Vesti – 12.01.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 12.01.2026, 17:56
Povećanje poreza i taksi za zgrade, zemljište i vozila doneće, u Rumuniji, procenjeno povećanje prihoda iz ovog izvora za približno 3,7 milijardi leja (oko 740 miliona evra) u 2026. godini, a prikupljeni novac će ostati u lokalnim budžetima, jer državni budžet više ne može da obezbedi sve veće transfere sredstava kao rezultat budžetskog deficita, navela je vlada u Bukureštu u saopštenju. Prema navedenom izvoru, stari porezi nisu uzimali u obzir tržišnu vrednost zgrade u slučaju pojedinaca, nisu bili ažurirani stopom inflacije, a stopa naplate je bila niska, što je generisalo značajne gubitke prihoda za lokalne vlasti. Istovremeno, reforma centralne i lokalne administracije, koja bi smanjila javnu potrošnju, ostaje na dnevnom redu vladajuće koalicije. Vlada namerava da ovog meseca preuzme odgovornost u parlamentu za reformu administracije.
Rumunija je spremna sa dovoljno prirodnog gasa, čak i ako je zbog hladnog vremena potrošnja povećana za približno 17% u poređenju sa godišnjim prosekom za ovaj period, uverio je ministar energetike Bogdan Ivan. Nivo popunjenosti ležišta je 65%, 11 procenata više od proseka Evropske unije, a proizvodnja energije je dovoljna da stanovništvo bez problema prebrodi ovu zimu, izjavio je ministar na kraju današnjeg sastanka Nacionalne energetske komande. Ivan je podsetio da su 1. novembra ležišta gasa bila puna. Što se tiče grejanja stanovništva, ministar je naveo da je bilo nekoliko poteškoća u Krajovi (na jugozapadu), koje su u međuvremenu otklonjene, ali je precizirao da u Bukureštu i dalje postoje problemi zbog oštećenja cevi za transport toplote. Jutros je Rumunija zabeležila proizvodnju električne energije od skoro 7.500 megavata i potrošnju od 8.600. Prema podacima sa internet stranice operatera prenosa Transelektrika, deficit je pokriven uvozom, što predstavlja približno 10% potreba.
Rumunija je dostigla važnu prekretnicu u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti u sektoru poluprovodnika, sa preko 375 miliona evra u inovacionim projektima – objavio je u ponedeljak ministar ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma, Irineu Darau. Dodao je da se Rumunija priprema za nove Važne projekate od zajedničkog evropskog interesa, u ključnim oblastima za budućnost. Prema rečima vlade, kroz ovu inicijativu, Rumunija ima za cilj da proširi učešće u strateškim industrijskim projektima, ojača nacionalni inovacioni ekosistem i privuče nova evropska sredstva za razvoj nacionalne ekonomije.
Ministar finansija, Aleksandru Nazare, boravi u zvaničnoj poseti Parizu, gde predvodi rumunsku delegaciju na proceni u okviru Komiteta za ekonomski i razvojni pregled (EDRC), događaja koji označava jednu od poslednjih faza u procesu pristupanja Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U saopštenju za štampu institucije navodi se da su cilj sastanaka ovih dana potvrda puta ekonomskih reformi Rumunije, a procene i razmene mišljenja su relevantne ne samo za potvrđivanje postignutog napretka, već i za potkrepljivanje uravnotežene i otporne strategije ekonomskog rasta. One doprinose jačanju kredibiliteta Rumunije pred međunarodnim partnerima i stvaranju pretpostavki za stabilnu ekonomsku klimu, orijentisanu ka dugoročnom razvoju i realnoj konvergenciji sa razvijenim ekonomijama, objasnio je ministar Aleksandru Nazare.
Rumunski ministar pravde Radu Marinesku negirao je optužbe u onlajn publikaciji da je plagirao svoju doktorsku disertaciju. U objavi na Fejsbuku, ministar je rekao da je poštovao smernice i standarde etike i naučnog kvaliteta, u skladu sa zakonom iz 2009. godine, kada je završio svoj rad. Prema članku, više od polovine doktorske disertacije ministra Radua Marineskua iz prava je plagirano. To je oko 140 stranica od 247 stranica disertacije, stranice preuzete iz tri druga rada. Međutim, ministar pravde osporava ovu analizu, za koju kaže da nije napravljena na osnovu bilo kakvog softvera za plagijat. U istoj objavi, Radu Marinesku se pita zašto su se optužbe za plagijat pojavile baš u trenutku kada je Ministarstvo pravde započelo postupke za izbor rukovodilaca tužilaštava.
