Paket proširenja za 2025. godinu (05.11.2025)

Evropska komisija je objavila godišnji paket za proširenje EU.

Dragana Diamandi, 05.11.2025, 13:08

Evropska komisija je usvojila, u utorak, u Briselu, godišnji paket proširenja EU. On sadrži izveštaje o proceni za Tursku i šest partnera sa Zapadnog Balkana: Crnu Goru, Albaniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, kao i izveštaje o zemljama za Republiku Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju. Prema Evropskoj komisiji, Republika Moldavija, sa većinskim rumunofonskim stanovništvom koja je bila deo bivšeg Sovjetskog Saveza, imala je u poslednjoj godini najbrži tempo sprovođenja reformi među svim državama koje su pokrenule pregovore o pristupanju. Rok za okončanje pregovora o integraciji u Evropsku uniju ostaje 2028. godina, a Komisija predlaže mehanizam za zaobilaženje blokade Mađarske u Savetu. Budimpešta se protivi pristupanju Ukrajine i takođe blokira Moldaviju, jer ove dve zemlje čine jedan paket, ali Komisija ne pokazuje znake da želi da ih razdvoji, kako ne bi poslala negativan signal Ukrajini. Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da evropska izvršna vlast razgovara sa državama članicama u Savetu o dogovoru u vezi sa dve države. „Reforme se mogu sprovesti uz našu podršku i čekamo mandat za nastavak rada u okviru radnih grupa. Potreban nam je stav država članica da bismo znali koji su ciljevi i kriterijumi i nadam se da ćemo to postići, ali zajednički rad i reforme mogu se nastaviti“, istakla je Marta Kos. Što se tiče Gruzije, Komisija kaže da ona i dalje ima status kandidata samo na papiru, zbog mera vlasti u Tbilisiju. „Gruzijske vlasti ne dovode svoje građane u Uniju, već ih odvode iz nje. Da je ova vlada ozbiljna i da sluša narod, ne bi smestila u zatvor opozicione lidere ili novinare koji ne dele isto mišljenje“, rekla je komesarka za proširenje, Marta Kos. Turska je takođe u ćorsokaku, zbog čega je EU zamrzla pregovore pre nekoliko godina. Kosovo takođe pokušava da dobije kandidaturu, ali je upleteno u krizu sa Srbijom. Još jedna prepreka za Kosovo je nepriznavanje kao države od strane nekoliko zemalja Evropske unije. S druge strane, Albanija i Crna Gora su postigle značajan napredak, kaže Evropska komisija, dok Severna Makedonija treba da pojača svoje napore da održi vladavinu prava garantovanjem nezavisnosti pravosuđa i jačanjem borbe protiv korupcije. U Bosni i Hercegovini, politička kriza u entitetu Republika Srpska i kraj vladajuće koalicije potkopali su napredak ka pristupanju EU. U Bukureštu, Ministarstvo spoljnih poslova posebno je pozdravilo ponovno isticanje Evropske komisije da je proširenje ključni geopolitički alat koji doprinosi zajedničkoj bezbednosti, prosperitetu i sigurnosti, ujedinjujući Evropu na osnovu zajedničkih vrednosti i identiteta.