Više evropskog novca u Rumuniji (08.01.2026)
Evropski fondovi predstavljaju za Rumuniju najpristupačniji način da smanji razvojne razlike u odnosu na zapadne zemlje.
Dragana Diamandi и Sorin Iordan, 08.01.2026, 12:27
Evropski fondovi predstavljaju za Rumuniju najpristupačniji način da smanji razvojne razlike u odnosu na zapadne zemlje. Sredstva dodeljuje Evropska komisija za investicije u infrastrukturu, digitalizaciju, životnu sredinu, obrazovanje, zapošljavanje i ruralni razvoj. Od trenutka pristupanja Evropskoj uniji u januaru 2007. godine, pa do danas, Rumunija je dobila 106 milijardi evra i doprinelasa 35 milijardi evra budžetu zajednice.
Tokom godina, međutim, vlade u Bukureštu suočavale su se sa teškoćama u privlačenju i efikasnom trošenju ovih sredstava. Čini se da se situacija promenila. Rumunski ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Pislaru, izjavio je da su u poslednjih 6 meseci evropska sredstva počela da stižu u ekonomiju 5 puta brže i da su pokrenuti mehanizmi koji su delovali blokirano. U objavi na Fejsbuku, naveo je da uporedna analiza podataka ukazuje na masovno i neviđeno ubrzanje procesa apsorpcije u poslednjim mesecima, u poređenju sa celim periodom od početka fiskalne 2021-2027. godine, odnosno sa povećanjem sa 3 milijarde evra na 6,3 milijarde evra. Tako je, istice Pislaru, stopa apsorpcije evropskog novca porasla sa 9,91% na 20,4 procenta.
Ministar je takođe objasnio da je, pre juna 2025. godine, država u proseku isplaćivala 87 miliona evra mesečno iz evropskih fondova, dok je u drugoj polovini prošle godine taj iznos porastao na preko 456 miliona evra mesečno. Takođe, kapacitet za povrćaj novca u državni budžet eksponencijalno se povećao u prethodnom periodu – prosek je iznosio oko 54 miliona evra mesečno, dok u aktuelnom mandatu premašuje 374 miliona evra, što predstavlja skoro 7 puta veću stopu refundacije.
„Evropski fondovi su naša jedina prava šansa da nadoknadimo budžetski deficit i saniramo posledice populističkog upravljanja nacionalnim novcem u prošlosti“, napisao je ministar.
On je najavio da izvršna vlast u 2026. godini namerava da privuče najmanje 15 milijardi evra iz evropskih fondova, što je dvostruko veći iznos od istorijskog maksimuma apsorpcije. Ova sredstva će biti uložena u bolnice, škole, autoputeve, lokalnu infrastrukturu i jačanje ekonomske konkurentnosti, rekao je Pislaru.
Naredni višegodišnji finansijski okvir, za period 2028–2034, predviđa ukupna izdvajanja od 60,2 milijarde evra za Rumuniju. Što se tiče Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, zvaničnik je podsetio da je Bukurešt u decembru 2025. godine podneo Briselu četvrti zahtev za isplatu, u vrednosti od 2,6 milijardi evra, koji obukvata 62 cilja i prekretnice.
Među institucijama koje bi trebalo da dobiju sredstva nalaze se ministarstva zaštite životne sredine, energetike, pravde, finansija, zdravlja i rada. Među projektima navedenim u zahtevu za isplatu nalaze se sanacija 13 brana i modernizacija sistema zaštite od poplava, završetak listiranja paketa od do 15 odsto akcija kompanije Hidroelektrika (glavnog proizvođača električne energije u Rumuniji), digitalizacija pravosudnog sistema i sveobuhvatna poreska reforma.