Sporazum između Evropske unije i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur trebalo bi da bude potpisan u subotu, 17. januara, nakon što su države članice u petak odobrile dokument kvalifikovanom većinom. Rumunija je glasala za sporazum. Sporazum, o kome se pregovaralo skoro 25 godina, obuhvata trgovinske odnose između Evropske unije i Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja. Merkosur će ukinuti carine na 91% evropskog izvoza, uključujući automobile, sa sadašnjih 35%, tokom perioda od 15 godina. Zauzvrat, Evropska unija će postepeno ukinuti carine na 92% izvoza Merkosura, tokom perioda do 10 godina. Evropski poljoprivrednici se protive sporazumu, optužujući ga da otvara tržište Evropske unije jeftinom uvozu južnoameričkih poljoprivrednih proizvoda koji nisu u skladu sa evropskim standardima zaštite životne sredine i bezbednosti hrane. U 2024. godini, vrednost trgovine Evropske unije sa Merkosurom bila je preko 111 milijardi evra.
Evropski parlament danas je saslušao komesara Olivera Varheljija u skandalu u kojem je Mađarska optužena za špijunažu u institucijama Evropske unije. Dopisnik Radio Rumunije iz Brisela podseća da su u oktobru prošle godine novinari iz Mađarske, Nemačke i Belgije objavili zajedničku istragu prema kojoj su između 2012. i 2018. godine budimpeštanske obaveštajne službe navodno pokušale da regrutuju zvaničnike iz evropskih institucija u Briselu. Akcije su navodno sprovedene preko špijuna pod diplomatskom pokrivenošću u mađarskom predstavništvu u belgijskoj prestonici, kojim je u to vreme rukovodio sadašnji komesar Oliver Varhelji. I Budimpešta i mađarski komesar su negirali optužbe, a prva istraga Evropske komisije nije donela ništa novo.
Komunikacije su i dalje blokirane u Iranu, ali protesti protiv režima nisu prestali. Odatle su se pojavile slike koje prikazuju snage reda u akciji protiv demonstranata, kao i veliki broj leševa. Prema američkoj štampi, očekuje se da će se predsednik Donald Tramp sastati sa višim savetnicima kako bi razgovarali o opcijama u vezi sa Iranom, koje uključuju vojne udare, upotrebu sajber oružja i pružanje onlajn pomoći demonstrantima. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije podseća da je za Iran na snazi upozorenje za putovanja nivoa 8/9 – Izbegavajte sva putovanja za celu teritoriju. U slučaju da se već nalaze na teritoriji Islamske Republike Iran, Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije preporučuje rumunskim državljanima da izbegavaju učešće u demonstracijama i gužvi i da odgovorno procene potrebu za ostankom u ovoj zemlji.
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova podseća da je na snazi upozorenje za putovanja nivoa 8/9 za Iran – Izbegavajte svako putovanje na celoj teritoriji, u kontekstu nastavka demonstracija protiv islamskog režima u Teheranu i povećanog rizika od eskalacije. U slučaju da se već nalaze na teritoriji Islamske Republike Iran, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje rumunskim državljanima da izbegavaju učešće u demonstracijama i na mestima sa puno ljudi i da odgovorno procene potrebu za ostankom u ovoj zemlji. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova snažno preporučuje rumunskim državljanima koji se nalaze u Islamskoj Republici Iran da prijave svoje prisustvo rumunskoj ambasadi u Teheranu, na broj telefona za hitne slučajeve misije: +98 21 77647570. Trenutno, telefonski broj funkcioniše samo putem GSM poziva, a pozivanje putem aplikacija za razmenu poruka je nemoguće, zbog nedostatka pristupa internetu. U slučaju da rumunski državljani imaju poteškoća u kontaktiranju diplomatskog predstavništva, alternativno mogu pozvati telefonski broj +98 21 77539041, pozivi će biti preusmereni na Centar za kontakt i podršku rumunskim državljanima u inostranstvu, a operateri Kol centra će ih obavljati 24 sata dnevno.
Sinoć je u Los Anđelesu održana 83. dodela Zlatnih globusa. Film „Jedna bitka za drugom“ osvojio je četiri nagrade, uključujući za najbolji scenario i najboljeg reditelja – Pola Tomasa Andersona. Nagrada za najbolju glumicu u drami otišla je Džesi Bakli, za ulogu u filmu „Hamnet“, filmu koji je osvojio i nagradu za najbolju dramu. Nagrada za najboljeg glumca u drami otišla je Vagneru Mouri, za film „Tajni agent“. Poznate Helen Miren i Sara Džesika Parker nagrađene su počasnim Zlatnim globusima za svoja dostignuća i doprinos tokom karijera u televiziji i filmu.
