Vesti – 02.03.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 02.03.2026, 18:06
Situaciju rumunskih građana koji se nalaze u području koje se graniči sa Iranom, zbog sukoba u regionu, analizirali su u ponedeljak u Bukureštu premijer Ilije Boložan i neki ministri kabineta. Rumunske vlasti su odlučile da usmere svoje napore na bezbedan povratak Rumuna iz rizičnih područja kući. Prva grupa od 300 Rumuna, evakuisanih iz Izraela preko Egipta, stigli su u zemlju u ponedeljak uveče sa dva aviona kompanije TAROM, a u narednom periodu biće organizovani i drugi letovi za repatrijaciju hodočasnika i drugih rumunskih građana koji su zatražili konzularnu podršku. Takođe se sprovode neophodne pripreme za vraćanje kući Rumuna iz drugih bliskoistočnih država pogođenih ratom. Deci i medicinskim slučajevima će biti dat prioritet. Rumunija će, zajedno sa drugim državama članicama Evropske unije, aktivirati i Evropski civilni mehanizam. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu nema informacije o povređenim rumunskim građanima u kontekstu događaja na Bliskom istoku, rekla je u ponedeljak šefica diplomatije Oana Coju. Tokom ponedeljka je pokrenut poseban WhatsApp kanal posvećen onima na Bliskom istoku, dodala je Coju, napominjući da se situacija u regionu pogoršava i da ministarstva koordiniraju kako bi Rumunima pružila neophodnu pomoć.
Rumunski ministar pravde Radu Marinesku objavio je u ponedeljak da je predložio Kristinu Kirijak za mesto generalnog tužioca, Viorela Čerbua – šefa Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Kodrina Mirona – šefa Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. U selekciji organizovanoj između 8. januara i 2. marta, kako bi se formulisali predlozi za nominacije za mesta generalnog tužioca i zamenika generalnog tužioca, glavnog tužioca i zamenika glavnog tužioca Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije, kao i glavnog tužioca i zamenika glavnog tužioca Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, učestvovalo je 19 kandidata. Pozicije generalnog tužioca Tužilaštva pri Visokom kasacionom sudu i mesto glavnog tužioca Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije ostaju upražnjene od 31. marta, a mesto glavnog tužioca Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma – od 14. aprila.
Vladajuća koalicija (PSD, PNL, USR, UDMR) u Bukureštu odlučila je da će se u sredu održati sastanak o zatvaranju budžeta, u punom formatu, kako bi se finalizovala sva poglavlja i usvojila forma dogovorena na nivou koalicije. Prema saopštenju sa sastanka, vladajuća koalicija, koja se sastala u ponedeljak na radnom sastanku, analizirala je glavne komponente državnog budžeta za 2026. godinu. Diskusije su se fokusirale na strukturu budžeta, prioritete finansiranja i opšti okvir neophodan za obezbeđivanje ekonomske stabilnosti i efikasnog funkcionisanja državnih institucija. Izneti su zapažanja i predlozi u vezi sa raspodelom budžeta za suštinske oblasti, sa zajedničkim ciljem izgradnje održivog, realističnog budžeta usmerenog ka glavnim potrebama građana i privrede.
Radio Rumunija je danas pokrenuo nacionalnu kampanju za podizanje svesti „Ostanite bezbedni na mreži“, novinarsku i obrazovnu inicijativu posvećenu bezbednosti maloletnika u sajber prostoru, ali i roditelja i nastavnika. Projekat će pokrenuti debatu o stvarnim rizicima interneta, od tragičnih viralnih izazova do uznemiravanja i digitalne zavisnosti, sa ciljem da se adolescenti pravilno informišu o opasnostima kojima su izloženi na društvenim mrežama. Kampanja će se odvijati na svim frekvencijama Radio Rumunije i u virtuelnom okruženju, a tokom njenog trajanja, studiji stanica Rumunske radiodifuzije će ugostiti pedijatrijske psihologe i psihijatre, specijaliste za sajber kriminal iz rumunske policije, stručnjake za veštačku inteligenciju i odgovorne kreatore sadržaja.
