Rasprave o smanjenju budžetskog deficita
Polugodišnja ekonomska analiza Evropske komisije pokazuje da je Rumunija jedina zemlja u Uniji sa prekomernim makroekonomskim neravnotežama.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 06.06.2025, 12:34
Polugodišnja ekonomska analiza Evropske komisije pokazuje da je Rumunija jedina zemlja u Uniji sa prekomernim makroekonomskim neravnotežama. Budžetski deficit je najveći u celom bloku zajednice, skoro devet procenata, i, prema Komisiji, rumunske vlasti nisu preduzele nikakve efikasne mere da ga isprave. Citirajući dopisnika Radija Rumunije u Briselu, analiza Izvršnog odbora zajednice ocenjuje da je pogoršanje situacije u Rumuniji uzrokovano, između ostalog, povećanjem tekućih rashoda, kroz povećanje plata i penzija. Komisija traži od Rumunije da predstavi brze i efikasne mere, jer time rizikuje da ne ispuni ciljeve korekcije deficita do 2030. godine i može ući u procedure koje će dovesti do gubitka nekih evropskih sredstava počev od sledeće godine. Ono što se trenutno zna u Bukureštu jeste da bi paket mera za smanjenje budžetskog deficita mogao biti zvanično predstavljen u ponedeljak, nakon pregovora koje će šef države, Nikušor Dan, voditi sa liderima četiri deklarisane proevropske stranke koje bi mogle da formiraju buduću vladu: sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), Nacionalnom liberalnom partijom (PNL), Unijom spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskim savezom Mađara u Rumuniji (UDMR). Do tada, diskusije se nastavljaju u okviru tehničkih timova, sastavljenih od stručnjaka iz političkih stranaka.
Predsednik Dan je precizirao da nijedan od fiskalnih predloga koji su se pojavili u štampi, od povećanja poreza na dodatu vrednost na neke proizvode do progresivnog oporezivanja plata, za sada nije konačan. Da bi se deficit smanjio na 7,5% bruto domaćeg proizvoda, rumunska država mora da pronađe 30 milijardi leja (ekvivalentno oko šest milijardi evra) – bilo smanjenjem potrošnje u javnom sektoru, bilo povećanjem poreza ili kombinacijom ove dve metode. U opoziciji, nacionalisti iz Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) najavljuju da neće podržati povećanje poreza, ali će insistirati na smanjenju rashoda vezanih za funkcionisanje države za 10% i suspenziji, na pet godina, fiskalnih olakšica za neke kategorije radnika, iz industrije, građevinarstva ili poljoprivrede. U međuvremenu, lokalni predstavnici prozapadnih stranaka nisu se ustručavali da kritikuju planirane mere štednje, koje bi mogle da utiču na njihove zajednice.
Predsednik okružnog Veća Timiš, socijaldemokrata Alfred Simonis, izjavio je da neće prihvatiti uklanjanje radova na novom stadionu u Temišvaru sa liste finansiranja od strane Vlade i da je neprihvatljivo da najveći grad na zapadu zemlje plaća „greške drugih“. S druge strane, rukovodstvo Rumunske akademije kategorično odbacuje izjave, koje naziva neosnovanim i nedovoljno dokumentovanim, upućene njenim institutima za naučno istraživanje i rumunskom istraživanju uopšte, za koje kritičari kažu da rasipaju javna sredstva, a da ne proizvode skoro ništa.
