Vesti – 22.12.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 22.12.2025, 16:13
Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, razgovarao je u ponedeljak sa grupom bivših i sadašnjih sudija i tužilaca o pitanjima u pravosuđu. Među problemima na koje su magistraci ukazali nalaze se potreba za hitnom izmenom zakona o pravosuđu usvojenih 2022. godine, postojanje „oligarhijskog sistema“ na vrhu, naročito u Visokom kasacionom sudu i Vrhovnom savetu sudstva, kao i bliskost pojedinih sudija sa političkim akterima. Drugi prijavljeni problemi odnose na zloupotrebe Sudske inspekcije protiv nepodobnih sudija i tužilaca, način na koji se sprovode raspoređivanja i delegiranja, kao i pritisake koje rukovodstvo Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNK) vrši na neke tužioce. Predsednik Dan je rekao da će se diskusije nastaviti i da mnoge od prijavljenih stvari zahtevaju provere koje će trajati duže. Izjavio je da će u januaru pokrenuti konsultacije među sudijama i tužiocima, u obliku referenduma, kako bi se utvrdilo da li Vrhovni savet sudstva deluje u javnom interesu ili u interesu jedne grupe unutar pravosudnog sistema. Ukoliko magistraci ocene da Vrhovni savet sudstva radi za dobrobit zajednice, diskusije će se nastaviti u zakonodavnoj vlasti, ali ako, naprotiv, odgovor bude da deluje u interesu struke, tada će Visoki savet sudstva (CSM) hitno otići, naglasio je predsednik. Kao reakciju na inicijativu predsednika, CSM je istakao da, u svom ustavnom svojstvu garanta nezavisnosti pravosuđa, svoja ovlašćenja obavlja autonomno i da neće tolerisati bilo kakav oblik mešanja, direktnog ili indirektnog, u rad sudske vlasti.
Bilateralni odnosi između Rumunije i Republike Moldavije (bivše sovjetske republike, pretežno rumunskog govornog područja) predstavljaju najjače diplomatsko partnerstvo između dve zemlje na svetu, rekla je ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Oana Coju, koja je u ponedeljak bila u radnoj poseti Kišinjevu. Oana Coju, koja se sastala sa svojim moldavskim kolegom Mihajem Popšojem, naglasila je da je trgovina prešla prag od 3 milijarde evra i da Bukurešt ostaje čvrst pristalica evropskih integracija Moldavije. Istakla je napredak strateških infrastrukturnih projekata i osvrnula se na intenzivnu saradnju u oblastima obrazovanja i kulture. U regionalnom kontekstu, Oana Coju pomenula je nastavak saradnje u trilateralnom formatu Rumunija-Republika Moldavija-Ukrajina, naglašavajući da će Rumunija u prvom kvartalu 2026. godine biti domaćin sastanka ministara spoljnih poslova u formatu „Odeski trougao“, čija će glavna tema biti obnova Ukrajine i podrška regionalnim investicijama. Mihaj Popšoj je, zauzvrat, izjavio da je Rumunija „ubedljivo najbliža država“ Republici Moldaviji i njen glavni podržavalac u procesu evropskih integracija, jačanja bezbednosti i ekonomskog razvoja.
U Bukureštu se danas nastavlja niz javnih manifestacija povodom obeležavanja 36 godina od Decembarske revolucije 1989. godine. Održane su vojne i verske ceremonije kod Spomenika herojima Revolucije na Trgu Revolucije, u Rumunskom radiju i kod spomenika Trojica padobranaca kod Rumunske javne televizije. Komemorativne manifestacije u znak sećanja na one koji su izgubili život tokom Revolucije održani su i u nedelju širom zemlje. Na Groblju heroja u glavnom gradu održana je verska služba i odata je pomen svima koji su poginuli za slobodu pre 36 godina. Rođaci heroja, revolucionari i predstavnici državnih institucija učestvovali su u sličnim događajima održanim u Bukureštu.
Rumunija će plaćati 55 miliona evra godišne, počev od 2028. godine, za kamatu na zajam koji je Evropska unija odobrila Ukrajini koju su napale ruske trupe. Ukupno 90 milijardi evra koje su odobrile države članice trebalo bi da pomogne Ukrajini da se odupre ruskoj agresiji u naredne dve godine. Glavni iznos će, na kraju, morati da plati Rusija, kao ratnu odštetu, a kako bi se osiguralo da će Moskva izmiriti ove troškove, Unija je blokirala rusku imovinu u vrednosti od 200 milijardi evra, koja je već bila zamrznuta na njenoj teritoriji. Dopisnik Radija Rumunija iz Brisela navodi da će Evropska unija, počev od 2027. godine, plaćati samo kamate na ovaj zajam, koje će tada iznositi oko milijardu evra godišnje. Nakon toga, počev od 2028. godine, kamate će pokrivati ceo iznos od 90 milijardi evra kredita – oko 3 milijarde godišnje. Troškovi kamata biće podeljeni među državama članica i plaćan u zavisnosti od bruto domaćeg proizvoda svake države. Mađarska, Slovačka i Češka Republika su odlučile da ne učestvuju u ovom kolektivnom poduhvatu. Bruto udeo BDP-a Rumunije u ukupnom evropskom BDP-u iznosi 1,7%, ali prilagođeni udeo za plaćanje kamata raste na 1,9% od ukupnog iznosa.
Tri četvrtine Rumuna smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu, dok samo 21% veruje da je taj smer ispravan, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je u decembru sproveo institut CURS. Oko trećine građana Rumunije navodi da se njihova finansijska situacija donekle pogoršala, a 23% tvrdi da se značajno pogoršala. Više od polovine ispitanika, tačnije 51%, očekuje značajna povećanja cena u narednoj godini. Kada je reč o imidžu institucija, vojska je na prvom mestu sa 81% pozitivnih ocena, zatim slede crkva sa 76% i vatrogasna služba sa 65%. Na suprotnom polu nalaze se pravosuđe, koje pozitivno ocenjuje samo 24% ispitanika, Parlament sa 25%, kao i Vlada i Ustavni sud sa po 26%. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.067 punoletnih osoba, starosti 18 godina i više, putem intervjua licem u lice u domovima ispitanika, između 10. i 19. decembra 2025. godine.
