Moody’s o budžetskom deficitu u Rumuniji (11.07.2025.)

Rumunija može smanjiti budžetski deficit ako sprovede fiskalne mere koje je najavila Vlada, smatra Moody’s.

Dragana Diamandi, 11.07.2025, 13:07

Fiskalne mere koje je nedavno preduzela vlada Rumunije su „važan korak“ ka uravnoteženju budžeta, saopštila je međunarodna agencija za rejting Moody’s. Međutim, agencija upozorava da bi svako odstupanje od plana moglo da potkopa napore za stabilizaciju i da bi moglo da rezultira smanjenjem suverenog rejtinga zemlje, koji je trenutno i dalje na „stabilnim perspektivama“. Dakle, ako se sva tri paketa mera koje je najavio premijer Ilije Boložan u potpunosti sprovedu, fiskalni deficit Rumunije mogao bi da dostigne 7,8% BDP-a na kraju ove godine i 6,1% 2026. godine. U objavljenom izveštaju, Moody’s naglašava da bi vlada u Bukureštu trebalo da smanji deficit i uspori rast javnog duga brže nego što je ranije predviđeno. Prema analizi, fiskalni paket za koji je vlada ove nedelje preuzela odgovornost generisaće konsolidaciju od oko 0,6% BDP-a za 2025. godinu, a značajan doprinos će doći od povećanja stopa PDV-a počev od 1. avgusta, kada će se takođe povećati akcize na gorivo, alkohol i duvan. Za 2026. godinu, Moody’s procenjuje budžetsku konsolidaciju od oko 3 % BDP-a, kao kumulativni efekat mera usvojenih 2025. godine i onih koje će stupiti na snagu od 2026. godine. Premijer Ilije Boložan objasnio je da će drugi paket mera, zakazan za 1. januar 2026. godine, sadržati mere vezane za posebne penzije, borbu protiv utaje poreza, kao i reformu državnih preduzeća i lokalne i centralne administracije. Ilije Boložan: „Govorimo o reformi posebnih penzija eliminisanjem izuzetaka, ispravnim obračunom penzija i o penzionisanju po opštoj starosnoj granici. Reforma državnih preduzeća i autonomnih vlasti; prestrukturisaćemo autonomne vlasti kao što su ASF, ANKOM i ANRE. Smanjićemo broj članova i nadoknade u upravnim odborima i učiniti aktivnosti i ugovore transparentnim. Reforma lokalne i centralne administracije, promenom veličine budžetskog aparata, kroz decentralizaciju i digitalizaciju, borbu protiv utaje poreza i prevare sa javnim novcem, kroz izmene zakona i ubrzavanjem pristupa evropskim fondovima i davanje prioriteta investicijama sa direktnim uticajem na razvoj.“ Smanjenje potrošnje i fiskalna optimizacija o kojima je odlučila vlada izazvale su nezadovoljstvo sindikata iz skoro svih grana privrede. Njihovi članovi već nekoliko dana organizuju proteste izražavajući zabrinutost zbog štetnih efekata koje će fiskalne mere imati na kupovnu moć i upozoravaju da bi mogli čak i da pribegnu generalnim štrajkovima ako vlada ne uzme u obzir njihov stav. U tom kontekstu, opozicija u parlamentu u Bukureštu podnela je predlog za izglasavanje nepoverenja vladi koju predvodi Ilije Boložan. U dokumentu, koji je predstavljen na plenarnoj sednici Zakonodavnog tela, između ostalog se tvrdi da će mere koje preduzima Vlada dovesti do recesije i smanjenja životnog standarda, a da troškove štednje snose samo Rumuni. Da bi vlada pala, za predlog za izglasavanje nepoverenja vladi trebalo bi da glasa 233 parlamentaraca.