Vesti – 12.03.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 12.03.2026, 18:07

Rumunija i Ukrajina su strateški partneri od četvrtka. Deklaraciju, koja podiže bilateralne odnose na najviši nivo, potpisali su u Bukureštu predsednici dve države, Nikušor Dan i Volodimir Zelenski. Ovaj čin predstavlja važan trenutak u bilateralnim odnosima, rekao je Nikušor Dan, dodavši da na ovaj način dve zemlje preuzimaju međusobno poverenje, odgovornost za svoje građane i za ovaj deo Evrope. Rumunski predsednik je napomenuo da je sa svojim kolegom razgovarao i o rumunskoj manjini u Ukrajini. Rekao je da je dobio garancije u vezi sa nastavkom rada škola na rumunskom jeziku i za sva druga prava rumunske manjine. Zauzvrat, Volodimir Zelenski je izjavio da Rumunija i Ukrajina imaju potencijal za saradnju u oblasti energetike, napominjući da dve zemlje sarađuju i u cilju otvaranja novih graničnih prelaza. Zahvalio se na stavu koji su Bukurešt i rumunski građani imali tokom 4 godine ruskog rata u Ukrajini. Dan i Zelenski su potpisali i sporazum o zajedničkoj proizvodnji dronova, kao i okvir za saradnju u oblasti energetike.

Nijedna kompanija nije bila spremna da kupi čeličanu Liberty Galaci po početnoj ceni međunarodne aukcije zakazane za četvrtak. Prema rečima administratora fabrike, kompanija Euro Insol i CITR, pet velikih kompanija, uključujući jednu iz Rumunije, kupilo je specifikacije, ali se nijedna od njih nije registrovala za aukciju niti dala bilo kakve ponude, a razlog je visoka početna cena – 700 miliona evra. Predsednik Euro Insol-a Remus Borza rekao je da bi u roku od 30 dana i ako rumunska vlada pristane, mogla biti organizovana druga aukcija na kojoj bi tražena cena bila smanjena, ali ne ispod 450 miliona evra. Čeličana u Galatiju ima oko 3.000 zaposlenih, koji su od septembra prošle godine u tehničkoj nezaposlenosti.

Rumunska vlada usvojila je nacrt zakona o ugovaranju zajma od 500 miliona evra od Evropske investicione banke za izgradnju autoputa Sibinj – Pitešti, koji bi trebalo da bude završen 2028. godine. Zajam će biti dostupan 36 meseci i pokriće polovinu ukupnih troškova projekta. Izvršna vlast je takođe odobrila regulatorni akt kojim se nastavlja proces pojednostavljivanja pravila za finansiranje iz evropskih fondova za poljoprivrednike u sektoru stočarstva i voćarstva, kao i memorandum koji će omogućiti Rumuniji da učestvuje u važnim projektima od evropskog interesa u oblasti poluprovodnika. Nacrt državnog budžeta za ovu godinu je takođe na dnevnom redu kabineta ministara. Premijer Ilije Bolo\an je izjavio da želi da zakon usvoji izvršna vlast do kraja ove nedelje, kako bi se brzo mogao poslati Parlamentu na raspravu i glasanje.

Cene goriva su značajno porasle u Rumuniji, nakon početka novog sukoba na Bliskom istoku. U tom kontekstu, vlada u Bukureštu priprema prvu meru podrške za prevoznike. Ministarstvo finansija objavilo je nacrt odluke kojom bi se do kraja ove godine produžila šema podrške koja kompenzuje akcizu na dizel, a pomoć će biti povećana na 85 banija po litru dizela, sa trenutnih 65 banija. Globalno, finansijska tržišta čekaju oslobađanje ogromne količine nafte iz strateških rezervi velikih sila, kako bi se suprotstavila eksploziji tarifa. Odluku su u sredu u Parizu doneli predstavnici 32 zemlje članice Međunarodne agencije za energiju. 400 miliona barela uskoro bi stiglo na svetsko tržište – najveća količina resursa ikada oslobođena iz ovih rezervi. Istovremeno, militarizacija Ormuskog moreuza je u centru zabrinutosti svetskih lidera, s obzirom na njegovu ključnu ulogu u transportu ugljovodonika. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je sve lidere G7 da koordiniraju svoje napore kako bi brzo obnovile slobodu plovidbe i pomorsku bezbednost.

Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Poljska mogle bi da poboljšaju produktivnost rada do 10-15% kroz široko rasprostranjeno usvajanje digitalnih tehnologija, posebno softvera i alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, navodi se u najnovijem izveštaju koji je u četvrtak objavila Grupa Svetske banke. Prema izveštaju, brže i šire usvajanje novih tehnologija – posebno među malim i srednjim preduzećima – doprinelo bi ubrzanju ekonomskog rasta i jačanju konkurentnosti u celom regionu. Potrošnja za istraživanje i razvoj u četiri zemlje trenutno je ispod proseka Evropske unije, na manje od 1,5% bruto domaćeg proizvoda, u poređenju sa 2,2% na nivou bloka zajednice.

Rumunski parlament je u sredu odobrio zahtev za privremeno raspoređivanje dela američke odbrambene opreme i vojnih snaga u Rumuniji u kontekstu krize na Bliskom istoku. Odluka je prethodno doneta na sastanku Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu, koji je sazvao predsednik Nikušor Dan. Prema rečima šefa države, reč je o avionima za dopunjavanje gorivom, opremi za praćenje i opremi za satelitsku komunikaciju u vezi sa protivraketnim odbrambenim štitom u Deveselu (jug). Takođe na sastanku u sredu, članovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu razgovarali su o situaciji Rumuna zahvaćenih ratom na Bliskom istoku, kao i o ekonomskim posledicama sukoba, uključujući povećanje cena na međunarodnom tržištu nafte.

Trinasti je dan rata na Bliskom istoku, a režim u Teheranu je zapretio da će od sada ciljati, u zemljama regiona, ekonomske centre i banke, kao i kancelarije američkih giganata poput Amazona, Gugla ili Majkrosofta. Paralelno, iranska strategija udara i pritiska na energetsku industriju u regionu se nastavlja, sa globalnim posledicama, a deklarisani ulog je da se time odredi prekid američkih i izraelskih udara. Ormuski moreuz, plovni put za transport nafte i tečnog gasa, je de fakto blokiran. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u sredu usvojio rezoluciju kojom osuđuje „svaku akciju ili pretnju“ Irana „usmerenu na zatvaranje, ometanje ili bilo kakvo mešanje u međunarodnu plovidbu u moreuzu“. Istovremeno, zahteva se hitan prekid iranskih napada na države Zaliva i Jordan, koje su bile meta brojnih udara od početka sukoba.