Program Artemis-magnet za nauku, pronalazske i inovaciju (08.04.2022)

Američka svemirska agencija NASA, uz podršku Evropske svemirske agencije (ESA), izradila je program Artemis  koji predvidja let ljudske posade na Mesec prvi put u istoriji  sa jednom ženom astronautom. Plan predvidja da se treća misija Artemis lansira ka prirodnom satelitu zemlje 2025. godine,  50 godina nakon misije Apola 17. Kao deo saradnje, ESA stavlja na raspolaganje Evropski  modul za Orion, izvor energije kojim se snabdeva i pokreće svemirska letelica. Da bi se postavili zajednički principi,  direkcije i dobre prakse, primenjeni celom programu eksploatacije Meseca, Marsa,  asteroida i kometa u mirnodopske svrhe, NASA je predložila set izjava- Artemis ugovora-koje je Rumunija potpisala početkom marta tekuće godine. Naša zemlja je postala 16 potpisnica i zajedno sa ostalim potpisnicama preuzela obavezu da preduzme adekvatne mere  kako  bi entiteti,  kao što su privatni operateri koji posluju u njeno ime, poštovali principe ovih dokumenata. ,,Pridružili smo se programu eksploatacije Mecesa Artemis pre svega iz duha saradnje. Jedna od najvećih koristi našeg učešća u ovoj misiji je kapacitet Artemisa za privlačenje mlade generacije na istraživanje i inovacije, zadatke koje roboti ne mogu da realizuju. Istovremeno ovo je i  način da se fokus pomera sa sukoba medju ljudima na izazove pronalaženja, eksploatacije i odbrane Planete'', izjavio je predsednik Rumunske svemirske agencije (ROSA) dr Marijus-Joan Piso,  koji je u ime Rumunije potpisao ugovore. Ugovori Artemis sadrže i razvijaju mnoge principe svemirskih prava, u skladu sa normama i praksom predvidjene Sporazumom o aktivnostima država u eksploataciji i upotrebi vanatmosferskog prostora, sporazum  koji datira od 1967 godine. Reč je o principima u mirnodopske svrhe, transparenciji, hitnoj pomoči, transferu naučnih podataka ili očuvanju baštine. Principi  predvidjeni ovim ugovorima namanjeni su civilnim svemirskim aktivnostima resornih agencija svake zemlje potpisnice. Marijus-Joan Piso u intervju za Radio Rumunija objasnio je da je Sporazum od pre 55 godina i danas na snazi, da su napravljeni  samo manji  detalji potrebni za prilagodjavanje sadašnjim uslovima: ,,Glavni problemi su u tesnoj vezi sa svojinom na drugim planetama,  svemirskim zonama, nebeskim telima, kao i upotrebi resursi iz svemira, odnosno promeni svemira da bismo mogli da doneseno resurse na Zemlji. Postoji još jedna važna tema koja je jasna svima, a to je upotreba u mirnodopske svrhe. Ovo je samo fino podešavanje za resurse. I na evropskom planu postoji inicijativa, osnovan je Centar za svemirske resurse u Luksemburgu i možemo uporediti vasionsko pravo sa pravom mora,  umesto Meseca možemo uzeti na primer Antartik,  razlike su neznatne.''

Što se svemirskih resursi tiče ovde se misli na hipotetične meteorske dijamante, asteroide ili hipotetične teške metale. Na mesecu koncentracija helijuma,  (3 izotopa) je mnogo veća nego na zemlji i ovde može lakše da se upotrebi kao gorivo za buduće fuzijske reaktore. Direktor Svemirske agencije Rumunije dodaje: ,,Mesec je  u prvom redu interesantan za nauku. Može da bude mesto za postavljanje detektora za merne sisteme, eksperimente koji se ne mogu napraviti na Zemlji. Cela površina Meseca je  neka vrsta magnetofona,  neka vrsta registratora istorije od pre 4-5 miliardi godina i ovi podaci se mogu dešifrovati. Želim da dodam još jedan važan cilj. Naš prirodni satelit može se upotrebiti kao baza za misije na drugim planetama, na primer na Marsu. Odavde je mnogo jednostavnije lansirati svemirske brodove jer je gravitacija na mesecu mnogo manja.''

Važno je raditi bez granica za konoslidaciju partnerstava i obezbedjivanje mirnodopske upotrebe vanatmosferskog prostora, izjavio je na svečanosti potpisivanja dokumenata Administrator NASA Bil Nelson, sa napomenom da je pristupanje Rumunije Programu Artemis važan korak za realizaciju ovog cilja. SAD imaju dobre odnose sa Rumunijom već više od 140 godina i NASA pozdravlja  istraživački duh  koji Rumunija donosi prostoru u vreme kada trasiramo novi kurs,  dodao je Bil Nelson.