Vesti – 26.02.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 26.02.2026, 16:06
Apsorpcija evropskih sredstava i ubrzanje tempa realizacije investicionih projekata su prioriteti Vlade u Bukureštu u narednom periodu, rekao je premijer Rumunije Ilie Boložan evropskim zvaničnicima sa kojima se danas sastao u Briselu. Program premijera počeo je oko 13:00 časova po rumunskom vremenu, sa nekoliko zatvorenih sastanaka. Pre svega, sa izvršnom potpredsednicom Evropske komisije, Roksanom Minzatu, sa kojom je razgovarao o apsorpciji sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i evropskih socijalnih politika ili mogućnostima i uticaju za Rumuniju. Fokus je bio na ranjivim kategorijama stanovništva, ruralnim područjima i Erazmus programima za studente. Sledeći sastanak bio je sa evropskim komesarom Valdisom Dombrovskisom, sa kojim je Bolojan razgovarao o budžetskom deficitu Rumunije, ali i o PNRR-u, gde Rumunija teži da apsorbuje što više sredstava u preostalom vremenu, pa čak i da povrati određena sredstva iz 3. tranše. Konačno, poslednji sastanak iza zatvorenih vrata bio je sa predsednicom Komisije, Ursulom fon der Lajen, sa kojom rumunski premijer učestvuje u pokretanju programa finansiranja EastInvest, programa sa budžetom od 28 milijardi evra, od kojeg Rumunija i države na istočnom krilu mogu imati koristi.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) revidirala je naniže prognozu rasta rumunske ekonomije za 2026. godinu na 1,2%, u poređenju sa 1,6% koliko je procenjeno u septembru, navodi se u izveštaju „Regionalni ekonomski izgledi“, koji je danas objavila ova međunarodna finansijska institucija. Rast u 2026. godini kao i predviđeni napredak od 2,2% u 2027. podržani su projektovanim vrhuncem apsorpcije evropskih sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i poboljšanjem trgovinskog bilansa. Nasuprot tome, slaba spoljna potražnja predstavlja značajan rizik negativnih kretanja – predviđa Evropska banka za obnovu i razvoj. Za 2025. godinu, finansijska institucija ukazuje na smanjeni rast od 0,9% BDP-a Rumunije i fiskalni deficit na približno 8%, koji će 2026 pasti na 6,2% BDP-a. Povećanje PDV-a i cena energije dovelo je, krajem prošle godine, do povećanja godišnje stope inflacije na vrhunac od 9,7%, što je najviši nivo u EU.
Ministar zdravlja Aleksandru Rogobete i regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Anri P. Kluge, potpisali su u četvrtak Dvogodišnji sporazum o saradnji 2026-2027. Prema rečima ministra, sporazum „je zasnovan na realnosti našeg zdravstvenog sistema i na ciljevima pretpostavljenim Nacionalnom zdravstvenom strategijom 2023-2030, pružajući Rumuniji tehničku podršku i međunarodnu stručnost“. Aleksandru Rogobete je takođe napisao na društvenoj mreži da sporazum jača napore za smanjenje smrtnosti koja se može izbeći i nejednakosti između urbanih i ruralnih sredina, i jača kapacitete za pripremu i reagovanje na vanredne situacije. Rumunija ima koristi, dodao je ministar, od podrške za procenu rizika, ažuriranje nacionalnih planova intervencije i organizovanje operativnih vežbi. Aleksandru Rogobete takođe je izjavio da dokument nudi Rumuniji međunarodnu validaciju, pristup stručnosti na evropskom nivou i koherentan okvir za ubrzavanje reformi.
Dva aviona F-16 su sinoć podignuta u vazduh nakon što su radari Ministarstva odbrane signalizirali prisustvo drona u vazdušnom prostoru Rumunije, u kontekstu nove serije napada koje je Rusija pokrenula na ukrajinske luke na Dunavu. Nakon toga, vlasti su takođe izdale poruku RO-ALERT za stanovništvo u severnom okrugu Tulča, upozoravajući na rizik od pada objekata iz vazdušnog prostora. Upozorenje je prekinuto nakon otprilike 30 minuta, a Ministarstv odbrane (MapN) je navelo da životi ljudi ni u jednom trenutku nisu bili dovedeni u opasnost. Od početka godine, još su tri poruke RO-ALERT izdate u okrugu Tulča, usred rata u susednoj Ukrajini.