Narodna banka Rumunije objavila je da očekuje da će inflacija porasti na oko 10% u junu, a zatim pasti na 4% u decembru. Prema Narodnoj banci, očekuje se da će inflacija pasti na 2,9%, unutar ciljanog raspona, tek do kraja sledeće godine. Nove procene dolaze manje od dve nedelje nakon što je Narodna banka Rumunije predstavila svoj kvartalni izveštaj u kojem je revidirala naviše, na 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predvidela da će ona dostići 2,7% u 2027. godini.
Francuska će povećati broj svojih nuklearnih bojevih glava, čime će ući u novu fazu nuklearnog odvraćanja, najavio je u ponedeljak predsednik Emanuel Makron u govoru o nuklearnom odvraćanju, javljaju AFP i Rojters. „Trenutno živimo, geopolitički, u periodu previranja punom izazova i naši sunarodnici su toga potpuno svesni. Ovaj period opravdava pooštravanje našeg modela“, rekao je francuski šef države u govoru u bazi na Il Longu (Finister). Makron je takođe rekao da će Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo „sarađivati na projektima raketa veoma dugog dometa“. Nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo blok Evropske zajednice 2020. godine, Francuska je ostala jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji. Francuska poseduje 290 od približno 12.200 nuklearnih oružja koliko postoji širom sveta, što je čini četvrtom najvećom nuklearnom silom, posle Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je u ponedeljak da je vojna operacija koju je naredio predsednik Donald Tramp protiv Irana već dovela do promene režima u zemlji. Rekao je da to neće biti „beskrajan“ sukob, iako nije isključio moguću kopnenu intervenciju, javili su Rojters, AFP i EFE. U ponedeljak je Iran nastavio napade na nekoliko arapskih država u kojima se nalaze američke baze. Jedna od najvećih rafinerija na Bliskom istoku, Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji, koja prerađuje 550.000 barela dnevno, privremeno je zatvorena nakon napada iranskog drona. Prema saudijskoj državnoj naftnoj kompaniji Aramko, nije bilo žrtava niti materijalne štete. Iran je lansirao rakete na države Zaliva od prvog dana rata i pogodio je brojne civilne ciljeve, ali tvrdi da je gađao samo američke ciljeve. U ponedeljak su teheranske snage lansirale dronove i rakete na Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Bahrein i Kuvajt. Kuvajt je takođe objavio da se nekoliko američkih vojnih aviona srušilo na njegovoj teritoriji, ali da su piloti uspeli da se katapultiraju. Izrael je saopštio da je vođa libanskog šiitskog pokreta Hezbolah, Naim Kasem, meta likvidacije nakon što je grupa pokrenula napad kako bi osvetila smrt ajatolaha Hamneija. Teheran je saopštio da će uskoro biti imenovan novi vrhovni vođa. Najčešće se pominje ime ajatolaha Alireze Arafija, člana Prelaznog saveta, koji vodi zemlju od nedelje.
U ovom trenutku, nema razloga da cena goriva u Rumuniji dostigne 10 leja po litru usred sukoba na Bliskom istoku, rekao je ministar energetike Bogdan Ivan. On je izjave na ovu temu okarakterisao kao spekulacije i precizirao da povećanje od više od 3-5 banija na pumpama nije opravdano. Ministar je dodao da je Rumunija spremna sa rezervama koje su na nacionalnom nivou i sa onima za vanredne situacije koje mogu biti isporučene u izuzetnim situacijama kako bi se održala stabilnu cenu benzina i dizela. Izjava dolazi u kontekstu u kojem je cena sirove nafte marke Brent za isporuku u aprilu porasla za 14% na otvaranju azijskih berzi, dostigavši 82,37 dolara po barelu, što je najviši nivo od januara 2025. godine, a američka nafta je takođe zabeležila dvocifren rast, javlja Rojters. Nakon početnog skoka, cene su izgubile deo svojih ranih dobitaka, ali su i dalje u porastu od oko 6% u odnosu na petak uveče. Nagli rast dolazi nakon što su Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli napade na Iran tokom vikenda. Iran je odgovorio kontranapadima i ograničio isporuku kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalnu trgovinu energijom. Oko petine svetskih dnevnih pošiljki nafte prolazi kroz Ormuski moreuz, a svaki poremećaj bi mogao da podigne cene energije i poremeti globalna tržišta, napominje Rojters.
