Rasprave o starosnoj dobi za penzionisanje u pravosuđu

Starosna granica za penzionisanje u pravosuđu u Rumuniji će se postepeno povećavati na 65 godina, a ograničenje za obračun penzije će njen iznos smanjiti na 65% prihoda – poslednje su predložene izmene i dopune Zakona o statusu sudija i tužilaca.

Marija Nenadić-Zurka и Daniela Budu, 09.04.2025, 13:49

Starosna granica za penzionisanje u pravosuđu u Rumuniji će se postepeno povećavati na 65 godina, a ograničenje za obračun penzije će njen iznos smanjiti na 65%  prihoda – poslednje su predložene izmene i dopune Zakona o statusu sudija i tužilaca. Projekat, koji je pokrenula vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) biće poslat na mišljenje, nakon čega će se hitno razmatrati u Parlamentu u Bukureštu. Dokument je otvoren za javnu raspravu do 15. aprila. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da Rumunija ne može sebi priuštiti da izgubi 230 miliona evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, zbog čega je parlamentu, zajedno sa ostalim liderima vladajuće koalicije, podneo nacrt o izmenama i dopunama Zakona o posebnim penzijama. On je dodao da ovaj projekat ima za cilj da ispravi nejednakosti među penzionerima, kako u pogledu doprinosa, tako i u pogledu starosne granice za odlazak u penziju – 65 godina za sve, uključujući i „posebne“.

Trenutno, tužioci i sudije mogu da odu u penziju, bez obzira na godine života, ako imaju 25 godina staža na ovim funkcijama. Predlogom se predviđa da, počev od 2026. godine, sudije – uključujući i one Ustavnog suda – tužioci i pravno osoblje mogu da ostvare pravo na penziju i službenu penziju ukoliko ispune kumulativni uslov: minimum 25 godina staža na tim funkcijama i najmanje 48 godina starosti. Od naredne godine, nacrt zakona predviđa i postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje prekršajnih sudija – za po šest meseci godišnje, sve do 2045. godine, kada će granica dostići 65 godina. Još jedna značajna odredba odnosi se na smanjenje gornje granice za obračun penzije – sa sadašnjih 80% na 65% od prosečnih primanja ostvarenih u poslednje dve godine pre penzionisanja. Pored toga, neto iznos službene penzije ne može premašiti 100% neto prihoda iz poslednjeg meseca radnog angažovanja pre penzionisanja.

Lideri vladine koalicije u obrazloženju tvrde da je Rumunija, kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost, preuzela na sebe obavezu reforme službenih penzija, kako bi se ispravile nejednakosti u pogledu doprinosne i socijalne pravde između korisnika ovih kategorija penzija i onih u javnom sistemu. Mere koje su sada predložene usledile su nakon što je Ustavni sud, prošlog decembra, odbacio pokušaj vlade da uvede progresivno oporezivanje nedoprinosnog dela posebnih penzija. Treba napomenuti i da je poslednjih godina bilo pokušaja da se posebne penzije modifikuju, ali je svaki put Ustavni sud onemogućavao primenu. Poslednji put, u novembru 2023. godine, Ustavni sud je odlučio da zadrži posebne penzije, a parlament ima moć da ih eliminiše samo za budućnost. Sudije Ustavnog suda su obrazložile da bi povlačenje i ukidanje ovih penzija uticalo na integritet i suštinu stečenog zakonskog prava.