Rumunija je u januaru zabeležila najvišu godišnju stopu inflacije u Evropskoj uniji, od 8,5%. Prema podacima koje je objavio Evrostat, na ovoj listi slede Slovačka i Estonija, u kontekstu u kojem je prosek na nivou Evropske unije blago pao na 2%. Na suprotnom kraju su Francuska, Danska, Finska i Italija.
U Rumuniji, sindikati prosvete su, u otvorenom pismu upućenom predsedniku Nikušoru Danu, zatražili da se pokrene projekat reforme obrazovnog sistema, koji bi pronašao uspešna rešenja za probleme sa kojima se suočava taj sektor. Takođe sindikalisti traže od predsednika da skrene pažnju vladajućoj koaliciji na zahteve kao što je ukidanje mera koje se smatraju antiobrazovnim, a koje su preduzete prošle godine: povećanje broja učenika po odeljenju, povećanje nastavne norme, smanjenje satnice.
Dekretom koji je potpisala predsednica Maja Sandu, devet osoba koje su obavljale ili obavljaju funkcije u okviru separatističkog režima u Pridnjestrovlju lišeno je državljanstva Republike Moldavije. Među ciljanim osobama su takozvani ministar unutrašnjih poslova, bivši takozvani zamenik ministra pravde, kao i bivši i sadašnji poslanici Pridnjestrovlja. Oduzimanje državljanstva pokrenuto je nakon obaveštenja Bezbednosno-obaveštajne službe (SIS) u Kišinjevu, zbog počinjenja posebno teških dela koja štete interesima Republike Moldavije. Predsedništvo u Kišinjevu ističe da su poštovanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Moldavije osnovni principi koji se ne mogu kršiti. Podsećamo da je 1992. godine u Pridnjestrovlju, istočnom delu Republike Moldavije, došlo do vojnog sukoba između moldavskih i separatističkih trupa koje je podržavala ruska vojska. Nakon sukoba, Pridnjestrovlje je proglasilo svoju autonomiju, a Rusija je to iskoristila kao sredstvo pritiska da utiče na politiku Republike Moldavije na najvišem nivou.
Predstavnici Ukrajine i Sjedinjenih Država razgovaraće danas u Ženevi o posleratnoj obnovi Ukrajine. Kijev se nada da će privući 800 milijardi dolara javnih i privatnih sredstava tokom narednih 10 godina, javlja Rojters, napominjući da je Svetska banka u ponedeljak procenila da će za obnovu ukrajinske ekonomije biti potrebno najmanje 588 milijardi dolara. Zemlja je pretrpela ogromna razaranja od ruskih napada. Neki gradovi u priobalnom području su praktično potpuno uništeni, a energetska infrastruktura je ozbiljno oštećena. U razgovorima u Ženevi učestvuju šefovi delegacija uključenih u trostrane mirovne pregovore: sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Rusten Umerov, s jedne strane, i predstavnici predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, s druge strane. Rusija neće biti prisutna na ovoj rundi razgovora, ali se očekuju novi trostrani razgovori u martu, rekao je juče Volodimir Zelenski nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Donaldom Trampom.
Treća runda pregovora između SAD i Irana o iranskom nuklearnom programu održaće se danas u Ženevi. Razgovori bi mogli biti ključni u odlučivanju o tome da li se može postići sporazum, javljaju novinske agencije. Iran je ponudio kompromise u vezi sa svojim nuklearnim programom, uključujući razblaživanje visoko obogaćenog uranijuma, kako bi ubedio administraciju u Vašingtonu da ne namerava da gradi nuklearno oružje. Zauzvrat, vlasti u Teheranu žele ukidanje američkih sankcija i insistiraju na svom pravu da obogaćuju uranijum. Američki državni sekretar Marko Rubio opisao je odbijanje vlasti u Teheranu da razgovaraju o programu balističkih raketa svoje zemlje kao „veliki problem“. U međuvremenu, Sjedinjene Države su rasporedile velike pomorske snage blizu iranske obale uoči mogućih udara na Islamsku Republiku. 19. februara, predsednik SAD Donald Tramp rekao je da Teheranu daje oko 10 do 15 dana da postigne sporazum.
