Rumunija na Bijenalu umetnosti u Veneciji (16.04.2024)
Brend događaj međunarodne savremene umetničke scene, Bijenale umetnosti u Veneciji uskoro će otvoriti svoja vrata 20. aprila i tako ponovo, na više od sedam meseci, postati svetska prestonica umetnosti
Dragana Diamandi и Leyla Cheamil, 16.04.2024, 13:33
Brend događaj međunarodne savremene umetničke scene, Bijenale umetnosti u Veneciji uskoro će otvoriti svoja vrata 20. aprila i tako ponovo, na više od sedam meseci, postati svetska prestonica umetnosti. Manifestacija, koja se organizuje svake dve godine, sada u svom 60. izdanju, okuplja preko 330 umetnika, većinom iz Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Azije, i istovremeno uživa 88 nacionalnih učešćnika, u istorijskim nacionalnim paviljonima, koji se nalaze u Đardiniju i Arsenalu, ili u centru Venecije.
Medjunarodnu izložbu Bijenalea u Veneciji će otvoriti centralna izložba pod nazivom „Stranci svuda” umetničkog direktora Bijenala Adrijana Pedrose iz Brazila. Prema njegovim rečima, izraz „stranci svuda” ima više značenja. „Pre svega, znaci da, bilo gde da odete i bilo gde da se nalazite, uvek ćete sresti strance: oni su/mi smo svuda. Drugo, gde god da se nalazite, uvek ste istinski i duboko u sebi stranac“, objašnjava Adrijano Pedrosa.
Predlog Rumunije se zove „Šta je rad“, umetnika Šerbana Savu i kustos Ciprian Muresan. Projekat koji istražuje odnos između posla i slobodnog vremena biće izložen u Nacionalnom paviljonu koji je 1938. godine svečano otvorio istoričar Nikolaje Jorga, ali i u srcu Venecije, u Novoj galeriji Rumunskog instituta za kulturu i humanistička istraživanja.
U Rumunskom paviljonu posetioci će videti preko 40 slika, umetnicko stvaralastvo Šerbana Savu poslednjih petnaest godina.
Prema Rumunskom Institutu za kulturu-, izložba ispituje ikonografiju dela, crpeći inspiraciju iz istorijskog realizma i propagandne umetnosti iz zemalja koje su bile deo takozvanog „istočnog bloka“. Umesto da direktno osporava ili demontira ove diskurse, Savu ih dovodi u pitanje, želeći da prikaže trenutke pauze i suspenzije u kojima granica između posla i slobodnog vremena bledi. Ovi trenuci neizvesnosti pojavljuju se kao odraz širih društvenih transformacija i kriza. Šerban Savu se, sa svoje strane, izjašnjava da je zainteresovan za „svet između svetova, između ruralnog i urbanog, između posla i slobodnog vremena, hibridni i nedefinisani svet ili onaj koji počinje da se oblikuje, to je svet periferija koji sadrži sve mogućnosti budućnosti“
„Mnogi moji likovi“, objašnjava umetnik, „odmaraju se tokom radnog rasporeda i rade u slobodno vreme, u stanju anarhične suspenzije, van produktivnog sistema. Likovi Šerbana Savua su, kako navodi umetnik, u suprotnosti sa idejom i prezentacijom radnika u zvaničnoj umetnosti komunističkog režima, nisu ni herojski ni monumentalni. Istovremeno, oni govore i o slomu jednog propalog političko-društvenog projekta, ali posebno o životu danas, u kome pokušavaju da nađu svoje mesto i smisao.
