Vesti – 06.11.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 06.11.2025, 16:04

Predsednik Nikušor Dan i generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, Mark Rute, učestvovali su danas u Bukureštu na NATO Forumu odbrambene industrije. Predsednik Dan je istakao da sve raznovrsnije pretnje sa kojima se trenutno suočavamo podsećaju da mir i bezbednost nikada nisu zagarantovani i da ponovno naoružavanje nije izbor, već nužnost. Generalni sekretar NATO-a je, sa svoje strane, rekao da je dijalog između NATO-a i industrije neophodan, jer ruska pretnja neće nestati po završetku rata u Ukrajini, već će postati dugotrajna, i da će Alijansa morati da bude spremna za budućnost. Forum u Bukureštu okuplja više od 800 učesnika iz 26 država, članica NATO-a i partnerskih zemalja, kao i više od 300 kompanija iz odbrambene industrije. Glavni ciljevi foruma su istraživanje konkretnih rešenja za povećanje odbrambenih kapaciteta alijanse. U sredu je Mark Rute razgovarao sa najvišim zvaničnicima rumunske države, kojima je preneo čvrstu poruku podrške Rumuniji u slučaju agresije.

Ministar odbrane, Jonuc Mošteanu, sastao se u četvrtak sa Radmilom Šekerinskom, zamenikom generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza, na marginama NATO foruma odbrambene industrije u Bukureštu. Dnevni red diskusije bio je usmeren na teme od velikog značaja, sa akcentom na jačanje savezničke odvraćajuće i odbrambene pozicije na istočnom krilu NATO-a, bezbednosnu situaciju u blizini rumunskih granica i odbrambenu industriju. Stoga su dva zvaničnika naglasila važnost nastavka savezničke podrške Ukrajini i Republici Moldaviji, kao i potrebu za jačanjem njihove otpornosti. Važna tačka razgovora bio je „Stražar Istoka“, nedavna inicijativa NATO-a usmerena na razvoj koherentne arhitekture protivvazdušne odbrane na celom istočnom krilu, uključujući Rumuniju, a koja predviđa jačanje protivvazdušne odbrane i povećanje savezničkog vojnog prisustva u regionu.

Koaliciona vlada u Bukureštu danas je izdvojila iz rezervnog fonda budžeta oko 319 miliona leja (preko 63 miliona evra) za finansiranje, do kraja godine, službi socijalne zaštite dece, centara za osobe sa invaliditetom i domova za stare. Zahtevi u tom pogledu stigli su iz 40 okružnih veća. Takođe danas, izvršna vlast uspostavila je zakonski okvir za hitnu intervenciju i brže uklanjanje određenih jedinki medveda. Radi se o životinjama sa agresivnim ponašanjem, koje više ne pronalaze hranu u divljini, već ulaze u naselja i napadaju ljude i njihovu imovinu.Normativni akt predviđa da se hitna intervencija sprovodi postepeno, počevši od metode udaljavanja. U određenim uslovima, međutim, može se pribegavati eutanaziji ili odstrelu.

Period molitve pred oltarom Hrama spasa naroda u Bukureštu, osveštanog 26. oktobra, završen je u ponoć u sredu. Tokom 11 dana, oko 315.000 hodočasnika iz zemlje i inostranstva posetilo je novi Hram. Rumunska patrijaršija je saopštila da, do 14. novembra, vernici mogu nastaviti da posećuju Hram između 11:00 i 19:00 časova, nakon čega će bogomolja biti zatvorena zbog nastavka unutrašnjih radova. Hram će biti otvoren 30. novembra, na praznik Svetog Andreja, zaštitnika Rumunije i Hrama spasa naroda, za Svetu liturgiju kao i 1. decembra na Dan državnosti, za službu Te Deum, a 2. decembra za posetioce. Između 3. i 23. decembra, pravoslavni Hram će ponovo biti zatvoren, a u periodu od 24. decembra do 8. januara 2026. godine biće otvorena od 09:00 do 17:00 časova.

Britanski novinar i filmski producent Čarli Otli dobio je rumunsko državljanstvo i danas je položio zakletvu vernosti Rumuniji na svečanoj ceremoniji koju organizuje Nacionalna uprava za državljanstvo. U saopštenju ove institucije navodi se da danas zakletvu polažu i državljani Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Turske, Brazila, Jordana, Libana, Srbije i Indije, što potvrđuje globalnu orijentaciju Rumunije i snagu njenih ljudskih i diplomatskih veza. Nacionalna uprava za državljanstvo podseća da je Čarli Otli dao izuzetan doprinos promociji rumunskog turizma, kulture i prirodnog nasleđa širom sveta. Kroz svoje izuzetne dokumentarce „Divlji Karpati“ i „Ukusi Rumunije“, on je zabeležio duh, autentičnost i slikovitu lepotu Rumunije.

Premijer Republike Moldavije, Aleksandru Munteanu, sastao se danas sa rumunskim ambasadorom u Kišinjevu, Kristijanom-Leonom Cirkanuom. Razgovori su bili usmereni na glavne oblasti saradnje između dve države, ekonomiju, trgovinu, energetiku, kao i zajedničke infrastrukturne projekte. „Rumunija je strateški partner i čvrst podržavalac naše zemlje na njenom evropskom putu. Nastavićemo da imamo posebnu saradnju, koja će biti korisna za građane obe države“, rekao je Aleksandru Muntânu. Ambasador Kristijan-Leon Cirkanu čestitao je premijeru u Kišinjevu stupanje na dužnost i ponovio posvećenost Rumunije da nastavi da pruža punu podršku Republici Moldaviji u njenom procesu razvoja i evropskih integracija.

Ruski kulturni centar u Kišinjevu biće zatvoren, nakon što su moldavske obaveštajne službe pružile dokaze da centar, zapravo, prikriva akcije ruskih bezbednosnih službi usmerene na podrivanje suvereniteta Republike Moldavije. Kao rezultat toga, vlada je počela da otkazuje sporazum sa Rusijom o radu centra. Prema rečima moldavskog ministra kulture Kristijana Žardana, u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine i pokušaja Moskve da destabilizuje Republiku Moldaviju, aktivnost centra predstavlja rizik po državnu bezbednost Moldavije. Ruski kulturni centri su suspendovani i u drugim evropskim zemljama nakon ruske invazije na Ukrajinu, uključujući Rumuniju. Kremlj je kritikovao potez Moldavije, navodeći da vlasti u Kišinjevu poriču sve što je vezano za Rusiju.