Vesti – 09.01.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 09.01.2026, 18:05
Generalni inspektorat za vanredne situacije saopštio je u petak da su rumunski vatrogasci u poslednja 24 sata kontinuirano delovali kako bi podržali vlasti i građane, kako bi efikasno upravljali vanrednim situacijama izazvanim nepovoljnim vremenskim uslovima. Prema saopštenju za javnost, snažno pojačanje vetrova, snežnih padavina i mećava imalo je posledice u 32 lokaliteta u 15 okruga, kao i u opštini Bukurešt. U tom kontekstu, vatrogasci su, zajedno sa drugim strukturama Ministarstva unutrašnjih poslova i organima nadležnim za upravljanje posledicama nepovoljnog vremena, delovali na evakuaciji vode iz kuća, dvorišta, podruma i iz nekoliko ulica. Takođe, uklonjeno je 18 stabala i 2 srušena električna stuba, koji su oštetili 6 automobila. U petak ujutru i dalje je bilo nestanka struje u 5 lokaliteta u 2 okruga, što je pogodilo preko hiljadu krajnjih potrošača – navodi se u saopštenju za javnost.
Zemlje Evropske unije su u petak preliminarno odobrile trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur nakon više od četvrt veka pregovora. Rumunija je glasala za sporazum nakon što je, zajedno sa drugim evropskim državama, zatražila i dobila dodatne garancije za zaštitu nacionalnih tržišta. Prema pisanju Politikoa, Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska su izrazile svoje protivljenje, dok je Belgija bila uzdržana. Za odluku je bilo potrebno odobrenje 15 zemalja koje predstavljaju 65% ukupnog stanovništva bloka. Prestonice Evropske unije sada treba da pošalju pismenu potvrdu. Desetine traktora blokirale su u petak saobraćaj u Milanu, u Italiji, u znak protesta protiv sporazuma. Takođe u petak, oko 50 traktora u vlasništvu francuskih poljoprivrednika, uz podršku njihovih nemačkih kolega, blokiralo je Evropski most u Strazburu, koji povezuje francuski grad sa nemačkim gradom Kel, sa druge strane Rajne, kako bi takođe protestovali. Francuski poljoprivrednici su u četvrtak marširali svojom mehanizacijom centrom Pariza kako bi izrazili svoje zahteve. To je najveći sporazum o slobodnoj trgovini koji je blok ikada potpisao. Protivnici, predvođeni Francuskom, najvećim poljoprivrednim proizvođačem u Evropskoj uniji, kažu da će to povećati uvoz jeftine hrane, potkopavajući domaće poljoprivrednike. Iz perspektive Brisela, to predstavlja veliku geopolitičku pobedu, s obzirom na rastući udeo Kine u trgovini i uticaju u Latinskoj Americi. Sporazum između Evropske unije i Merkosura stvoriće najveću svetsku zonu slobodne trgovine, koja će obuhvatiti oko 700 miliona ljudi.
Rumunska ekonomija je porasla između 1. januara i 30. septembra 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, prema revidiranim podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je ekonomski rast 0,9% na bruto seriji i 1,5% na sezonski prilagođenoj seriji. Podaci Nacionalnog instituta za statistiku pokazuju da je procenjeni bruto domaći proizvod za pomenuti period iznosio 1.416 milijardi leja, što je povećanje od 1,5% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Po granama delatnosti, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo zabeležili su povećanje doprinosa od 0,6% između dve procene. Porast je zabeležen i u veleprodaji i maloprodaji, popravkama motornih vozila, hotelima i restoranima.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su, kao odgovor na ničim izazvani napad Ukrajine na rusku predsedničku rezidenciju u Novgorodskoj oblasti u noći 9. januara, ruske snage pokrenule masovan udar na ukrajinsku teritoriju visokopreciznim, kopnenim i pomorskim oružjem dugog dometa, uključujući raketne sisteme srednjeg dometa „Orešnik“, kao i dronove. U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane takođe se navodi da su u napadu pogođeni proizvodni objekti bespilotnih letelica. Najmanje četiri osobe su poginule, a desetine su povređene u Kijevu, saopštile su vlasti u petak. Policija je izvestila da je nekoliko stambenih zgrada pogođeno dronovima. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je među poginulima i jedan lekar, a četvorica spasilaca su povređena. Rekao je da je u napadu oštećena kritična infrastruktura, a delovi grada su ostali bez struje i vode.
Američki predsednik Donald Tramp je u četvrtak objavio da će, nakon napada na pomorske brodove na Karibima i Pacifiku, Sjedinjene Američke Države izvršiti „kopnene“ napade protiv kartela, ne precizirajući tačno gde, piše AFP. Podsetimo se da su SAD tokom leta rasporedile značajne vojne snage na Karibe i bombardovale brodove iz Venecuele u ime borbe protiv trgovine drogom. Stručnjaci, nevladine organizacije i zvaničnici Ujedinjenih nacija su doveli u pitanje legalnost ovih operacija. Krajem decembra, američki lider je izjavio da su SAD uništile sidrište u Venecueli koje su koristili brodovi za trgovinu drogom. U međuvremenu, Senat Sjedinjenih Država pristao je da glasa o rezoluciji kojom se predsednik poziva da zatraži odobrenje Kongresa za sve buduće vojne operacije u Venecueli.
Protesti u Iranu nastavljeni su u četvrtak, 12. dan zaredom, a najveće demonstracije održane su u Teheranu. Vlasti su blokirale internet širom zemlje, kao i telefonske komunikacije. Protesti su izbili 28. decembra na Velikom bazaru u Teheranu i proširili su se na više od 50 gradova u svim provincijama Irana, javlja Bi-Bi-Si. U početku su izbili zbog teške ekonomske krize sa kojom se zemlja suočava i devalvacije iranskog rijala, ali su se na demonstracijama čula i skandiranja antivlade. Ajatolah Hamnei, vrhovni vođa Irana, pretio je demonstrantima i optuživao ih da su „strani plaćenici“ u službi američkog predsednika Donalda Trampa. Američkom lideru je rekao da treba da se brine o svojoj zemlji, javlja Rojters. Iranske nevladine organizacije van zemlje navode da je između 34 i 45 demonstranata, uključujući decu, ubijeno, a preko 2.000 uhapšeno nakon sukoba između snaga bezbednosti i demonstranata.
