Vesti – 04.04.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 04.04.2025, 19:13
Šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu sastao se u petak, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a u Briselu, sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom. „Dobra razmena mišljenja između ministra Hurezeanua i državnog sekretara Rubija. Spremni da radimo zajedno na unapređenju našeg strateškog partnerstva za dobrobit naših naroda“, napisalo je Ministarstvo spoljnih poslova na platformi X. Rumunski zvaničnik je takođe razgovarao sa svojim norveškim kolegom Espenom Bartom Eideom. Emil Hurezeanu je na briselskom sastanku istakao da Evropa mora da pojača bezbednost i odbranu. Takođe u Briselu, u četvrtak, američki državni sekretar Marko Rubio preneo je savezničkim ministrima spoljnih poslova da SAD neće napustiti NATO. On je pretpostavku da Vašington više neće biti toliko uključen u NATO okarakterisao kao neopravdanu međunarodnu histeriju, ali je opet insistirao da saveznici moraju na kraju da troše 5% BDP-a na odbranu u svojim zemljama. S druge strane, o jačanju odbrane u EU do 2030. godine i unapređenju vojne podrške Ukrajini razgovaralo se, i u Varšavi, tokom neformalnog sastanka ministara odbrane zemalja članica EU. Rumuniju je predstavljao ministar Anđel Tilvar.
Izborna kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počela je u petak, u 00 časova, a završiće se 3. maja u zoru, uoči prvog kruga glasanja. 11 kandidatura podnetih Centralnom izbornom birou (BIK), četiri nezavisna kandidata i sedam podržanih od strane izbornih partija ili saveza, ostale su konačne. Prema Ustavu, predsednik Rumunije se bira opštim, jednakim, neposrednim, tajnim i slobodno izraženim glasanjem. Izabranim se proglašava kandidat koji je u prvom krugu glasanja dobio većinu glasova birača upisanih na izborne liste. Ukoliko nijedan od kandidata nije ispunio ovu većinu, 18. maja organizuje se drugi krug glasanja, između prva dva kandidata utvrđena po redosledu broja glasova dobijenih u prvom krugu. Kandidat koji je dobio najveći broj glasova u drugom krugu proglašava se izabranim.
Rumunska vlada priprema šeme pomoći za sektore koji bi mogli da stradaju od novih tarifa koje su uvele Sjedinjene Američke Države. O predloženim merama razgovaraće se upravo sledeće nedelje sa pogođenima, kako bi se uticaj ovih tarifa na rumunske kompanije sveo na minimum – najavio je ministar finansija Tancoš Barna. Prema njegovim rečima, ukoliko izvoz bude otežan, rumunske kompanije moraju da se preorijentišu na tržište Evropske unije.
U Rumuniji samo oko 600.000 ljudi može biti sklonjeno u oblastima posebno dizajniranim za civilnu zaštitu u slučaju rata ili prirodnih katastrofa, navodi se u izveštaju Finansijskog suda. Ovih objekata je malo, a više od polovine ne može da se koristi, jer su nehigijenski i sa zastarelom opremom, ostali su na nivou iz 1970-ih. Osim toga, u zakonodavstvu postoje praznine u regulisanju ovakvih situacija. Prošle godine, Generalni inspektorat za vanredne situacije izrekao je novčane kazne od skoro 400.000 leja (što je ekvivalentno oko 80 hiljada evra) za nepravilnosti utvrđene u skloništima civilne zaštite. Odgovornost za javne instalacije je na lokalnim vlastima, a vlasnici su odgovorni za one u privatnim zgradama. Sa izuzetkom glavnog grada, okrug Dolž (jugozapad) ima najviše skloništa, oko 200, dok okrug Neamc (severoistok) ima samo jedno.
Status Rumunije kao članice Severnoatlantske alijanse predstavlja najjaču bezbednosnu garanciju – rekao je u petak premijer Marčel Čolaku, u poruci povodom Dana NATO-a i 21. godišnjice pristupanja Rumunije ovoj organizaciji. Premijer tvrdi da je Rumunija pokazala da je snažan i pouzdan saveznik, privržen evroatlantskim principima i vrednostima i važan snabdevač bezbednosti na regionalnom nivou. „Profesionalizam i požrtvovanost rumunskih vojnika u operacijama, na čemu smo zahvalni, poštuju se, kako od međunarodnih partnera, tako i od rumunskih građana“, dodao je Čolaku. On je dodao da je 2025. godine, devetu godinu zaredom, Rumunija izdvajala za odbranu najmanje 2% BDP-a, uz mogućnost proširenja na 2,5% za opremanje vojske. „Rumunija će nastaviti da daje značajan doprinos kolektivnoj odbrani evroatlantskog prostora, unapređenju NATO sposobnosti i sprovođenju savezničkih odluka u skladu sa pravcima predviđenim novim Strateškim konceptom“ – zaključio je šef vlade iz Bukurešta.
