest
izazvali su i zaposleni u nekim od devet agencija za mala i srednja preduzeća
u zemlji. Odbili su da rade dva sata i traže povećanje plata na nivo onih u
Ministarstvu privrede, s obzirom da neki zaposleni primaju platu od oko 600
evra mesečno. I protesti poljoprivrednika i prevoznika su nastavljeni u zemlji,
iako poslodavci iz domena tvrde da su postigli konsenzus sa ministrom Sorinom
Grindjanuom i da je potpisan protokol sa jasnim rokovima, koristan za prevoz i ljudi
i robe, čak i za one koji protestuju. Sa strukovnim udruženjima razgovarao je i
ministar poljoprivrede Florin Barbu, koji kaže da u ovom trenutku nema više
iznetih i nerešenih zahteva poljoprivrednika.
Rumunski ministar
poljoprivrede Florin Barbu imao je u sredu sastanak sa predstavnicima trgovaca
na malo, a razgovori su uglavnom bili fokusirani na temu produženja mere
ograničenja dodate vrednosti za osnovnu hranu za još tri meseca. Predstavnici
velikih trgovačkih lanaca predložili su uvođenje mehanizma kojim bi se
pravovremeno intervenisalo na nekim proizvodima koji registruju velike
oscilacije cena i da se prestane sa produženjem ograničenja dodate vrednosti.
Ministar poljoprivrede Florin Barbu najavio je da će se, na zahtev trgovaca,
razgovarati o mogućnosti produženja ograničenja dodate vrednosti i sa
premijerom Marčelom Čolakuom. Od 1. avgusta 2023. godine stupila je na snagu
hitna uredba o uspostavljanju privremene mere za suzbijanje prekomernog
poskupljenja nekih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To se odnosilo na 14
grupa prehrambenih proizvoda, uključujući hleb, kravlje mleko, sir, jaja,
suncokretovo ulje, sveže pileće i svinjsko meso.
Osobe koje izbegavaju
krivično gonjenje, suđenje ili izvršenje kazne i koje su pobegle iz Rumunije u
inostranstvo mogle bi biti u obavezi da plate troškove koje je država napravila
za njihovo dovođenje u zemlju. Ministarka pravde Alina Gorgju najavila je
uvođenje u javnu raspravu, na sajtu ministarstva, nacrta zakona u ovom smislu.
Ona kaže da repatrijacija odbeglog kriminalca može koštati državu do 25.000
evra. Samo prošle godine, Rumunija je potrošila dva miliona evra novca poreskih
obveznika za skoro 600 misija za repatrijaciju osoba pobeglih u inostranstvo.
Pristupanje Rumunije i
Bugarske šengenskom prostoru, iako delimično, dobar je znak, rekao je belgijski
premijer Aleksandar De Kru, čija je zemlja preuzela rotirajuće predsedavanje
Savetom Evropske unije. On je pozdravio napore koje su obe zemlje uložile u
rešavanju problema Šengena i naglasio da se očekuju sledeći koraci, ako stvari
nastave da idu po planu. Rumunija i Bugarska će 31. marta ući u evropsku zonu
slobodnog kretanja samo sa vazdušnim i pomorskim granicama.
Ministarstvo narodne
odbrane Rumunije nastaviće i ove godine proveru stanja pripremljenosti
stanovništva, privrede i nacionalne teritorije za odbranu kroz vežbe
mobilizacije. Vežbe mobilizacije izvode se iz godine u godinu, u skladu sa
važećim zakonima o režimu stanja mobilizacije i pripreme stanovništva za
odbranu. Ministarstvo narodne odbrane je najavilo da će 2024. godine ovakve vežbe
biti organizovane u šest županija. Period i mesto održavanja biće blagovremeno
precizirani od strane institucija za javno informisanje. Kako je saopšteno iz
Ministarstva odbrane, reč je o rutinskim vežbama, koje imaju za cilj dopunu
jedinica ljudskim i materijalnim resursima, postizanje akcione kohezije između
aktivne vojske i rezervista, kao i obuku specifičnu za svako oružje.
Umrlo je još jedno dete
obolelo od ružeole – saopštava Nacionalni institut za javno zdravlje Rumunije.
Reč je o jednogodišnjoj bebi iz županije Đurđu (jug), nevakcinisanoj i oboleloj
od drugih bolesti. Prošle godine su zabeležena još tri smrtna slučaja. Prošle
nedelje je potvrđeno više od 400 infekcija. Ukupno je obolelo oko 3.350. U
decembru prošle godine u Rumuniji je proglašena epidemija ružeole.
Broj zahteva za dobijanje
državljanstva Republike Moldavije (bivše sovjetske, uglavnom rumunskog govornog
staqnbovnbištva) beleži značajan porast u poslednjem periodu, zbog čega vlasti
Kišinjeva traže produženje roka do šest meseci za razmatranje prijava. Prema
zvaničnim podacima, 70% podnosilaca zahteva su državljani Rusije, a 20%
Ukrajine. Porast broja zahteva za državljanstvo od strane Rusa ukazuje na
pokušaje da se izbegne prijem u vojsku – kaže analitičar Anatol Caranu, bivši
ambasador Republike Moldavije u Ruskoj Federaciji, a citira Radio Kišinjev.
Prema stručnjacima, Rusija bi mogla da počne punu mobilizaciju nakon
predsedničkih izbora u martu 2024. godine. Kijev tvrdi da Moskva svakodnevno
gubi oko 1.000 vojnika na frontu u napadnutoj Ukrajini.
Rumunija je u poslednjih
12 godina udvostručila broj automobila i kamiona i postala evropska država sa
najvećim porastom broja automobila u odnosu na broj stanovnika, pokazuje
analiza Evropskog statističkog zavoda Evrostat. Međutim, Rumunija je i dalje
među zemljama sa najmanje automobila po glavi stanovnika u Evropskoj uniji.
Najviše automobila na hiljadu stanovnika ima u Italiji, 684 vozila. Slede
Luksemburg, Finska i Kipar. Na suprotnom polu – Letonija, Rumunija i Mađarska
imaju najmanje automobila na hiljadu stanovnika, u ovom slučaju 417 vozila u
Rumuniji.
