Vesti – 22.09.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 22.09.2025, 17:13

U Briselu, premijer Ilije Boložan razgovarao je u ponedeljak sa evropskim komesarom za ekonomiju, Valdisom Dombrovskisom, o merama koje je Rumunija preduzela za smanjenje budžetskog deficita, važan razgovor, jer vlada u Bukureštu priprema korekciju budžeta, a balansiranje mora biti usklađeno sa ciljevima koje su pretpostavile rumunske vlasti. Usko povezana sa budžetskim deficitom je tema Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, plana koji je Rumunija nedavno izmenila i poslala Briselu, kako bi privukla što više sredstava za odložene projekte, što bi bio odušak za ekonomsku situaciju zemlje. Drugi sastanak premijera u Briselu bio je sa Andrijusom Kubilijusom, komesarom za odbranu. Razgovori su se fokusirali na projekte vredne skoro 17 milijardi evra, koje Rumunija želi da realizuje do 2030. godine, uz povoljno finansiranje na osnovu evropskog programa SAFE. To su strogo vojni projekti, ali i neki sa dvostrukom namenom, kao što su autoputevi u Moldaviji (istočna Rumunija). Poslednji sastanak premijera Ilija Biložana u Briselu održan je sa Rumunkom Roksanom Minzatu, komesarkom za socijalna pitanja, a diskusija je bila usmerena na budući višegodišnji budžet Unije, budžet iz kojeg će Rumunija privlačiti nepovratna sredstva.

Očekuje se da će u Njujorku učestvovati oko 140 šefova država i vlada na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija – jubilarnom, koji obeležava 80 godina od osnivanja organizacije. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pokrenuće takozvanu Inicijativu UN 80, čiji je cilj da dovede do sistemske reforme svetske organizacije. Samitu će prisustvovati i predsednik Donald Tramp, koji je od povratka u Belu kuću pokrenuo masovno smanjenje američke strane pomoći, što je pogodilo mnoge agencije Ujedinjenih nacija koje se bore sa problemima, dok humanitarne potrebe rastu. Centralna tačka diskusije je budućnost Palestinaca i Gaze. Izraelski premijer optužio je zapadne lidere koji priznaju državu Palestinu da „nagrađuju terorizam“. Benjamin Netanjahu je rekao da Palestinci nikada neće imati državu i najavio da će Izrael odgovoriti na koordinisane izjave Velike Britanije, Kanade, Australije i Portugala, koji su u nedelju objavili zvanično priznanje palestinske države. U stvari, ovu državu već priznaje oko 150 od 193 države članice Ujedinjenih nacija. Među njima su države članice Evropske unije, uključujući Rumuniju, koja je, kao i druge bivše komunističke zemlje, priznala Palestinu pre nego što se pridružila Uniji. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u sredu i kaže da planira da se ponovo sastane sa predsednikom Trampom u Njujorku kako bi razgovarali o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Poslednja je nedelja izborne kampanje u Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj državi, pretežno rumunskog govornog stanovništva) pre zakonodavnih izbora zakazanih za 28. septembar, koji se smatraju ključnim za budućnost zemlje. Glasanje će odlučiti da li će Republika Moldavija nastaviti svoj put ka Evropskoj uniji ili se vratiti Rusiji. Više od 20 političkih stranaka i izbornih blokova ušlo je u trku za parlament u Kišinjevu, a ankete javnog mnjenja daju prvu šansu vladajućoj stranci, stranci „Akcija i solidarnost“ – koju je osnovala predsednica Maja Sandu, sa proevropskom orijentacijom, ali bez zadovoljavanja većine. U kontekstu rata u Ukrajini, optužbe za rusko mešanje u politiku u Republici Moldaviji postaju sve češće – policija i tužioci otkrivaju gotovo nedeljno komplikovane šeme nezakonitog finansiranja nekih stranaka i kupovine glasova, kao i pranja novca.

Rumunski predsednik Nikušor Dan uputio je u ponedeljak poruku povodom jevrejske Nove godine. Rekao je da ovaj praznik, pun emocija i nade, predstavlja snažnu vezu između jevrejskih tradicija i izazova savremenog sveta. „Možemo izgraditi uravnoteženo i dostojanstveno društvo samo ako ga zasnivamo na vrednostima koje definišu našu čovečnost, osuđujući antisemitizam, ksenofobiju, rasnu diskriminaciju, mržnju i nasilje. Čvrsto podržavam posvećenost Rumunije jevrejskoj zajednici i verujem da, u našoj zemlji, gde potreba za pomirenjem prevladava nad ekstremizmima koji su ostavili duboke rane u istoriji, praznik Roš Hašana pojačava ono što smo se obavezali da zajedno postignemo: društvo koje poštuje različitost, gradi poverenje, podržava učinak i poštuje hrabrost sećanja“, rekao je rumunski šef države.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sastao se danas na vanrednoj sednici, na zahtev Estonije, nakon što su tri ruska borbena aviona MiG-31 ušla u estonski vazdušni prostor iznad Finskog zaliva. Incident, koji se dogodio u petak, trajao je oko 12 minuta i izazvao je burne reakcije vlasti u Talinu i Severnoatlantskog saveza. Rumunija osuđuje kršenje estonskog vazdušnog prostora od strane tri ruska borbena aviona, rekla je rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju na mreži X, dodajući da je to dodatni razlog za usvajanje novog paketa sankcija protiv Rusije. „Kao članica EU i NATO-a i kao zemlja koja se suočava sa takvim ruskim izazovima, Rumunija je u potpunosti solidarna sa Estonijom“, napisala je Oana Coju. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je poslala snažnu poruku Moskvi nakon nedavnih upada ruskih aviona i dronova u vazdušni prostor Poljske, Rumunije i Estonije. U intervjuu za belgijski list Le Soir, a koji je citirao EFE, Ursula fon der Lajen je naglasila da će EU „braniti svaki centimetar svoje teritorije“. U Vašingtonu, predsednik SAD Donald Tramp je uverio da će Sjedinjene Države učestvovati u odbrani Poljske i baltičkih zemalja ako Rusija poveća svoju vojnu aktivnost u regionu, javlja AFP. U početnoj reakciji, Rusija optužuje Estoniju da lažno tvrdi da su tri ruska vojna aviona povredile njen vazdušni prostor i kaže da Talin pokušava da pojača atmosferu konfrontacije.

U okrugu Dimbovica (južna Rumunija) do petka se održava međunarodna vežba „Karpatski plavi štit 2025“, uz učešće 15 zemalja i pet međunarodnih bezbednosnih organizacija. Preko 500 rumunskih i stranih vojnih lica sprovodi taktičke simulacije i operativne scenarije, s namerom da ojača partnerstva i poveća nivo zajedničke obuke u suočavanju sa bezbednosnim izazovima, napominje Ministarstvo unutrašnjih poslova u internet objavi. Prema navedenom izvoru, „Karpatski plavi štit“ je dostigao svoje 11. izdanje i dokaz je čvrste posvećenosti Rumunije bezbednosti, stabilnosti i zaštiti građana.