Vesti (13.01.2026)
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Dragana Diamandi, 13.01.2026, 11:09
Serija događaja „Svetske kulture na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru. Hajde da se razvijamo zajedno!“ nastavljena je izdanjem koje je posvećeno Srbiji, od 10. do 12. januara 2026. godine. Akademska zajednica Zapadnog univerziteta u Temišvaru (UVT) је pozvala sve zainteresovane da učestvuju u novom izdanju serije događaja „Svetske kulture na Zapadnom univerzitetu. Hajde da se razvijamo zajedno!“ tokom ovog važnog prazničnog perioda, najavili su organizatori. Predloženi program imao je za cilj produbljivanje veza zajednice i isticanje značaja akademske i kulturne diplomatije u aktuelnom globalnom kontekstu. Javnost je mogla da otkrije srpsku kulturu kroz dva posebna događaja, koji su spojili tradiciju, muziku i igru. U subotu, 10. januara, u Auli Magna UVT, predstavljene su igre u produkciji ansambla Mladost, u koreografiji Senadina Krstića, eksplozija ritma i energije, događaj čiji je moderator bila Đurđina Kandić, lektor srpskog jezika. U ponedeljak, 12. januara, amfiteatar A01 bio je domaćin tradicionalnih koledarskih pesama, istraživanja zimskih tradicija Srbije, sa specijalnim gostima i pričama o identitetu, običajima i kulturnom nasleđu. Počasni gosti ovog izdanja bili su konzul Republike Srbije u Temišvaru, Ivana Jakšić Matović, Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. Događaj su pripremile Đurđina Kandić, lektor srpskog jezika na UVT-u, i Radoslava Glišović, professor u Gimnaziji Dositej Obradović. Danas, možda više nego ikad, razumevanje svetskih kultura postaje ne samo akademski poduhvat, već i instrument kulturne diplomatije. U svetu koji je podeljen zbog raznih kriza, kulturna diplomatija predstavlja jedan od najsuptilnijih, ali i najodrživijih oblika dijaloga. I, pošto je Zapadni univerzitet u Temišvaru institucija posvećena ne samo obrazovanju, već i razvoju otvorenog, inkluzivnog i globalnog razmišljanja, ponosni smo što smo domaćini ovog događaja, rekli su organizatori.
Zajednica srba i lipovljana u Rumuniji, kao i pravoslavci iz Republike Moldavije, 7. Januara su proslavili Božić. Razlika od 13 dana u odnosu na druge hrišćane posledica je poštovanja starog kalendara. Na primer, u srpskoj crkvi u Gaju (županija Arad), desetine vernika okupile su se na Badnje veče na tradicionalnoj službi, nakon čega su, prema tradiciji, zapalili badnjak. Plamen simbolizuje sreću, zdravlje, plodnost useva i stoke, kao i trijumf svetlosti nad tamom. Darko Voštinar, predsednik Saveza Srba u Aradu, rekao je da je to nova prilika za ujedinjenje sa zajednicom. Posebnost srpskog pravoslavlja je paljenje badnjaka. Badnjak predstavlja drvo koje su pastiri doneli u pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist. Na neki način, ova toplina koju hrast daje, grli nas ovih dana i daje nam dašak topline i nekako greje naše duše. Darko Voštinar je dodao da je za proslavu Badnje večeri, ali i Božića, pripremljena česnica, kolač u kome je sakriven novčić, a kaže se da onaj ko pronađe novčić ima sreće cele godine.
Savez Srba u Rumuniji uputio je povodom rođenja Isusa Hrista srdačne čestitke. Neka radost ovih svetih dana ispuni vaše domove mirom, toplinom i slogom i unese nadu, veru i snagu u vaša srca za sve izazove koji nas očekuju. Neka nas Božić podseti na važnost jedinstva, međusobnog poštovanja i očuvanja našeg jezika, kulture i tradicije. Želimo vam dobro zdravlje, ličnu i porodičnu sreću, preneo je i Savez Srba u Rumuniji, povodom Božića po julijanskom kalendaru.
Prošle godine, muzeji u Krajovi imali su najviše posetilaca ikada zabeleženih, dostigavši 115.000, objavio je predsednik Okružnog veća Dolž, Kozmin Vasile. Prema navedenom izvoru, sve kulturne institucije podređene Veću postavile su nove rekorde posećenosti u 2025. godini, a iznenađenje je bio veliki broj stranaca, posebno tokom zimskih praznika. Po prvi put, Muzej Oltenije, sa svim svojim odeljenjima, značajno je premašio broj od 60.000 posetilaca, a Muzej umetnosti se približio broki od 50.000. Muzej knjige i rumunskog egzila takođe je imao 6.000 posetilaca, što je značajan broj, s obzirom na posebnu specifičnost kulturne institucije. I prvih dana 2026. godine očekivan je značajan broj posetilaca, zbog praznika, ali i zbog srpskih turista, koji su u velikom broju došli u Krajovu da proslave Božić po julijanskom kalendaru, rekao je predsednik Okružnog veća. Kozmin Vasile navodi da će ove godine biti otvorene nove kulturne institucije, diverzifikujući muzejsku ponudu grada. Nakon što će biti završeni radovi rehabilitacije spomen-kuće pesnika Elene Farago i Aleksandra Makedonskog nudiće posetiocima klasična, ali i digitalna muzejska iskustva.
