Vesti – 03.03.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 03.03.2025, 19:01

Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjavio je da će bezbednosne garancije koje će biti dodeljene Ukrajini, u stvari, biti za ceo istočni bok, od Baltičkog do Crnog mora, i da to ne bi bilo moguće bez podrške Sjedinjenih Američkih Država. On je u nedelju, na kraju neformalnog samita lidera u Londonu, naveo da je sastanak bio koordinacioni sastanak u cilju organizovanja Evropskog saveta 6. marta i sastanka, 7. marta, sa liderima zemalja koje nisu deo Evropske unije, a koji žele pristup rešenju rata u Ukrajini koji će obezbediti siguran mir. Prema rečima rumunskog šefa države, lideri okupljeni u Londonu dogovorili su se da zadrže finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.

Evropska unija će ove godine Republici Moldaviji izdvojiti dodatnu pomoć od 60 miliona evra za jačanje njenih odbrambenih sposobnosti, najavio je u Kišinjevu predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. On je precizirao da je u okviru Evropskog mirovnog fonda, kreiranog za podršku odbrambenim sposobnostima različitih zemalja, Republika Moldavija drugi korisnik, sa skoro 137 miliona evra izdvojenih do danas. Šef Evropskog saveta posetio je u ponedeljak Kišinjev, povodom tri godine od kada je Republika Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Tokom vikenda, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilie Boložan takođe je boravio u Kišinjevu. On je uverio da će Bukurešt tražiti, na evropskom nivou, više finansijske podrške, ekspertize i projekata za Republiku Moldaviju. Osim toga, Boložan je naveo da će rumunska vlada nastaviti da ograničava cenu za veliki deo struje koju Republika Moldavija kupuje od Rumunije.

Procenjeni broj glasačkih listića potrebnih za biračka mesta u inostranstvu na rumunskim predsedničkim izborima je 3.600.000, za svaki krug glasanja, navodi se u obraćanju koje je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo Centralnom izbornom birou. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4., a drugi za 18. maj.

Vlada Rumunije namerava da ove nedelje usvoji odluku o smanjenju broja državnih sekretara, javili su vladini izvori. Razgovori na ovu temu završeni su u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), a sada kabinet na čelu sa socijaldemokratom Marčelom Čolakuom razmatra usvajanje ovog normativnog akta koji predviđa samo 54 državna sekretara. Izvori su precizirali i da će ministarstva koja trenutno imaju 6 ili 7 državnih sekretara ostati sa najviše 4, a svaki od njih će biti validiran na sastanku koalicije. Takođe, državni sekretari koji će ostati i koji su u upravnim odborima državnih preduzeća moraće da biraju između ta dva mesta. Ovo drugo je zahtev Evropske komisije, koja želi da se u odbore direktora imenuju profesionalci, a ne političari. I ove nedelje, Čolaku će nastaviti razgovore sa ministrima o postizanju prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Apsorpcija evropskih fondova, kroz ovaj plan, nailazi na niz problema, a rumunski premijer želi da zna u kojoj su fazi projekti koji su u toku.

Evropsko javno tužilaštvo, koje predvodi rumunska tužiteljka Laura Kodruca Koveši, obradilo je preko 6.500 žalbi u 2024. godini, što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje izveštaj te institucije. Sve istrage koje su u toku ukupno predstavljaju preko 2.600 slučajeva, a ukupna šteta se procenjuje na skoro 25 milijardi evra. Polovina štete odnosi se na prekogranične prevare sa PDV-om, a na drugom mestu je prevara evropskih fondova. Izveštaj takođe pokazuje da je institucija prošle godine zamrznula sredstva u vrednosti od skoro milijardu evra. Više od 70% prijava mogućih zločina sačinio je privatni sektor, 27% nacionalni organi, a samo 1,7% je stiglo iz evropskih institucija. Bivša šefica Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije u Rumuniji, Koveši je pozvala na promenu veličine Evropskog javnog tužilaštva kako bi se pozabavilo otkrivenom realnošću.

Rumunija i Poljska su suočene sa savremenim pretnjama, koje uglavnom dolaze izvan istočnih granica, gde ruski agresorski rat protiv Ukrajine podriva međunarodni poredak zasnovan na osnovnim pravilima i principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu, navodi Ministarstvo spoljnih poslova, u kontekstu proslave Dana rumunsko-poljske solidarnosti. Prema Ministarstvu spoljnh poslova, ovaj dan, koji je zajednički uspostavljen 2023. godine, istovremeno je i simbol trajnih veza koje ujedinjuju rumunski i poljski narod, i značajan pokazatelj kontinuiranog interesovanja i želje dve zemlje da konsoliduju i razviju čvrsto i sveobuhvatno zajedničko strateško partnerstvo. Za obeležavanje godišnjice potpisivanja istorijskog dokumenta „Konvencija o odbrambenom savezu između Kraljevine Rumunije i Republike Poljske” 1921. godine izabran je datum 3. mart.

Ambasada Rumunije u Pakistanu otvorila je počasni konzulat u Pešavaru, koji pokriva severozapadno područje te azijske zemlje. Ova značajna prekretnica označava novo poglavlje u konsolidaciji diplomatskih, ekonomskih i kulturnih veza između dve zemlje – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunskog diplomatskog predstavništva u Islamabadu. Pakistan je jedna od zemalja iz kojih radnici stalno dolaze u Rumuniju, kako bi nadoknadili nedostatak lokalne radne snage. Pešavar je jedan od najstarijih gradova u Južnoj Aziji, koji ima ogroman strateški značaj. Smešten duž istorijskih trgovačkih puteva, uključujući legendarni Put svile, grad je dugo služio kao komercijalni i kulturni most između civilizacija. Danas Pešavar nastavlja da igra vitalnu ulogu u regionalnoj trgovini.

Za pravoslavne hrišćane (većina u Rumuniji) i grkokatolike danas počinje Vaskršnji post, sedmonedeljni period pripreme za praznik Vaskrsenja Gospodnjeg koji se obeležava 20. aprila. Vernici koji poste biraju da se uzdržavaju od životinjske hrane, kao što su meso, mleko, jaja, kao i od zabave. Tokom Velikog posta postoje samo dva dana ishrane ribom: 25. marta – Blagovesti, i na Cvetnu nedelju, 13. aprila. Na poslednjem popisu stanovništva i stanova u Rumuniji, iz 2021. godine, versku pripadnost izjasnilo je 16,397 miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika. 85,3% njih su pravoslavci. 0,7% Rumuna se izjašnjava kao grkokatolici.