Decembarska revolucija počela je u Temišvaru (16.12.2025)
Rumuni i dalje evociraju Antikomunističku revoluciju, koja je promenila sudbinu zemlje.
Dragana Diamandi, 16.12.2025, 12:56
Komunistička diktatura u Rumuniji, uspostavljena na kraju Drugog svetskog rata od strane sovjetskih okupacionih trupa, trajala je skoro pola veka i, poput kolosa na glinenim nogama, srušila se za jednu nedelju. Siti ekstremne štednje koju je nametnuo režim Nikolaja Čaušeskua, gladi, hladnoće i mraka, razjareni nedostatkom osnovnih sloboda i ohrabreni serijskim kolapsom crvenih diktatura u ostatku istočnoevropskih zemalja, Rumunima je bila potrebna samo iskra da 16. decembra 1989. godine izađu na ulice, protest nekoliko desetina pristalica mađarskog reformisanog pastora Lasla Tekeša, koga su vlasti želele da deportuju iz Temišvara (zapad), pretvorio se u pravi ustanak. Stotine, zatim hiljade, pa desetine hiljada stanovnika Temišvara različitih etničkih grupa i veroispovesti pridružile su se prvim demonstrantima. Represivne snage su odmah pribegle hapšenjima. Zatim su vojska, Sekuritatea (politička policija režima) i milicija otvorile vatru na demonstrante. Fabrike, pogoni, Univerzitet su stupili u štrajk, radnici i studenti su se pridružili demonstrantima, a vojska se povukla u kasarne. 20. decembra, Temišvar je postao prvi rumunski grad oslobođen komunizma. 21. decembra, Revolucija je zahvatila i druge veće gradove na zapadu i u centru zemlje i kulminirala u Bukureštu masovnim protestima, koje su komunisti, još jednom, pokušali da uguše 22. decembra, Čaušesku je pobegao iz sedišta Centralnog komiteta stranke, opkoljen stotinama hiljada ljudi. Uhvaćen, suđen po kratkom postupku i pogubljen 25. decembra, ostavio je za sobom razorenu i okrvavljenu zemlju. Preko 1.100 ljudi je poginulo između 16. i 25. decembra 1989. godine, većina njih nakon Čaušeskuovog bekstva. U to vreme, ove žrtve su pripisivane takozvanim teroristima, lojalnim diktaturi, čiji identitet do danas nije utvrđen. Vojni tužioci koji su poslali „Dosije revolucije“ sudu, međutim, optužuju Jona Ilijeskua, koji je u to vreme doživljavan kao politički vođa promene režima, bivšeg Čaušeskuovog ministra iz 1970-ih, koji je kasnije pao u nemilost, i njegove saradnike da su ti koji su stvorili pravu terorističku psihozu, koja je podstakla gubitak ljudskih života. Masakr koji je trebalo da legitimiše novu vlast imao je očekivani efekat. U maju 1990. godine, na prvim slobodnim postdecembarskim izborima, je praktično bio plebiscit, izabran je Jon Ilijesku sa 85% glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Njegova stranka, nazvana Nacionalni front spasa, osvojila je dve trećine mesta u novoosnovanom Parlamentu. Tužioci takođe tvrde da je Ilijeskuov tim bio konstituisan kao „disidentska grupa čiji je cilj bio da ukloni bivšeg predsednika Nikolaja Čaušeskua, ali da zadrži Rumuniju u sferi uticaja SSSR-a“. Danas članica Evropske unije i NATO-a i duboko vezana za zapadne demokratske vrednosti, sama zemlja je najbolji dokaz da je scenario promoskovskih zaverenika propao. (Bogdan Matei)
