Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj o Rumuniji
Pripremljeni svake dve godine, ekonomski pregledi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj predstavljaju periodične analize ekonomija zemalja članica, kao i zemalja partnera i kandidata.
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 17.03.2026, 12:40
Pripremljeni svake dve godine, ekonomski pregledi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj predstavljaju periodične analize ekonomija zemalja članica, kao i zemalja partnera i kandidata. Rumunija je otvorila pregovore u januaru 2022. godine, ušla je u proces evaluacije svojih politika i praksi u odnosu na standarde Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u skoro svim oblastima javne politike i, zahvaljujući zajedničkom naporu uključenih institucija, preduzela je važne korake u ovom procesu pristupanja. Skoro dve decenije nakon dva odlučujuća trenutka, pristupanja Evropskoj uniji i NATO-u, Rumunija ima za cilj da ove godine postigne novi cilj: pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, naglasio je premijer Ilije Boložan na događaju povodom pokretanja izdanja Ekonomskog pregleda za 2026. godinu međuvladine organizacije sa 38 zemalja članica, osnovane 1961. godine radi podsticanja ekonomskog napretka.
Poziv za pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj mogao bi biti upućen ovog leta, u junu, pre sastanka Saveta, rekao je u Bukureštu generalni sekretar organizacije Matijas Korman, koji je naglasio da je Rumunija, poslednjih decenija, imala snažan rast i da je u pogledu konvergencije u kontekstu standarda Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u vezi sa prihodima i životnim standardom, ostvarila veoma dobre rezultate. Ekonomska studija objavljena u ponedeljak pruža uravnoteženu i korisnu radiografiju makroekonomskih i strukturnih politika, uključujući preporuke javnih politika koje je formulisala Organizacija u vezi sa makroekonomijom, tržištem rada, povećanjem otpornosti na klimatske rizike i konkurentnošću. Dokument pokazuje da su se javne finansije Rumunije značajno pogoršale, što predstavlja rizike za dugoročnu održivost javnih finansija, a da bi se to izbeglo, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kaže da je potrebno povećati efikasnost javne potrošnje, kao i proširiti poresku osnovu. U izveštaju se takođe navodi da je nedavna penziona reforma, posebno povećanjem starosne granice za penzionisanje žena, ograničavanjem posebnih penzija i uvođenjem novih pravila indeksacije, pozitivan korak ka poboljšanju održivosti penzionog sistema i podsticanju učešća radne snage.
Istovremeno, Rumunija se suočava sa sve većim pritiskom da poveća potrošnju za zdravstvo, obrazovanje, socijalnu pomoć i inovacije kako bi podržala inkluzivni rast. Porezi na životnu sredinu i imovinu i dalje se nedovoljno koriste i trebalo bi ih ojačati, dok je nedavno smanjenje poreskog praga za mikropreduzeća dobrodošao korak. Izveštaj takođe ističe da klimatske promene vrše sve veći pritisak na ekonomsku aktivnost i društveno blagostanje u Rumuniji, i u tom smislu, ubrzavanje mera prilagođavanja, kao što je poboljšanje odbrane od poplava, je neophodno za zaštitu ranjivog stanovništva i vitalne infrastrukture. S druge strane, Rumunija je poslednjih decenija postigla značajan napredak u integraciji globalnog tržišta, i da bi održala ovaj zamah, mora da se pozabavi stalnim strukturnim izazovima – posebno u pogledu inovacija, digitalizacije, obrazovanja i poslovne dinamike – koji i dalje ograničavaju njenu produktivnost i ekonomski potencijal.
