Vesti (22.07.2025)

Događaji koji su obeležili današnji dan.

Dragana Diamandi, 22.07.2025, 11:19

Šerban Dimitrije Sturdza, poslanik u Evropskom parlamentu (Grupa EKR – Evropski konzervativci i reformisti) i izvestilac u senci za dosije o pristupanju Srbije EU, uputio je pismo patrijarhu Danijelu, u kojem ističe potrebu da srpska vlada zvanično prizna Timočki vikarijat eparhije Dakija Feliks, koji deluje u istočnoj Srbiji od 2009. godine kako bi pružio duhovnu i kulturnu pomoć Rumunima u regionu. U pismu se detaljno opisuju nalazi i preporuke poslanika Evropskog parlamenta nakon radne posete istočnoj Srbiji (23-26. jun), gde je procenio situaciju rumunske manjine i razgovarao sa predstavnicima Timočkog vikarijata Dakije Feliks i lokalnih vlasti. Sturdza ističe da je Vikarijat, kojim rukovodi otac Bojan Aleksandrović, osnovan da služi rumunskim vernicima u 154 pretežno rumunskih i 48 etnički mešovitih lokaliteta u Timočkoj krajini, što predstavlja 90% ukupnog rumunskog stanovništva u Srbiji. Delatnost Vikarijata je od vitalnog značaja za očuvanje rumunskog jezika, vere i tradicije, u okruženju gde je pristup obrazovanju, administraciji i medijima na rumunskom jeziku ograničen. Uprkos svojoj vitalnoj ulozi, Timočki vikarijat ostaje zvanično nepriznat od strane srpskih vlasti, iako deluje pod kanonskim pokroviteljstvom Eparhije Dakija Feliks sa sedištem u Vršcu. Rumuni u tom području suočavaju se sa velikim preprekama, piše Sturdza: škole bez obezbeđivanja prava na nastavu/podučavanje na maternjem rumunskom jeziku, što predstavlja rizik da se rumunski jezik gubi kod mlađih generacija; neprihvatanje rumunskog jezika u administraciji; ako u Vojvodini Rumuni imaju škole, crkve i medije na svom maternjem jeziku, u Timoku su im uskraćena ova osnovna prava, smatra poslanik Evropskog parlamenta. Sturdza je skrenuo pažnju patrijarhu na potrebu da Eparhija Dakija Feliks prilagodi svoj statut srpskom zakonodavstvu, odustajući od dvosmislenosti poput „administrativnog sedišta“ u Vršcu, i da svoj statut dopuni posebnim poglavljem posvećenim Timočkom vikarijatu, kako bi se izmene registrovale kod Ministarstva pravde Republike Srbije. Ukoliko dijalog sa srpskim vlastima ne uspe, od nacionalnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava mora se zahtevati da garantuju prava i verske slobode rumunske manjine, smatra Šerban Sturdza. Poslanik Evropskog parlamenta obavestio je patrijarha da je upozorio Martu Kos, evropsku komesarku za susedstvo i proširenje, na stalna kršenja, pozivajući se na Rezoluciju Saveta Evrope 1632/2008, koja poziva na ravnopravnost rumunske manjine širom Srbije, a ne samo u Vojvodini.
Rečni saobraćaj između Rumunije i Srbije zvanično se nastavlja ponovnim pokretanjem vožnji trajektom na relaciji Nova Moldava – Usije. Novim prekograničnim projektom upravlja Udruženje za međuzajednički razvoj Nova Moldava – Srbija, koje su osnovali Gradska kuća Nova Moldava i Okružno veće Karaš-Severin. Prema rečima gradonačelnika Adrijana Torme, trajekt će redovno saobraćati dva puta dnevno, jedan ujutru i jedan uveče, u oba smera. Pored toga, lokalna administracija priprema izlete po ostrvu i tematske događaje tokom večeri, kako bi se iskoristio turistički potencijal Dunavske klisure. Red vožnje trajekta Moldava (rumunsko vreme) je: polazak Nova Moldava: 09:00 – dolazak Usije: 09:40; polazak Nova Moldava: 10:30 – dolazak Nova Moldava: 11:10; polazak Nova Moldava: 17:00 – dolazak Usije: 17:40; Polazak Usije: 18:30 – dolazak Nova Moldava: 19:10.

Okružno veće Timiša najavljuje kompletnu rehabilitaciju 39 kilometara staze na obali Begeja do sredine sledeće godine. Paviljoni za odmor biće obnovljeni, pristup automobilima biće blokiran, a ruta će biti dovedena do evropskih standarda. Putovanje u Srbiju biciklom biće udobnije od sledećeg leta, uveravaju okružne vlasti. Okružno veće je preuzelo 39 kilometara staze od Apele Romane. Biciklistička staza na rumunskoj teritoriji nastavljena je sa još 43 kilometra u Srbiji, do Zrenjanina.

Karneval prijateljstva u Leskovcu, stigao je do 19. izdanja. U organizaciji Turističke organizacije Leskovac, događaj je okupio preko 40 međunarodnih bendova i hiljade učesnika. Rumunski tim predstavljale su grupe iz Rešice i Radimne, rekao je koreograf Tomi Popović, koordinator ansambla K.U.D. Sveti Nikola iz Radimne.

Prvo izdanje Filmskog festivala održaće se u Srpskom regionalnom kulturnom centru u Velikom Semiklušu od 28. jula do 3. avgusta. Savez Srba u Rumuniji je partner i sufinansijer ove manifestacije, koju organizuje Udruženje autora i filmskih stvaralaca Rumunije.

U Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, od 11. do 13. jula održana je manifestacija „Putevima srpske kulture, jezika, istorije i tradicije“, koju je organizovao kabinet ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu Srbije, Đorđa Milićevića. Pored mladih iz akademskog ansambla „Mladost“ iz Rumunije, učestvovali su i mladi iz Švedske, Češke, Slovačke, Austrije, Italije, Norveške, Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Republike Srpske. Posebno zanimljive bile su radionice iz oblasti istorije, srpskih običaja, tradicije, starih zanata, srpskog jezika, ćiriličnog pisma i naravno slobodno vreme koje su učesnici proveli zajedno, saopštio je Savez Srba u Rumuniji.

Folklorni ansambl „Plavi delija“ iz Velikog Senpetra stigao je u kamp u Kulturnom centru u Bazjašu. Savez Srba u Rumuniji, svestan svoje misije da kroz kulturu gradi budućnost na ovom prostoru, srpsku civilizaciju i da prenosi tradicionalne vrednosti, tokom leta okuplja decu srpske nacionalnosti u Bazjašu, kako bi provodili vreme zajedno i, kroz folklor, učili, saopštio je Savez.