Vesti – 12.05.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 12.05.2025, 18:05
Rumunija je u ponedeljak ušla u svoju poslednju nedelju predizborne kampanje za drugi krug predsedničkih izbora. Kampanja se završava 17. maja u 7:00 časova po lokalnom vremenu. U odlučujućoj rundi suočiće se ultranacionalistički populista Đorđe Simion, lider Unije za ujedinjenje Rumuna, i prozapadni nezavisni kandidatz Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta. Četvrtog maja, u prvom krugu, Simion je osvojio oko 41% glasova, a Dan 21% glasova. U inostranstvu će se glasanje za drugi krug održati tokom tri dana, 16, 17. i 18. maja, dok će se u zemlji glasanje održati samo u nedelju, 18. maja.
Nakon dve nedelje odlaganja, u ponedeljak su u Senatu u Bukureštu nastavljene rasprave o zakonodavnoj inicijativi koju su pokrenuli Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) u vezi sa penzionisanjem magistrata. U obliku koji je odobrio Poslanički dom, predlog da sudije i tužioci prestanu sa radom kada navrše 65 godina, a ne 48 kao što je trenutno slučaj, trebalo bi da se primenjuje od početka sledeće godine, a ne postepeno do 2045. godine, kako je dokument prvobitno predviđao. Visoki savet magistrata kritikuje projekat i optužuje ga za kršenje principa nezavisnosti sudstva. Dobijanje 230 miliona evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost zavisi od usvajanja novog zakona o posebnim penzijama za magistraturu. U četvrtak je izvršna vlast, na prvom sastanku kojim je predsedavao vršilac dužnosti premijera Katalin Predoju, usvojila zakon o ponovnom pregovaranju o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost sa predstavnicima Evropske komisije. Vlasti pokušavaju da zamene određene investicione ciljeve koji nisu dovoljno napredovali onima koji odgovaraju ciljevima iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i koji su finansirani iz državnog budžeta. Takođe danas, u Poslaničkom domu su zakazane debate o investicijama u zdravstvenom sistemu.
Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Katalin Predoju, predsedavao je u ponedeljak radnim sastankom Međuministarskog koordinacionog odbora za Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR). Prema saopštenju za štampu izvršne vlasti, elementi koje je potrebno ubrzati za potpuno deblokiranje zahteva za plaćanje br. 3 i za sprovođenje reformi i investicija koje će biti uključene u Zahtev za plaćanje br. 4, ali i aspekti vezani za završetak faze ponovnog pregovaranja o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti. Rumunija je do danas prikupila 9,2 milijarde evra od 28,5 milijardi evra koje ima na raspolaganju za sprovođenje Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Ove nedelje, vladina delegacija koju predvodi Ministarstvo za investicije i evropske projekte otputovaće u Brisel na niz tehničkih sastanaka sa predstavnicima Evropske komisije.
Trgovinski deficit Rumunije povećan je za skoro 27% u prva tri meseca ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Uvoz je premašio 32 milijarde evra, što je povećanje od približno 8%, dok je izvoz povećan za 6,3% u poređenju sa odgovarajućim mesecom 2024. godine. U prvom kvartalu, rast izvoza je bio samo 2,7%, dok je uvoz povećan za preko 8%, u poređenju sa periodom januar-mart 2024. godine. Time je deficit trgovinskog bilansa povećan za skoro 1,8 milijardi evra u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine. Izvršni predsednik Nacionalnog udruženja izvoznika i uvoznika Rumunije i kopredsednik Izvoznog saveta, Mihaj Jonesku, izjavio je da je Ministarstvu ekonomije poslata lista od 200 proizvoda koji najviše doprinose deficitu trgovinskog bilansa, ali da do danas nisu preduzete nikakve mere u tom pogledu.
Vojni dronovi će se uskoro proizvoditi u Brašovu, u centralnoj Rumuniji. Odluka dolazi u kontekstu u kojem Bukurešt ima za cilj da uđe na tržište proizvodnje oružja, a Evropska unija stavlja na raspolaganje 800 milijardi evra za razvoj ovog sektora. Dronovi će biti korišćeni u izviđačkim i napadnim misijama. Kompanija koja će proizvoditi ove avione biće CARFIL Braşov, kompanija za proizvodnju vojne opreme. Direktor kompanije, Mirča Petru Tancau, izjavio je da će biti proizvedeno ukupno sedam vrsta dronova. Prva dva će se zvati CUDA i SIRIN, a ostali tipovi će biti uvedeni u proizvodnju tokom godine. Tancau je takođe rekao da postoji interesovanje rumunske vojske za ove dronove, posebno u oblasti vojne mornarice. U tom kontekstu, Ministarstvo ekonomije je objavilo da će se u zemlji proizvoditi ne samo dronovi, već i eksploziv i municija po NATO standardima. Pored toga, nemačka kompanija Rajnmetal će izgraditi, takođe u okrugu Brašov, najveću fabriku baruta u Evropi, investiciju od 400 miliona evra, što Rumuniju čini važnim evropskim centrom za proizvodnju municije.
Rizik koji generiše rezultat izbora može uticati na ekonomske pokazatelje, a Rumuniji je potrebna odgovorna vlada i reforme kako bi se što pre uspostavila makroekonomska ravnoteža, rekao je rumunski ministar finansija Tancoš Barna. Takođe je rekao da postoje znaci poboljšanja uslova na finansijskom tržištu, nakon povećanja zabeleženog nakon prvog kruga predsedničkih izbora i ostavke premijera Marčela Čolakua. Prema podacima Narodne banke Rumunije, troškovi dugoročnog finansiranja na domaćem tržištu počeli su da se smanjuju. Devizni kurs je blago porastao u petak, pri čemu je jedan evro vredeo 5 leja i 11 banija. Nasuprot tome, indeks ROBOR, uključen u formulu za obračun kredita u lejima, nastavio je rast, dostigavši 7,31%. Devalvacija leja i povećanje kamatnih stopa poslednjih dana određeni su političkim i ekonomskim neizvesnostima, kaže Dragoš Mesaroš, direktor trgovanja u jednoj brokerskoj kući. On smatra da će indeks BET – glavni referentni indeks Bukureštanske berze, sastavljen od najlikvidnijih i najtrgovanijih akcija na bukureštanskoj berzi – nastaviti da opada za 1-2% do posle izbora, a volatilnost će se nastaviti na berzi i nakon drugog kruga izbora, jer će, bez obzira na pobednika, formiranje vlade biti teško.
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije, Ilije Boložan, odlikovao je rukometašicu Kristinu Neagu (36 godina) Ordenom „Verne službe u činu viteza“ za izuzetne rezultate postignute u njenoj karijeri. Ona je jedina rukometašica koja je četiri puta osvojila titulu „Najbolje igračice na svetu“ koju dodeljuje Međunarodna rukometna federacija. Legitimizovana u CSM Bukureštu od 2017. godine, igračica je objavila da se penzioniše na kraju ove sezone. Kristina Neagu će odigrati meč za penzionisanje, pod nazivom „Povlačenje legende“, 8. juna.
Rumun Ištvan Kovač imenovan je za sudiju finala Lige šampiona u Minhenu 31. maja, između Pariz Sen Žermena i Intera iz Milana – saopštila je UEFA u ponedeljak. Ištvan Kovač je sa 40 godina sudio finale Konferens lige Evrope 2022. i finale Lige Evrope 2024. između Atalante i Bajer Leverkuzena. Ove sezone, sudio je još sedam utakmica Lige šampiona, uključujući i revanš utakmicu između Liverpula i PSŽ-a.
