Vesti – 18.07.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 18.07.2025, 18:22

Rumunski predsednik Nikušor Dan objavio je u Berlinu da su trenutno u poodmaklim pregovorima između nemačkog proizvođača oružja Rajnmetal i fabrike Romarm u Medijašu o zajedničkom preduzeću za proizvodnju municije. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, Dan je dodao da je Bukurešt u fazi istraživanja partnerstava koja može imati sa drugim državama Evropske unije. Nikušor Dan boravio je u petak u zvaničnoj poseti Saveznoj Republici Nemačkoj. Rumunskog predsednika prate, između ostalih, zamenik premijera Dragoš Anastasiu, ministar odbrane Jonuc Mošteanu, ministarka spoljnih poslova Oana Coju i ministar ekonomije Radu Miruca. Pre sastanka sa šefom nemačke vlade, rumunskog predsednika je primio njegov kolega Frank-Valter Štajnmajer. Poseta takođe uključuje učešće na sastanku sa nemačkim privrednicima, kao i sastanak sa predstavnicima rumunske zajednice.

Rumunski premijer Ilije Boložan najavio je drugi paket mera za smanjenje budžetskog deficita, koji predviđa reformu lokalne javne uprave. Boložan je rekao da će Vlada ograničiti broj zaposlenih u gradskim kućama i okružnim većima od slučaja do slučaja, u zavisnosti od broja stanovnika ili broja administrativno-teritorijalnih jedinica. Druga mera je ograničavanje broja lokalnih policajaca, kako bi sistem javnog reda bio bolje organizovan i izbegnuti nepotrebni troškovi. Takođe, vladina sredstva će se raspodeljivati na osnovu efikasnosti, a broj izabranih funkcija na lokalnom i centralnom nivou će se smanjiti, najavio je premijer. On je pokazao da izvršna vlast ima poteškoća u finansiranju svih projekata koji se sprovode sredstvima iz državnog budžeta, tako da će ove godine biti finansirani samo projekti iz programa „Angel Salinji“ koji su u poodmakloj fazi realizacije. Ovaj program ima za cilj modernizaciju lokalnih zajednica ulaganjem u lokalnu transportnu, energetsku, vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu. Na kraju, ali ne i manje važno, Ilije Boložan je takođe rekao da će vladin aparat biti smanjen za 40%.

Evropska unija je u petak pooštrila sankcije protiv Moskve, uglavnom usmerene na rusku naftu, u nadi da će im se Sjedinjene Američke Države uskoro pridružiti, javlja Frans pres. Ovaj paket sankcija, 18. od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, jedan je od najstrožih protiv Rusije do sada, uverila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Ova odluka je neophodna i dolazi u pravo vreme, reagovao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenoj mreži X. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izrazio je zadovoljstvo sankcijama bez presedana, dok je nemački kancelar Fridrih Merc uverio da oni održavaju pritisak na Rusiju. Sankcije uključuju smanjenje gornje granice cena za izvoz ruske sirove nafte, koja je trenutno postavljena na nešto više od 45 dolara po barelu, što je 15% ispod prosečne cene barela ruske nafte na tržištu. Mehanizam zabranjuje bilo kojoj naftnoj kompaniji ili komercijalnoj floti da prodaje rusku naftu iznad određene cene, pod kaznom sankcija. Evropska unija je zabranila sav uvoz ruske nafte na svojoj teritoriji, ali Moskva nastavlja da izvozi sirovu naftu u druge zemlje, uključujući Indiju i Kinu, napominje Frans Pres.

NATO i Evropska unija najoštrije osuđuju sajber napade ruske vojnoobaveštajne službe na nekoliko država članica ove dve organizacije, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu. Prema rumunskom Ministarstvu spoljnih poslova, napadi su bili usmereni na javne institucije, operatere kritične infrastrukture i druge subjekte na teritoriji Alijanse i Evropske unije, uključujući Rumuniju. Intenzivirane u kontekstu ruske agresije u Ukrajini, ove akcije su deo mnogo širih hibridnih kampanja Rusije usmerenih na podrivanje stabilnosti i demokratije u ciljanim zemljama i organizacijama, kao i na obeshrabrivanje podrške Kijevu. Diplomatija u Bukureštu poziva Rusku Federaciju da poštuje svoje međunarodne obaveze i izjavljuje solidarnost sa drugim saveznicima, članicama Evropske unije i partnerima pogođenim ovim neprijateljskim sajber aktivnostima.

Evropska komisija je u petak predstavila raspodele za države članice u Višegodišnjem finansijskom okviru 2028-2034, nakon što je u sredu predložen budžet Evropske unije od 2.000 milijardi evra za taj period, navodi se u saopštenju Izvršnog odbora Zajednice. Predlog Evropske komisije ukazuje na ukupnu raspodelu od 60,2 milijarde evra za Rumuniju, odnosno opštu raspodelu od 54,6 milijardi evra, za migracije, bezbednost i unutrašnje poslove milijardu evra, a za Fond za socijalni klimat 4,6 milijardi evra. U okviru ukupnih raspodela, najveći iznosi su za Poljsku, Francusku, Španiju, Italiju i Nemačku.

Direktor Instituta „Eli Vizel“, Florijan Aleksandru, smatra da je odluka Ustavnog suda da proglasi Zakon o određenim merama za borbu protiv antisemitizma ustavnim bila očekivana i ocenio je da bi drugo rešenje moglo dodatno da zakomplikuje ovaj problem. U četvrtak je Ustavni sud odbacio kao neosnovanu žalbu predsednika Nikušora Dana u vezi sa Zakonom o određenim merama za borbu protiv antisemitizma i ksenofobije, kao i zabranom organizacija, simbola i dela fašističke, legionarske, rasističke ili ksenofobične prirode. Predsednik je, između ostalog, primetio ono što smatra nejasnoćom pojma legionar i fašista. Sud je utvrdio da je zakon koji je predmet ustavne ocene jasan, precizan i predvidljiv pozivanjem na sadržaj propisa, koji je povezao sa legitimnim predmetom i svrhom zakona, a to je da se krivičnim sredstvima zaštite najvažnije društvene vrednosti demokratskog društva, zasnovane na potrebi da se obezbedi dostojanstvo ljudskog bića i puno poštovanje osnovnih prava i sloboda. Sud je utvrdio da su nacistička ideologija, fašistička ideologija i legionarstvo istorijski i politički koncepti koji se ne mogu relativizovati pravnim definicijama pozitivnog prava, jer odražavaju istorijske društvene realnosti koje su bile temelj stvarnih kriminalnih političkih režima koji su fizički eliminisali grupe ljudi, praktikujući sistemsko nasilje, politička ubistva i antisemitizam. Svojom svrhom, ovi totalitarni politički režimi su kršili principe vladavine prava, ljudskih prava i demokratije, utvrdio je Ustavni sud Rumunije.

Pobednik Rumunskog fudbalskog kupa, CFR Kluž (severozapad), plasirao se u drugo preliminarno kolo Lige Evrope, nakon što je u četvrtak kod kuće pobedio mađarski tim Paksi FK rezultatom 3:0 u revanš utakmici prvog preliminarnog kola. Kolo je završeno nerešeno, 0:0. Ekipa Kluža će u sledećem kolu igrati sa Luganom iz Švajcarske. A branilac titule, FCSB (Bukurešt), plasirao se u drugo preliminarno kolo Lige šampiona, u kojem će za protivnika imati KF Škendija, šampiona Severne Makedonije. U Konferens ligi igraće Univerzitet Krajova (jug) i Univerzitet Kluž.